Sreda, 07.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Holandija veruje da će Srbija otvoriti poglavlja 23 i 24 do kraja juna

Nema potrebe da se mediji obaveštavaju o svakom koraku u tom procesu ili, kako mi na holandskom kažemo: ne diraj kokošku koja leži na jajima, kaže za „Politiku” ambasador Hank van den Dol
Амерички амбасадор Кајл Скот је јуче Александру Вучићу пренео поруку да ће Вашингтон снажно подржати Србију у евроинтеграцијама (Фото Танјуг)

Nisam promenio mišljenje u vezi sa mogućim otvaranjem poglavlja 23 i 24 u toku holandskog predsedavanja Savetom Evropske unije, kaže za „Politiku” Hank van den Dol, ambasador Holandije u Beogradu, podsećajući da je i ranije izjavio da je to moguće do kraja juna, do kada je njegova zemlja na čelu EU. Odgovarajući na naše pitanje kako komentariše zahteve koji ovih dana stižu iz Hrvatske u vezi sa poglavljem 23, on ističe da nije na njemu da komentariše pozicije pojedinačnih zemalja članica EU, ali da oni kao predsedavajući stalno rade sa svim zemljama članicama kako bi se dostigao konsenzus. „Nema potrebe da se mediji obaveštavaju o svakom koraku u tom procesu ili, kako mi na holandskom kažemo: ne diraj kokošku koja leži na jajima”, rekao je holandski ambasador, uz opasku da je potrebno da se složi svih 28 zemalja kako bi se donela odluka o otvaranju poglavlja.

Da najnoviji pritisci iz Hrvatske najverovatnije neće imati negativnih posledica po evropsku integraciju Srbije, svedoči i stav francuske ambasadorke Kristin Moro, koja za naš list kaže da je njena zemlja već dala pristanak da se otvori poglavlje 23.

Daljoj evrointegraciji Beograda podrška je juče stigla i od Vašingtona. U razgovoru sa srpskim premijerom, ambasador SAD Kajl Skot preneo je da je dobio instrukcije američke administracije da nastavi da snažno podržava Srbiju u tom procesu. Skot, koji se upravo vratio iz Vašingtona, Vučiću je preneo američko viđenje predstojećih izbora i očekivanja da buduća Vlada Srbije nastavi sa sprovođenjem reformi neophodnih za dostizanje kriterijuma za članstvo u EU. Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, premijer Vučić i američki diplomata su tokom razgovora razmotrili regionalna i druga međunarodna pitanja, uključujući presudnu ulogu Srbije u promovisanju regionalne stabilnosti i boljih odnosa u regionu Zapadnog Balkana.

Kristin Moro kaže da je Francuska već dala pristanak da se otvori poglavlje 23,  a američki ambasador Kajl Skot je juče Aleksandru Vučiću preneo poruku da će Vašington snažno podržati Srbiju u evrointegracijama

Vučić će se danas sresti i sa predsednikom Odbora za odnose sa EU u nemačkom Bundestagu Ginterom Krihbaumom, što će biti još jedna prilika da se pokrene pitanje hrvatskih uslova za poglavlje 23, koje je pre nekoliko dana saopštilo hrvatsko ministarstvo spoljnih poslova. Zagreb traži od Beograda da poštuje manjinska prava, sarađuje s Hagom i reformiše pravosuđe, što uključuje ukidanje nadležnosti za procesuiranje ratnih zločina na području bivše Jugoslavije.

Ne sporeći da Zagreb ima mogućnosti da blokira evropske integracije Srbije, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović kaže da to ne bi bila dobra poruka. Stvar je, kako je objasnila, u proceduralnom smislu takva da je Hrvatska jedina država koja nije dala saglasnost izveštaj o ispunjenosti merila za otvaranje poglavlja.

Zahtevi koji sada Srbiji stižu iz Hrvatske u suštini nisu ništa novo. Naime, još u februaru prošle godine, poslanici hrvatske desnice u Evropskom parlamentu predlagali su amandmane na rezoluciju o Srbiji koji su sadržali niz zahteva iz domena bilateralnih odnosa, a posebno se insistiralo na tome da se od Beograda traži da odustane od zakona koji mu daje pravo da Hrvatima sudi za ratne zločine počinjene u Hrvatskoj. U pozadini ovakvih istupa hrvatskih desničara u EP bio je slučaj Veljka Marića, hrvatskog državljanina koji je u Beogradu zbog ratnog zločina počinjenog nad Srbima osuđen na 12 godina zatvora. Iako hrvatski zahtevi nisu prošli u EP, Marić je ipak kasnije, u junu prošle godine, predat Hrvatskoj.

