Petak, 30.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
RAZGOVOR NEDELjE: ALEKSANDAR ČEPURIN, ambasador Ruske Federacije u Srbiji

Rusija igra belim figurama

Siguran sam da će poseta Dmitrija Medvedeva Srbiji u toku 2016. godine biti i sadržajna i, rekao bih, ključna poseta za rusko-srpsku budućnost
Амбасадор Чепурин и наш коментатор (Фото Амбасада Русије у Београду)

Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Čepurin imao je ovih dana brojne sastanke s vodećim političkim ličnostima Srbije. U Moskvi je bio na sastanku predsednika Vladimira Putina i predsednika Tomislava Nikolića, u Beogradu je ubrzo zatim imao sastanak s premijerom Aleksandrom Vučićem. Da li rusko-srpske odnose diktiraju ekonomske teme?

Gospodine ambasadore, kako Rusija gleda na svet danas?

Danas je svima, osim možda Vašingtonu, jasno da se svet promenio. „Pax Americana” nije uspeo. Dominacija Zapada je popustila, spasavanje starog svetskog poretka, koji se raspada, postalo je nemoguće. Za sedam do deset godina Kina će biti najmoćnija država u svetu u svim pogledima. Nedavni događaji vezani za Siriju i Ukrajinu pokazali su da je Rusija izašla iz njih jača nego što je bila. Očigledno je da je ona postala jedan od ključnih svetskih centara, političkih, diplomatskih, vojnih i, korak po korak, ekonomskih. Bez nje, a kamoli protiv nje, nemoguće je rešiti zadatke koji stoje pred čovečanstvom.

Kakvi su rusko-srpski odnosi danas?

Rusija je uvek stajala i stoji na strani Beograda kad je reč o pitanjima koja su od vitalne važnosti za Srbiju. Ne govorim samo o Srebrenici ili Unesku. Imamo veoma mnogo zajedničkih prijatelja u svetu, pa kad govorimo o prijateljima Rusije, to su, po pravilu, i prijatelji Srbije. Moskva najaktivnije podržava Srbiju kad je reč o očuvanju teritorijalnog integriteta zemlje. Imamo vrlo slične stavove u odnosu na BiH i Republiku Srpsku. To su ključne stvari za Beograd. I ovde Rusija i Srbija imaju potpuno uzajamno razumevanje, da kažem – podudaranje stavova. Sve to je teško ignorisati. Istovremeno, treba istaći da se Srbija nije pridružila antiruskim sankcijama Zapada. U Rusiji to je visoko ocenjeno. Ali, ni Srbija nije pretrpela dodatne gubitke koji su neizostavno povezani sa sankcionim ratom. Sačuvala je ugled i samouvažavanje.

Kako gledate na evropske integracije Srbije?

Da kažem otvoreno, i ruski i srpski pogled na svet ostaju u mnogome evropskocentrični. Tako je bilo vekovima. Ali danas se svetski centri moći i razvoja brzo premeštaju na Istok. Što se tiče „evropskog izbora” Srbije, usudiću se da istaknem plemenitost Rusije. Koristiću ovaj visoki pojam, jer nećete čuti zamerke zvanične Moskve u vezi s ovim pitanjem čak ni sada, kad Brisel deluje u suprotnosti s realnim interesima mnogih evropskih zemalja, te se priključio sankcionom ratu protiv Rusije u svojstvu mlađeg partnera. Naime, kad je Belorusija počela da se približava Moskvi, kad smo se dogovorili o stvaranju savezne države, reakcije Brisela nisu bile tako plemenite. Belorusiji je Brisel uveo sankcije, a Lukašenka su proglasili za diktatora. No, u uslovima kad Srbija aktivno teži ka EU, Rusija tako nešto ne radi i neće da radi. To nije naša logika, štaviše, Rusija se trudi da pomogne Srbima gde god može.

U čemu je razlika između pristupa Rusije i EU kad je reč o izgradnji odnosa sa Srbijom?

Paradoks je u tome da je u ovoj situaciji, u kojoj se danas nalazi Brisel, on mnogo više zainteresovan za Srbiju, nego Srbija za EU. Čudno je da istovremeno, kao odgovor na redovne poruke Beograda o težnji za ubrzavanje evropskih integracija, kao odgovor na ozbiljne ustupke, birokrate u Briselu uporno nastoje da nametnu stvari koje su u suprotnosti s interesima Srbije, između ostalog, i one koje se tiču Rusije. Birokrate iz Brisela „smaknule su” „Južni tok”, traže da „smaknu” RSHC, prave prepreke za normalnu srpsko-rusku poslovnu saradnju. Sad pokušavaju da nanesu štetu srpsko-ruskim kompanijama koje daju znatan doprinos budžetu Srbije. Ja sam pola života proveo u zemljama Evropske unije. Život u nekima od njih je stvarno komforan i u zemljama u kojima sam živeo ljudi vole Ruse. Ali, EU danas? To mi mnogo liči na Sovjetski Savez u poslednjim godinama njegovog postojanja, ili na Rusiju 1917. godine, kada, kao što je govorio Lenjin, gornji stalež nije mogao, a donji nije hteo da živi po starom. Bogata, skoro rajska EU sve više se povezuje s bodljikavom žicom i svađama između država. Budućnost EU se vidi kao u magli, i to treba uzimati u obzir radi objektivnosti. Bogatstvo je još tu, ali „drajva” već nema.

