Nedelja, 14.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
IZA KULISA

Zašto se na priči o EU više ne dobijaju izbori

Građani su koncentrisani na ekonomsku situaciju i životni standard i to nije neobično, jer oni, pre svega, moraju da vode računa o svojoj porodici i sebi, a onda šire teme ostaju u drugom planu, kaže Vladimir Vuletić
Илустрација (Фото Бета/АП)

Teško da bi neko danas dobio izbore na priči o Srbiji koja krupnim koracima grabi u Evropsku uniju, kao što je to pošlo za rukom Tadićevim demokratama 2008. godine. Rojtersovi izveštači iz Beograda tada su javljali da su „Kosovo i EU jedino pitanje kampanje”.

Poslednje istraživanje javnog mnjenja koje je obavio Faktor plus pokazuje da samo četvrtinu građana EU zanima kao predizborna tema. Čak 73 odsto ispitanih reklo je da će glavna tema ovih izbora biti ekonomski razvoj, dok je 27 procenata kandidovalo Kosovo.

Politički sociolog Zoran Stojiljković za činjenicu da je za 25 odsto građana EU bitna tema, smatra da je na ovim izborima tema evrointegracija u pozadini, ali da od toga niko neće moći da napravi dobitnu, pobedničku formulu. Za oko četvrtine biračkog tela to je i dalje važno pitanje, što će pokušavati da „ulove” stranke desnice koji se protive EU.

Međutim, iako ne govore toliko otvoreno o EU koja posrće pod teretom ekonomske i migrantske krize, mnoge stranke svoja predizborna obećanja zasnivaju na investicijama kojima se nadaju iz zemalja Evropske unije.

Zanimljivo je da je i na izborima te 2008. godine, po istraživanju agencije Faktor plus, ekonomija bila visoko kotirana (66,9 odsto), ali su političke teme bile popularnije nego što su sada – KiM (37,9) i evrointegracije (32,5).

Situacija u izbornim ponudama 2012. i 2014. bila je, međutim, nalik sadašnjoj – više se govorilo o razvoju privrede i ulaganjima, a manje o državnoj politici, pa su posmatrači (pretprošlih izbora) ocenjivali da su učesnici trke „uzdržaniji u isticanju evropskih vrednosti nego ranije” i primetili (na prošlim izborima) da „relevantne partije nisu pridale naročitu pažnju strateškim temama”, kojima je bila posvećena tek svaka sedma izborna poruka.

„To što su ljudi koncentrisani na ekonomsku situaciju i životni standard nije neobično, jer oni, pre svega, moraju da vode računa o svojoj porodici i sebi, a onda šire teme ostaju u drugom planu”, kaže Vladimir Vuletić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.

A kontroverzu da se u kampanji govori o evroinvesticijama, ali ne i o EU, ovaj sociolog tumači time da ljudi dosta teško povezuju fragmente stvarnosti i uzročno-posledičnu vezu različitih stvari. „Običan svet ne praktikuje da razmišlja u širim kategorijama, koncentrisani su na ono što može neposredno da se opazi. Jednostavno: jedna stvar je jedno, druga stvar je drugo, razdvajaju stvari, koje bi, inače, mogle da se povežu”, kaže Vuletić.

Ističući da je poslednja kampanja koja se bavila državnim granicama i pitanjima nacionalnog i političkog identiteta bila ona iz 2008, Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka, ukazuje da je ona zapravo bila i uvod u definitivni raspad svega što se nekada zvalo DOS, ali i u profiliranje koje danas postoji na političkoj sceni.

„Iako to strateško pitanje, pitanje EU, nije najvažnije pitanje za građane, to je ipak ostala jedina jasna linija kako se deli politički prostor između onih koji su na evropskom političkom mejnstrimu i onih koji su na nacionalnoj desnoj poziciji, evrofobični i koji su za drugačije rešenje statusa Kosova i protiv daljih evroatlantskih integracija. To će podeliti politički prostor”, podvlači Stojiljković.

Ima, međutim, mišljenja i da će strateške teme imati veći uticaj na ovim izborima nego što je to bilo na prethodnim, mada će ekonomija biti „pitanje svih pitanja”. Ukazujući da su još neizvesni tok kampanje i teme koje će dominirati u njoj, Neven Cvetićanin, iz Instituta društvenih nauka, misli da treba sačekati kako bi se videlo šta će odneti prevagu. „To zavisi ne samo od toga ko će uspeti da nametne svoje teme građanima, već i od spoljnopolitičkih okolnosti, koje će sasvim izvesno obeležiti ove izbore (počev od problema izbeglica, pa nadalje)”, kaže Cvetićanin.

Trenutno, u kampanji postoje, kako objašnjava, dva diskursa koja se trude da se nametnu kao ključni. Jedan, koji se odnosi na standard, svakodnevni život i rešavanja problema građana, a koji više eksploatišu partije sa, uslovno rečeno, levim predznakom, poput DS-a, SPS-a i JS-a, pa i PUPS-a. Drugi čine partije poput DSS-a, Dveri i SRS-a, čiji je izborni adut upravo priča oko velikih, strateških tema, kao što su EU i Kosovo. U centru političkog spektra je SNS, koji pokušava da balansira između ta dva diskursa, „da nešto kaže i o svakodnevnim temama, ali i o strateškom usmerenju države”.

Komentari79
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.