Utorak, 03.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Crnjanski je idealan filmski junak

Biografija našeg velikog pisca deluje kao da je prepisana iz nekog avanturističkog romana – kaže Danilo Bećković, reditelj dokumentarca „Crnjanski…”
Милош Црњански, Данило Бећковић (Фото:документација Политике)

U Kulturnom centru Srbije u Parizu 17. marta prikazan je dokumentarni film „Crnjanski…” reditelja Danila Bećkovića. Slavica Petrović, direktor centra, pozdravila je prilično brojnu publiku, iako se to veče poklapalo sa otvaranjem Salona knjiga. Ipak, bilo je onih koje je znatiželja za Crnjanskim dovela u centar grada. Bila je to izuzetna prilika da se sagleda njegov život posle manje od trideset godina kada je ovde bio u žiži po prevodu njegovih „Seoba”. Film je prikazan u okviru „Festivala Evropa oko Evrope”, koji je osnovala Irina Bilić i koja je posle projekcije rekla da on ravnopravno predstavlja autorski film malih i velikih evropskih kinematografija, kao i da je film o Crnjanskom pravi kreativni istraživački dokumentarni film.

Film je toplo pozdravljen, a njegov autor Danilo Bećković kaže da je Crnjanski idealan filmski junak.

– Njegova biografija deluje kao da je prepisana iz nekog avanturističkog romana – objašnjava Bećković. – Na početku filma nabrajamo šta je sve bio u životu: pisac, pesnik, diplomata, novinar, avio-entuzijasta, učesnik u dvoboju, fudbaler, slikar, knjigovođa, profesor u srednjoj školi… Za razliku od nekih njegovih kolega za koje ne možemo reći mnogo više od toga da su se rodili, pisali i umrli, o njegovom životu bi se mogli napisati celi tomovi. Život Crnjanskog pratio je burnu sudbinu srpskog naroda od kraja 19. do sedamdesetih godina 20. veka. Istorijski događaji su u većoj meri nego kod bilo kog drugog srpskog pisca, osim možda Njegoša, odredili njegov životni put. Takođe je i njegovo delo u velikoj meri politično. Sudbina pojedinca je kod njega uvek neraskidivo povezana sa sudbinom naciona. Zato je film o Milošu Crnjanskom i film o srpskoj istoriji.

Opsesivne teme Crnjanskog su seobe i život emigranata. One se danas čine aktuelnijim nego ikada. O tome reditelj filma kaže:

– Emigracija u vreme Crnjanskog nije bila isto što i sada. Na stranu to što su se i zapadna društva tada oporavljala od posledica Drugog svetskog rata. U pitanju je bila izdvojenost iz matične sredine kakva je danas, sa modernim telekomunikacijama, internetom, satelitskom televizijom – potpuno nemoguća. Mnogima se pozicija emigranta i političkog prognanika u Londonu čini romantičnom. Danas svako ko otputuje van Srbije na dve nedelje odmah piše roman o svom emigrantskom iskustvu. Međutim, za Crnjanskog su godine provedene u egzilu bile veoma mučne. U Jugoslaviji nije mogao da objavljuje, a u Londonu nije imao za koga. Usta su mu godinama bila vezana, a poniženja koja je prošao ogromna. Čim su međunarodna potkusurivanja dovela do toga da se diktatura u Jugoslaviji malo olabavi, on je požurio da se vrati svom narodu i svom jeziku, bez obzira na sva šikaniranja koja je s vremena na vreme morao da istrpi. Kad je reč o srpskim seobama, one i dalje traju, samo nisu tako vidljive kao seobe nekih drugih naroda.

Na pitanje da li je Crnjanski i dalje aktuelan, Danilo Bećković je odgovorio:

– Mi smo čudna sredina u kojoj nikada ništa ne prolazi i nijedna svađa ne zastareva. I danas bi mnogi hteli da se obračunavaju sa Crnjanskim i da ga otpišu jer nije bio politički korektan u vreme kada politička korektnost još nije bila izmišljena. Ima i onih koji bi otpisali ne samo Crnjanskog, nego i celu našu kulturu kao nešto prevaziđeno i nepotrebno. Stalno nas ubeđuju da smo funkcionalno nepismeni i da nam je bolje da takvi i ostanemo, ali ne umeju da objasne zašto je onda Sajam knjiga u Beogradu drugi najposećeniji u Evropi, zašto Fest svake godine poseti jedan grad srednje veličine i kako je moguće da u beogradskim knjižarama možete da nađete sve od Gilgameša do Uelbeka. Za koga se, u zemlji nepismenih, štampaju sve te knjige? U tim knjižarama naći ćete i nova izdanja svih dela Miloša Crnjanskog.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.