Hoće li premijer Dmitrij Medvedev posetiti Beograd, kao što je bilo najavljeno ranije?

Postoji dogovor o poseti Dmitrija Medvedeva u toku 2016. godine i ta poseta će biti ostvarena. Siguran sam da će biti i sadržajna i, rekao bih, ključna poseta za rusko-srpsku budućnost. No, postoji čitav niz projekata koji treba da budu do kraja usaglašeni pre posete. Oni će imati i simbolički i suštinski karakter. Bitno je da su premijeri tokom prethodnih sastanaka, posebno tokom sastanaka u Moskvi u oktobru prošle godine, uspostavili izuzetno dobre lične odnose. To će pomoći i u poslovima i u politici.

Šta očekujete od te posete?

Bezuslovno, poseta takvog nivoa treba da bude dobro pripremljena. To je prilika da se ponovo sagleda ceo spektar bilateralnih odnosa. Ne treba da bude prećutkivanja ili otvorenih pitanja. Poseta treba da donese znatne političke i ekonomske rezultate. U tom cilju sada se razrađuje niz ključnih pitanja saradnje. Ako ta pitanja budu usaglašena tokom posete, to će podići naše odnose na novi nivo, posebno u oblasti privrede.

Koja su to pitanja?

Kad je reč o poljoprivredi, u Beogradu je od 9. do 11. marta boravila jaka delegacija Vlade Moskve. Zapravo, u Moskvu, na njeno tržište, i odlazi osnovni deo srpskih poljoprivrednih proizvoda. Srpska roba treba da na duže vreme zauzme značajan udeo u ruskim trgovinskim lancima. Treba nastojati da se stvori „zeleni koridor” za isporuke ovdašnjih prehrambenih proizvoda, sada za Moskvu, a onda i za ostale gradove i regije Rusije. To će pružiti šansu srpskoj poljoprivredi da preživi u ovim neverovatno komplikovanim uslovima u kojima se nalazi. U martu ili aprilu, bez obzira na izbore u Srbiji, planira se niz poslovnih sastanaka. Ističemo i pomake kad je reč o bescarinskom uvozu na teritoriju Evroazijske ekonomske unije (pet zemalja – Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija, Kirgizija) vozila „fijat” srpske proizvodnje. Ruska Federacija podnela je Evroazijskoj ekonomskoj komisiji predlog o početku pregovora sa Srbijom o unifikaciji trgovinskog režima, uključujući bescarinsku isporuku vozila u okviru određenih kvota. Nacrt odgovarajuće odluke Visokog evroazijskog ekonomskog saveta usvojen je 17. marta ove godine, tokom zasedanja Saveta Evroazijske ekonomske komisije. Očekujemo da će već u doglednoj budućnosti srpski eksperti zajedno sa stručnjacima iz Evroazijske ekonomske komisije moći da počnu sa usaglašavanjem konkretnih uslova novog jedinstvenog Sporazuma o slobodnoj trgovini između Evroazijske ekonomske unije i Srbije. Krajem marta očekuje se dolazak u Srbiju predstavnika najvećih ruskih kompanija automobila, uključujući „Avtovaz” i „Kamaz”, koji će razrađivati konkretnu logistiku isporuka sastavnih delova automobila iz Srbije umesto onoga što je isporučivala Turska. Računamo na potpisivanje prvih sporazuma.

Da li Rusija ima zamerke prema nivou saradnje Srbije s NATO-om? Smatrate li da smo došli do same ivice ulaska u NATO ili ne?

Polazimo od toga da je NATO relikt Hladnog rata. Kako ste nedavno vi izjavili u Nišu, ulaziti u NATO sada isto je kao i ući u četnike 1946. godine. To je slikovito rečeno, ali je to tako. Principijelan stav Moskve jeste da je Rusija protiv proširenja NATO-a, uključujući proširenje na Jugoistočnu Evropu. Rusija to nije skrivala i ne krije i smešno je u ovom pitanju videti kliše koji neki ponavljaju: „To nije usmereno protiv Rusije”. Jeste usmereno protiv Rusije, i mi to jasno i kažemo. Uopšte, mislim da svi shvataju šta je NATO i protiv koga je NATO. Svi se sećaju i iskustva „interakcije” Srbije s NATO-om, 24. mart je jedna od etapa ovakve „interakcije”. Nedavno u Libiji opet smo videli kako američke bombe ubijaju Srbe. Kolateralna šteta? Ne izvinjavaju se, samo izražavaju saučešće. A gde su krivci? Gde su rezultati istrage?

