Bitefova podrška Oliveru Frljiću

Od našeg specijalnog izveštača

Rijeka – Za mnoge neočekivano medijska prezentacija 50. jubilarnog Bitefa započela je juče u Rijeci, u Hrvatskom narodnom kazalištu Ivana plemenitog Zajca, čiji je upravnik reditelj Oliver Frljić.

Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa, najavio je na jučerašnjoj konferenciji za novinare u ovoj pozorišnoj kući posebnu programsku celinu sastavljenu od predstava koje su nastale u nacionalnim teatrima, a u kojoj je i riječka predstava „Nad grobom glupe Evrope”, doskora poznata kao „Hrvatska rapsodija”, po tekstu Miroslava Krleže, u režiji Sebastijana Horvata.

Drugi razlog za ovakav čin Bitefa i njegovog rukovodstva jeste da izrazi podršku Oliveru Frljiću kao upravniku na koga se već duže vreme obrušava lavina napada zbog njegovih antinacionalističkih i antišovinističkih stavova, o čemu mediji u regionu izveštavaju ovih dana.

– Odlučili smo da sa programskim predstavljanjem krenemo iz Rijeke, a jedan od razloga za ovakvu odluku jeste da, kao umetnički direktor Bitef festivala, lično uručim poziv Hrvatskom nacionalnom kazalištu Ivan pl. Zajc da sa predstavom „Nad grobom glupe Evrope”, učestvuju u takmičarskoj selekciji 50. Bitefa. Ovo je odluka koju smo koleginica Anja Suša i ja bez ikakve dileme doneli i koju je Odbor naše manifestacije odobrio, kaže Ivan Medenica i dodaje:

– Nacionalne pozorišne kuće u vremenima sveopšte krize vrednosti, komercijalizacije i tabloidizacije, više nego ikada u istoriji treba da budu ključne moralne ustanove društva. Ja lično, a i Bitef festival, takav, prosvećeni i emancipatorski model mišljenja o nacionalnim kućama i rukovođenja njima videli su upravo u načinu na koji Oliver Frljić i njegov tim vode HNK Ivana pl. Zajca u Rijeci. I pozivom na 50. Bitefa želimo da pružimo svoju nedvosmislenu podršku ovakvom njihovom vođenju jedne nacionalne pozorišne kuće, za koji mislimo da je uzoran u našem lokalnom kontekstu. Ovom prilikom bih, takođe, želeo da podsetim da je rad Olivera Frljića i godinama unazad imao podršku Bitefa, u mandatu Jovana Ćirilova i Anje Suše, da su njegove režije više puta učestvovale na festivalu, dobijale nagrade, te da smo prošle godine imali i koprodukciju „Kompleks Ristić”.

U ovoj programskoj celini 50. Bitefa, koju u šali, kako kaže Medenica, možemo da nazovemo „avangarda i revolucija u nacionalnim pozorištima”, biće još i predstave „Rodoljupci” Narodnog pozorišta iz Beograda, po tekstu J. S. Popovića, u režiji Andraša Urbana, kao i višestruko nagrađivana predstava „Smešna tama”, po tekstu mladog nemačkog pisca Volframa Loca, u režiji Dušana Davida Parižeka i produkciji Burg teatra iz Beča.

Podršku HNK Ivana pl. Zajca, pored Bitefa iskazali su proteklih dana i Slovensko mladinsko gledališče iz Ljubljane i MESS iz Sarajeva.

Predstava „Nad grobom glupe Evrope”, inače, doskora poznata kao „Hrvatska rapsodija” je promenila ime iako je inspirisana ovim Krležinim delom. A zašto je to tako, odgovorio je Oliver Frljić:

– Najpre je učenicima određenih razreda srednje škole bilo zabranjeno da gledaju ovu predstavu zbog izvesne eksplicitne scene, a onda su nam se obratili ljudi zaduženi za autorska prava i rekli nam da to nije Krleža jer, po njihovom mišljenju, inscenirati danas Krležu bi valjda trebalo doslovno ponoviti ono što je Krleža rekao od reči do reči.

Oliver Frljić važi za jednog od najhrabrijih i najoriginalnijih reditelja na ovim prostorima. A evo u kakvoj klimi danas radi u HNK Ivana pl. Zajca na čijem čelu je godinu i po dana:

– Radim pod velikim pritiscima i različitim napadima koji su orkestrirani uglavnom od hrvatskog političkog vrha, u kojem mogu izdvojiti ono što je uradio Tomislav Karamarko, predsednik HDZ, još prije izbora. On je na skupu i Rijeci najavio da će me smeniti i da će ovo pozorište ponovo učiniti hrvatskim narodnim. Mogao bih izdvojiti i pismo predsednice Kolinde Grabar Kitarović gospodinu Miloradu Pupovcu u kojem je dala praktično zeleno svetlo ulici da se obračuna sa nizom javnih osoba koje je on imenovao i pozvao da ih zaštiti. Njen odgovor iako umotan bio je vrlo jasan znak da ulica preuzme stvar u svoje ruke i deluje u skladu sa svojim „patriotskim” osećajima, i ja to delovanje osećam sada. Mislim da su provale u moj i stan moje devojke oblik zastrašivanja. Doživeo sam pljuvanje na ulici, dobacivanje, od ranije već preteća pisma da je postavljena bomba u pozorištu... To je atmosfera i klima u kojoj radim. Ima i slučajeva podrške, međutim desni ekstremisti su mnogo glasniji. Čak se i deo kulturne javnosti mobilisao i dao mi podršku, rekao je za „Politiku” Oliver Frljić.

Sagovornik „Politike” objašnjava da mu vlast zamera da je neka vrsta antidržavnog elementa jer se ne uklapa u ideološke obrasce koje je nametnuo HDZ.

– Smatram da je obaveza nas kao umetnika da propitujemo sve, pa tako i nekakvu recentnu prošlost ove zemlje. Ali, ako imamo na vlasti političku partiju kojoj je jedini i isključivi program betoniranje nekih službeno propisanih istina, onda naravno da njima smeta sve ovo što se ovde radi – kaže Frljić.

Povratak Mire Furlan

Riječka pozorišna scena ovih dana je u znaku velikog povratka Mire Furlan u teatarski život na ovim prostorima. Preksinoć smo imali priliku da prisustvujemo trećoj reprizi predstave „Kasandra” rađenoj prema romanu Kriste Volf, u režiji Nade Kokotović, sa Mirom Furlan u naslovnoj ulozi. Premijera ovog ostvarenja izvedena je 15. marta na sceni HNK Ivana pl. Zajca.

Ovo je još jedan originalni repertoarski potez Olivera Frljića koji je tokom protekle dve godine pregovarao sa Mirom Furlan oko realizaciji ove predstave. Autorka Krista Volf kao da je ovo svoje delo pisala po modelu života Mire Furlan, budući da je delo„Kasandra” priča o heroini čija vidovitost postaje njeno breme.