Siroti mali funkcioneri

Šta je drugo funkcioner negoli vispreni vršilac određene funkcije. Držiš metlu u ruci i meteš trotoar, vršiš dakle funkciju uličnog čistača – nesumnjivo, ti si funkcioner. Škrabaš kredom po tabli i prenosiš znanje đacima, obavljaš dakle funkciju nastavnika – bez dileme, ti si funkcioner.

Ipak, razmislimo li na tren o pređašnjim konstatacijama, shvatićemo da tu nije baš sve kako treba. Da jeste – tada bi i čistač i nastavnik bili obuhvaćeni zakonom o funkcionerima koji se, izgleda, uveliko krčka u „ekspres loncu” izvršne vlasti. A to, kao što je poznato, nije slučaj.

Iz donekle fragmentarnih izjava ministarke Udovički, razabiramo kako je u pripremi formiranje nekakve radne grupe za izradu zakona o funkcionerima. Elem, nije baš najjasnije precizirano ko sve može nositi tu laskavu titulu, pa je pomenutoj grupi dodeljen odgovoran zadatak da tu dilemu razjasni. Da li se funkcionerima isključivo mogu nazivati predsednik republike, premijer i ministri, ili im treba pridodati i čitavu plejadu ostalih državnih službenika – guvernera narodne banke, zamenike ministara, njihove zamenike i zamenike njihovih zamenika, pitoreskne sekretare, šefove kabineta, njihove sekretarice, savetnike državnih činovnika koji zamenjuju zamenike ministara, kafe kuvarice u državnoj upravi, direktore javnih preduzeća, zaposlene u vladinim (ko zna čemu služe) agencijama, predsednika i potpredsednike parlamenta, narodne poslanike, njihove šofere... (Nastavite niz).

Iz pređašnjeg se lepo može zaključiti kako rad na konačnom definisanju identiteta državnih funkcionera predstavlja i te kako ozbiljan napor – naročito nakon najave ministarke Udovički da će zakon o funkcionerima regulisati i visinu njihovih mesečnih primanja. Inače, te su zarade, kako nam se predstavljaju, izuzetno skromne – u nekim slučajevima čak i manje od crkavica podređenih trudbenika.

Da li to onda znači da ministar prosvete Verbić ima tek malo veću platu od prosvetnog radnika s punom radnom normom? Ili čak manju? Ako je razlika između ministarske i prosvetarske plate svega šezdeset hiljada dinara (pod pretpostavkom da Verbić za svoj odgovorni posao prima koliko i Vulin), onda je zarada ministra prosvete zaista bedna. Naročito jer je plata prosvetnog radnika još bednija.

Anomalija „platne uravnilovke” između državnih funkcionera i službenika nije izmakla stručnom oku Svetske banke, te su iz ove globalne institucije, manirom Super Hika (otimam od siromašnih – udeljujem bogatima), poručili da se plate državnih funkcionera u Srbiji što pre povećaju. Time bi se, navodno, omogućio definitivni izlazak državnih funkcionera iz rizične zone korupcije (i mita). Novinarima je ovakav stav Svetske banke (kao da se izvinjava) prenela ministarka Udovički – i to na samoj margini „srpskog Davosa”.

„Narod mora da razume…, male plate funkcionera…, zarade nisu adekvatne odgovornostima…, Svetska banka preporučila…” Uostalom, što se mora nije teško. Naročito kada „nalog za isplatu” dolazi sa ledenog vrha globalne ekonomske institucije kalibra Svetske banke.

Nevolja je jedino u tome što izborna kampanja uveliko teče i što nepopularne mere, poput povećanja funkcionerskih plata, teško prolaze čak i kod hipnotisanih „posmatrača društvenih zbivanja”. Zbog toga je prvi čovek izvršne vlasti energično reagovao, lupio šakom o astal, i poručio da od povećanja nema ništa! (Za sada).

„Ministrima treba da je čast što vrše tako odgovornu funkciju! Plate treba povećati učiteljima i nastavnicima!” Tako je otprilike govorio prvi čovek tehničke vlade.

No, gde ima dima tu i vatra postoji – glasi stara narodna mudrost. „Siroti” mali funkcioneri, uostalom kao i „bogati” prosvetni i zdravstveni radnici, moraće da sačekaju period nakon izbora – kada struktura predizbornih obećanja obično biva modifikovana do neprepoznavanja. Tada se, „sasvim neočekivano” može desiti da Svetska banka poveća plate državnim funkcionerima a Međunarodni monetarni fond smanji zarade državnim službenicima. Izgovor će u svakom slučaju delovati racionalno – funkcionerima povećavamo kako bismo smanjili korupciju u granama vlasti, dok službenicima smanjujemo (zamrzavamo) kako bismo povećali državne prihode. O planskom uspostavljanju elite državnih funkcionera koja će permanentno upravljati masom jeftine radne snage u cilju otplate dužničkih rata belosvetskim kreditorima – kao i obično, neće biti ni jedne jedine reči.

Sociolog