Siguran sam da ulazak Srbije u NATO ne bi povećao njenu bezbednost, već da bi bilo baš suprotno. Da, neki susedi Srbije jesu članovi NATO-a, ali ti susedi nisu tradicionalna srpska „braća po oružju”. Ne mogu a da se ne složim s onima koji smatraju da uvlačenje Srbije u NATO jeste sledeći pokušaj ponižavanja Srba, koji su preživeli bombardovanje snaga Alijanse. Istovremeno, ne mislim da je većinu Srba obuzeo takozvani Stokholmski sindrom. Mislim da nije.

Kako, po vašem mišljenju, održavati bezbednosnu ravnotežu?

Poštujemo neutralnost Srbije, ali vidimo i težnju da se to poremeti. Ističemo izjave koje dolaze odavde, o tome da neutralnost treba da ima čvrst pravni osnov. Zaista, bez ovakvog čvrstog osnova uvek će biti onih koji žele da vas ucenjuju i stave pod svoju kontrolu. Današnju saradnju, kad je o bezbednosti reč, treba usredsrediti na sprečavanje terorističke i ekstremističke aktivnosti, ilegalne migracije, vođenje borbe protiv prometa droge, saniranje posledica elementarnih nepogoda tehnogenskog i prirodnog karaktera. Slažem se s onima koji govore da je u sferi odbrane važna ravnoteža, paralelni razvoj saradnje i sa ODKB-om, i to ne samo na nivou parlamenata. Naime, saradnja s ODKB-om učvrstila bi izbalansiranost spoljne politike Srbije, blagotvorno bi se odrazila na situaciji u zemlji, uzimajući u obzir dobar odnos srpskog društva prema Rusiji. U Srbiji je generalni sekretar NATO-a nedavno dočekan hlebom i solju. A kako je s ODKB-om?

Odnosi između Rusije i Evrope?

Rusiju na sve moguće načine pokušavaju da odvoje od Evrope. I Amerikanci, i njihovi „partneri” u EU. Ali ruska civilizacija, posedujući sopstvenu duhovnu matricu, kulturni kod, hiljadu godina bila je deo jedinstvenog evropskog kontinenta, jedna od grana evropske civilizacije. Mi se, kao i Srbi, nalazimo na raskrsnici Istoka i Zapada, Evrope i Azije. I deo smo hrišćanske, „bele” civilizacije.

Najbolji način za obezbeđenje interesa svih evropskih naroda jeste formiranje zajedničkog privrednog i humanitarnog prostora od Atlantika do Pacifika. Rusija će nastaviti da promoviše ovu temeljnu ideju.

Sirija, šta dalje? Mnogi su bili začuđeni zbog nedavne odluke Vladimira Putina o povlačenju dela ruskih Vojno-kosmičkih snaga iz Sirije.

Ne vidim tu ništa začuđujuće. U globalnom šahu Rusija de fakto igra belim figurama. Zato i bilo koji korak Rusije jeste iznenadan.

Ruske vojno-kosmičke snage ispunile su svoj zadatak u Siriji. Islamska država nije uspela u osvajanju čitave države. Stvari se kreću u povratnom pravcu. Velike koncentracije terorista, skladišta municije, centri za obuku, sve je to uništeno. Finansijska kičma terorističke države je prelomljena. Osnovni kanali isporuke naoružanja su suzbijani. Sirija se nije raspala, zakonite vlasti su opstale, stvoreni su uslovi za politički proces kroz široki međusirijski dijalog u Ženevi pod okriljem UN-a. Glavno je, kako ističe Rusija, da sami Sirijci odrede svoju budućnost i izaberu vlast koja će njima odgovarati. I sve normalne zemlje treba da im pomognu u tome. U sirijskoj priči začuđujuće je koliko intenzivno sarađuju Rusija i SAD u regulisanju tog konflikta. Skoro svakodnevni telefonski razgovori na relaciji Lavrov–Keri, česti sastanci, redovni telefonski kontakti Putina i Obame... Izvanredno je konstruktivan ton poslednjih zajedničkih izjava Rusije i SAD o Siriji.

Kada stižu ruski helikopteri koje je Srbija kupila u Rusiji?

Helikopteri su gotovi, stižu uskoro. Stižu i ruski padobranci na zajedničke vežbe sa srpskim vojnicima, dolazi i general Šamanov.

Komentari55
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.