Ponedeljak, 16.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: KONSTANTINA KUNEVA, član Evropskog parlamenta iz Sirize

Ankara izbeglicama ucenjuje Brisel

Evropa ne treba da prihvata igre među velikim silama koje je primoravaju da formira svojevrsni zid prema Rusiji ali i među balkanskim državama
(Фото А. Васиљевић)

Bi­li smo za­ve­de­ni evrop­skim snom ko­ji je po­stao noć­na mo­ra, ka­že Kon­stan­ti­na Ku­ne­va, čla­ni­ca Evrop­skog par­la­men­ta iz re­do­va Si­ri­ze. Te re­či, ko­je je ova Gr­ki­nja bu­gar­skog po­re­kla iz­go­vo­ri­la na su­bot­njem pa­ne­lu po­sve­će­nom knji­zi „Re­o­sni­va­nje Evro­pe”, od­no­se se na sta­nje u Bu­gar­skoj po­sle ula­ska u EU. Ali, nje­na za­pa­ža­nja da je u po­me­nu­toj ze­mlji „stvo­re­na no­va oli­gar­hi­ja ko­ja je pri­gra­bi­la dr­žav­no bo­gat­stvo” ili da su se iz nje „mno­gi ise­li­li dok su oni ko­ji su osta­li mno­go pa­ti­li”, mo­gu da se pri­me­ne i na ne­ke dru­ge dr­ža­ve ko­je po­sle pa­da „gvo­zde­ne za­ve­se” ni­su odo­le­le zo­vu iz Bri­se­la.

Zbog to­ga, ona sma­tra da Evro­pa tre­ba da se re­or­ga­ni­zu­je, baš kao što po­ru­ču­je na­ziv pu­bli­ka­ci­je auto­ra Pa­no­sa Tri­ga­zi­sa, čla­na Glav­nog od­bo­ra Si­ri­ze, pred­sta­vlje­ne u su­bo­tu uve­če u be­o­grad­skom „Me­di­ja cen­tru” u or­ga­ni­za­ci­ji In­sti­tu­ta za de­mo­kra­ti­ju, mir i mo­der­nu le­vi­cu „Di­mi­tri­je Tu­co­vić”. Po­sle pro­mo­ci­je, Ku­ne­va je za „Po­li­ti­ku” re­kla ne­što vi­še o ide­ja­ma ko­je za­stu­pa­ju ona i Si­ri­za.

Šta zna­či re­o­sni­va­nje Evro­pe?

To pre sve­ga zna­či re­for­mi­sa­nje nje­nih in­sti­tu­ci­ja, kon­tro­li­sa­nje ka­pi­ta­la i pa­ne­vrop­ski do­go­vor u ve­zi sa du­gom stvo­re­nim da bi se evrop­ske in­sti­tu­ci­je spa­si­le od kri­ze. Re­o­sni­va­nje pod­ra­zu­me­va i oslo­ba­đa­nje od ame­rič­kog uti­ca­ja i stva­ra­nje mi­ra bez evrop­skog uče­šća u rat­nim ra­za­ra­nji­ma dru­gih dr­ža­va i re­gi­o­na, za šta smo pri­me­re ima­li u pret­hod­nih če­tvrt ve­ka, od Ju­go­sla­vi­je, sve do Ukra­ji­ne i Si­ri­je. Ta­ko­đe, Evro­pa tre­ba da raz­vi­je slo­bod­nu i jed­na­ku ras­po­de­lu i da ne pri­hva­ta igre me­đu ve­li­kim si­la­ma ko­je je pri­mo­ra­va­ju da for­mi­ra svo­je­vr­sni zid pre­ma Ru­si­ji ali i me­đu bal­kan­skim dr­ža­va­ma.

Da li ne­dav­ni spo­ra­zum Bri­se­la i An­ka­re oko iz­be­glič­ke kri­ze mo­že da do­pri­ne­se ta­kvom re­o­sni­va­nju? Jer, EU ni­je hte­la da iza­đe svo­joj čla­ni­ci Grč­koj u su­sret oko du­go­va, a za Tur­sku, ko­ja ni­je u EU, od­mah je bi­la sprem­na da iz­dvo­ji no­vac?

