Subota, 31.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POZORIŠNA KRITIKA

Batrganje u balkanskom mraku

Predstava „Na Drini ćuprija”, prema romanu Ive Andrića, režija i tekst Kokan Mladenović, Srpsko narodno pozorište, Novi Sad Iz predstave „Na Drini ćuprija”
(Фото: Српско народно позориште)

Odmah na početku ćemo izraziti stav da je za kritičko vrednovanje Mladenovićeve predstave „Na Drini ćuprija” mnogo bolje, ne samo tačnije, da se autorstvo teksta eksplicitno pripiše Kokanu Mladenoviću, naravno uz dodavanje napomene da je tekst inspirisan delom Ive Andrića, i ostvaren uz podršku dramaturga Svetislava Jovanova. Navođenje da je primaran autor teksta predstave Ivo Andrić, što je slučaj u programu, otvara Pandorinu kutiju. Većina negativnih komentara o predstavi koji su zvanično ili nezvanično obelodanjeni u javnosti nakon njene premijere, odnosi se (opravdano) na izneverena očekivanja od inscenacije Andrićevog romana. Proza Ive Andrića nameće očekivanja koja predstava (ne) mora da ispuni.

Predstava je, po našem mišljenju, samostalno delo koje ne mora uvek da se vrednuje u okvirima odnosa prema polaznom tekstu. To je naročito slučaj sa predstavama čija je forma razgranata, složena, samostalna, multimedijalna, da kažemo i postdramska, gde je dramski tekst jedan od brojnih elemenata u složenoj scenskoj strukturi, a to je u Mladenovićevoj predstavi svakako slučaj.

Dakle, inspirisana delom Ive Andrića, predstava „Na Drini ćuprija” je vizuelno-muzičko-dramsko-epski spektakl čija se radnja proteže kroz nekoliko vekova, u slikama ispisujući krvavu istoriju Bosne. Radnja je u odnosu na roman proširena do kraja dvadesetog veka, do 1992. godine. Tekst je višejezičan, osim na srpsko-bosansko-hrvatskom jeziku, likovi dobar deo teksta govore na turskom, nemačkom, mađarskom, što je praćeno titlovanim prevodom.

Mladenovićeva režija je raskošna u vizualnom, muzičkom, koreografskom pogledu, i ovde je suptilnija od njegovih poslednjih rukopisa (koreografija Andreja Kulešević, kompozitor Irena Popović, scenograf Marija Kalabić, kostimograf Tatjana Radišić). Na idejnom planu dosledno se sprovodi tema isticanja neprestanog, bezizlaznog činjenja zla. Bosanski prostor je u tom smislu vrlo izražajan, i konkretno i metaforički, jer je to sredina sudarenih, a uzavrelih strasti, vulkan multinacionalnih konflikata. Vlasti se u odigranim fragmentima bosanske prošlosti smenjuju kao na traci, a tlačenje, ropstvo, poslušnost i zaslepljenost naroda ostaju, bez izgleda da se u budućnosti izbavi iz utopljenosti u krvi istorijskih pirova. U vezi sa time je finale predstave zaokružujuće bolno, istinito. Na scenu izlaze tri dečaka u vojničkim uniformama, s puškama, praćeni audio snimcima iščitanih delova teksta Dejtonskog sporazuma, koji tu ima razorno ironično značenje. U kontekstu prikazane viševekovne istorije ratovanja, sklopljeni mir deluje kao farsa. A klinci pod punom ratnom opremom su uznemirujuće jak simbol budućnosti koja će teško doneti okončanje pakla nasilja.

Na dramskom planu su najupečatljiviji monolozi različitih likova koji imaju najviše andrićevskog u sebi. Od Lude Ilinke (Marija Medenica), tragične majke čija su deca Stoja i Ostoja ugrađena u zidine mosta, zatim stradanja lepe Fate Avdagine (Danica Grubački), nevolja Koste Baranca (Jugoslav Krajnov), do Lotike (Gordana Đurđević Dimić) i Ćorkana (Radoje Čupić), lokalne lude koja u jednoj sjajno upečatljivoj sceni postaje veličanstveno mudar. Nalik Šekspirovoj ludi kralja Lira, on je tu najrazumnije biće, decentno svesno ukorenjenog zla i primitivizma sredine.

U ovim monološkim prizorima se upotrebljavaju mikrofoni, govor likova se na taj način teatralizuje, njihova tragičnost postaje društveni ritual, ponavljani čin strave političkih odluka. Mehanizacija njihovih glasova se može razumeti i kao brehtovsko oneobičavanje, distanciranje od emotivnog učinka, ali i njegovo istovremeno, neosporno postojanje. Kontrapunkt stvaraju brojni poetski prizori, akteri se često gube u dimu, cede se pod kišom. Scena je i bukvalno poplavljena vodom, izlivenom Drinom, što se može shvatiti i kao oznaka nažalost i dalje aktuelnih društveno-političkih problema sa poplavama.

Predstava „Na Drini ćuprija” je zahtevna u svakom pogledu, ne samo za izvođače, već i za gledaoce. U vezi s tim, u dramaturškom pogledu ima prostora za njeno čišćenje, zgušnjavanje, ali i uvođenje pauze. Skoro dva i po sata trajanja bez pauze je i kapitalan gledalački poduhvat (izvođački se, naravno, podrazumeva). Uz ove male zamerke, Mladenovićeva predstava je uspešan teatarski čin, spektakl batrganja po balkanskom mraku i neprestane akrobatike na tankoj žici između primirja i ratova.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petković Slobodanka
Žao mi je što se unapred nisam informisala o predstavi, pre nego što sam je pogledala. Išla sam da gledam neponovljivog Andrića, a gledala sam Kokana Mladenovića sa svojim političkim stavovima. Za mene je najupečatljivija scena u kojem pripadnici Republike Srpske kolju stanovništvo Višegrada uz pesmu Višegrade grade. Da se naježiš ! E, sad, njega treba pitati da li je njegova poruka da je od svih zla i zločina koji su učinjeni u Višegradu najgore ono koje je on prikazao? I da li je Republika Srpska izjednačena sa NDH? Moj utisak je da je to njegova poruka...A Andrića nigde...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.