Podsećajući da je Hrvatska već, kako je rekao, pokušavala da uradi neke stvari koje teško da bi se radile u dobrosusedskim odnosima, poput zatvaranja granica i pokušaja uvođenja ekonomskog embarga Srbiji, ministar za rad Aleksandar Vulin je juče ocenio da, budući da Hrvatska to nije uspela tada, računa da „neće uspeti ni ovaj put”.

Profesor Fakulteta politički nauka i nekadašnji ambasador Srbije u Berlinu Ivo Visković smatra da bi Srbija u ovoj situaciji trebalo da se obrati institucijama Evropske unije, prvenstveno Federiki Mogerini, visokoj predstavnici EU za spoljnu politiku i bezbednost, i Donaldu Tusku, predsedniku Evropskog saveta.

Vladimir Trapara: Pitanje da li bi Hrvatska mogla Srbiju da samostalno blokira da nema zeleno svetlo nekih moćnijih članica EU. Taj stav bi, kako kaže, mogla i da promeni do juna ukoliko te zemlje na nju izvrše pritisak

Povodom nekih spekulacija u javnosti da se iza hrvatskih zahteva kriju neke moćnije zemlje, on kaže da Berlin, recimo, nema razloga da na taj način pritiska Srbiju u ovom času.

„Nemačka je jako zadovoljna onim što Srbija radi i to se vidi po nizu stvari, njihovih izjava i postupaka. Hrvatska to radi zato što misli da je poslednji trenutak kada može to da koristi kao neku vrstu pritiska da dobije neka rešenja do kojih joj je jako stalo”, kaže on i podseća da i sama Hrvatska zna kako je to kada se u bilateralnim odnosima pojavi pitanje evropskih integracija kao što je to bilo u njenom slučaju sa Slovenijom.

Visković, međutim, podseća da su Srbija i Crna Gora 2004. potpisale sa Hrvatskom sporazum o zaštiti srpske i crnogorske manjine u Hrvatskoj, odnosno hrvatske u Srbiji i Crnoj Gori, dodajući da je on sa naše strane loše ispregovaran. Prema ovom sporazumu, hrvatska manjina u Srbiji ima ista prava na predstavnike u predstavničkim telima kao i srpska u Hrvatskoj, to jest zagarantovan broj mesta u parlamentu, iako je broj pripadnika jedne i druge manjine bitno različit.

On podseća da EU ima izričit stav da se bilateralna pitanja ne smeju pojaviti kao uslov za integracije i da su hrvatski zvaničnici u više navrata to naglasili, te da je i Sabora doneo rezoluciju u kojoj se to navodi.

Na pitanje zašto Hrvati ne koriste „prirodni prag” za ulazak u srpski parlament, već na izbore idu sa drugim partijama, Josip Juratović, poslanik Socijaldemokratske partije u Bundestagu, kaže za „Politiku” da je Hrvatima gotovo nemoguće proći prirodni prag jer sa svojih 57.900 ljudi čine 0,81 odsto stanovništva.

„To bi, istini za volju, i Srbima u Hrvatskoj bilo teško proći, iako čine 4,4 odsto društva. Zato se Hrvatska sa pravom odlučila da se garantuju poslanička mesta za manjine”, kaže ovaj Hrvat, jedini čovek u nemačkom parlamentu s prostora bivše Jugoslavije, dodajući da bi uvažavanje prava Hrvata kao nacionalne manjine mnogo doprinelo uspostavljanju poverenja između Hrvatske i Srbije.

Ivo Visković: Zbog uslovljavanja Hrvatske, Srbija bi trebalo da se obrati Federiki Mogerini, visokoj predstavnici EU za spoljnu politiku i bezbednost, i Donaldu Tusku, predsedniku Evropskog saveta

Saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Vladimir Trapara smatra da je pitanje da li bi Hrvatska mogla Srbiju samostalno da blokira da nema zeleno svetlo nekih moćnijih članica EU. Taj stav bi, kako kaže, mogla i da promeni do juna ukoliko te zemlje na nju izvrše pritisak, zbog čega se, prema njegovom mišljenju, ne treba mnogo obazirati na ono što kaže Zagreb.

„U Hrvatskoj je standardno neprijateljski odnos prema Srbiji i Srbima jako dobar za unutrašnje političke borbe, tako da i najnovije izjave treba sagledati u tom svetlu”, ocenjuje Trapara.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ne misli da neko stoji iza hrvatskih zahteva. Hrvatska nam sada ispostavlja neke račune, zbog čega smo, smatra on, i mi sami krivi, jer mnoga otvorena pitanja između naših zemalja nismo rešavali onda kada je bio momenat da se ona reše.

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.