Si­ri­za ima fi­lo­zo­fi­ju da Evro­pa tre­ba da se me­nja. Ali, iz­be­glič­ka kri­za je glo­bal­ni pro­blem, a ne sa­mo evrop­ski. Re­zul­tat raz­go­vo­ra iz­me­đu EU i Tur­ske je do­go­vor ko­jim se po­štu­ju pra­va iz­be­gli­ca pot­pi­sa­na po me­đu­na­rod­nim do­ku­men­ti­ma 1951. u Že­ne­vi. Te­ško­ća je u to­me što evrop­ska po­li­ti­ka ta ak­ta do sa­da ni­je po­što­va­la, iako je iz­be­glič­ka kri­za jed­na te­ška si­tu­a­ci­ja u ko­joj je od­go­vor­nost sa Tur­skom tre­ba­lo da de­le i evrop­ske ze­mlje, pri če­mu ni Grč­ka ne mo­že taj pro­blem sa­ma da re­ši. Po­što se to ni­je de­si­lo, Tur­ska je do­spe­la u si­tu­a­ci­ju da mo­že da uce­nju­je i tra­ži sva­ki put sve vi­še, iako je broj iz­be­gli­ca u toj ze­mlji, sra­zmer­no bro­ju sta­nov­ni­ka, mno­go ma­nji ne­go u Grč­koj. Ta­ko­đe, u Tur­skoj već po­sto­ji in­fra­struk­tu­ra za iz­be­gli­ce ko­je ta­mo do­la­ze već tri go­di­ne, pa sa­mim tim ni­je ima­la po­tre­be za to­li­kim nov­cem iz EU. Ta­ko Tur­ska ko­ri­sti iz­be­gli­ce da bi ostva­ri­la svo­ju že­lju za evro­in­te­gra­ci­ja­ma.

Ko­li­ko je uspon de­sni­čar­skih stra­na­ka i vla­da pre­pre­ka re­o­sni­va­nju Evro­pe?

To sa­mo mo­že da vo­di ras­pa­du Evro­pe. Ne mo­že­mo da pri­ča­mo o re­o­sni­va­nju, ako ima­mo uspon de­sni­ce.

Ko­li­ko je le­vi­ca od­go­vor­na za to?

Za­što bi bi­la? To je dru­štve­ni pro­blem. Na kra­ju kra­je­va, le­vi­ca sad u Grč­koj pr­vi put vla­da u pe­ri­o­du po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta. S dru­ge stra­ne, le­vi­ca je pr­va skre­ta­la pa­žnju na pro­ble­me u EU i to je nje­na etič­ka po­be­da. Ona tre­ba sa­da da bu­de hra­bra i či­sta kad se go­vo­ri o pro­me­ni evrop­skih uslo­va, na­ro­či­to za­ko­na ko­ji ima­ju neo­li­be­ral­ne po­gle­de. U Evrop­skom par­la­men­tu ta­ko­đe ima­mo do­bru sa­rad­nju sa ze­le­nim i so­ci­jal­de­mo­krat­skim stran­ka­ma ko­je se po­me­ra­ju ule­vo i ta­ko­đe sma­tra­ju da EU tre­ba da se re­for­mi­še.

Ima­te li kon­tak­te s par­ti­ja­ma ko­je se u Sr­bi­ji pred­sta­vlja­ju kao le­vi­čar­ske?

Ne­ma zva­nič­nih kon­ta­ka­ta na ni­vou stra­na­ka. Zbog to­ga smo, iz­me­đu osta­log, do­šli u Be­o­grad da ma­pi­ra­mo ko­je su to le­vi­čar­ske sna­ge u Sr­bi­ji. Ko­li­ko zna­mo, ni­jed­na ov­da­šnja stran­ka ni­je član gru­pa­ci­je evrop­ske le­vi­ce gde se Si­ri­za na­la­zi i za­to za sa­da ne­ma sa­rad­nje.

Komentari18
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.