Nedelja, 27.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zašto se Tadić žalio Krihbaumu na evropski put Srbije

Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku, kaže da je Srbija s otvaranjem poglavlja ušla u poslednju fazu pregovaračkog procesa i da se ne može očekivati da će svoju spoljnu politiku zaokrenuti u nekom drugom pravcu
Свечани пријем у Музеју Југословенске кинотеке поводом отварања прегпвпра са ЕУ (Фото Д. Ћирков)

Svoju zabrinutost zbog činjenice da „proces evrointegracija Srbije još nije nepovratan” i zbog toga što „vladajuća koalicija još nije osigurala strateški pravac ka EU”, bivši predsednik Srbije i lider Socijaldemokratske stranke preneo je u razgovoru Ginteru Krihbaumu, predsedniku Odbora za evropske poslove Bundestaga.

Boris Tadić, kao predsednik države, pre četiri godine, drugačije je razmišljao.

Posle odluke o dodeli statusa kandidata za članstvo Srbiji marta 2012, izjavio je da je to veoma značajno, ali da će suštinsko postignuće biti dobijanje datuma za početak pregovora, jer će tek tada evropski proces postati nepovratan. Otkuda sada ta sumnja, kada je Srbija već otvorila dva poglavlja 35 i 32, a polovinom godine se očekuje i otvaranje poglavlja 23 i 24?

U saopštenju SDS-a sa sastanka Tadića i Krihbauma konstatuje se još da „strateška orijentacija Srbije ka članstvu u EU mora preći tačku bez povratka” i dodaje se da je „najveća opasnost po evropsku budućnost Srbije to što su okolnosti takve da je zaokret od evropske politike još moguć, što se jasno vidi iz izjava predsednika Nikolića i strukture Vučićeve koalicije za ove izbore, u kojoj ima otvoreno antievropskih stranaka”.

Pregovori sa Srbijom su, podsetimo, otvoreni u januaru 2014. godine. Tanja Miščević, šef pregovaračkog tima Srbije sa EU, rekla je tada: „Ovo je tačka sa koje nema povratka, naša zemlja sada zaista opredeljuje svoju budućnost.”

Aleksandar Senić, predsednik parlamentarnog odbora za evropske integracije i poslanik SDS u prethodnom sazivu, kaže: „Iako smo otvorili pregovore, zbog nesposobnosti vlade Aleksandra Vučića i neposvećenosti evropskim integracijama, ti pregovori mogu bezgranično da traju. A ukoliko taj proces bude bezgraničan, ako bude trajao godinama i decenijama, onda kao i da se ne odvija.”

U uverenju da se proces pregovora neće završiti u željenom roku, Senić ukazuje i da je samo za pisanje pregovaračke pozicije za poglavlja 23 i 24 bilo potrebno tačno dve godine.

Na opasku da su ipak otvorena dva poglavlja, on navodi da su Srbija i Crna Gora 2012. godine bile na istom nivou procesa priključivanja EU i da je od tada Crna Gora otvorila 22 poglavlja, a Srbija samo dva. A povodom činjenice da Crna Gora nema Kosovo, a Srbija ima, on kaže da je „u pitanju veština pregovarača” i da „možemo, valjda da omogućimo medijske slobode, što nije vezano za Kosovo”.

Međutim, Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku, ističe da je Srbija, u proceduralnom smislu, s otvaranjem poglavlja ušla u poslednju fazu pregovaračkog procesa, te da se, kako sada stvari stoje, ne može očekivati da će napraviti zaokret svoje spoljne politike u nekom drugom pravcu.

Zemlja, inače, u svakom trenutku može da odustane od priključivanja EU. S tim u vezi, podsetimo da je Island u martu prošle godine, dve godine posle dolaska na vlast koalicije evroskeptičnog desnog centra, povukao svoju kandidaturu za prijem u EU, mada je bio otvorio 27 poglavlja i čak 11 neformalno zatvorio. 

Kada je reč o mišljenju SDS-a da se proces pregovora odugovlači i da može da traje unedogled, Joksimovićeva ima u vidu slučaj Turske, koja je već mnogo godina u tom procesu.

Ona ukazuje i da se u vezi sa Turskom zna da nema političke volje da se njen proces okonča. „Međutim, kada govorimo o zemljama zapadnog Balkana, zasad postoji otvorena politička volja EU da se proces proširenja nedvosmisleno nastavi”, naglašava Joksimovićeva.

Kad je reč o samoj Srbiji, u ovom trenutku članstvo u EU je, prema njenoj oceni, strateški spoljnopolitički cilj Srbije i „dok je takve politike, taj put je otvoren i neupitan”.

„ Prema dosadašnjim anketama i pozicijama stranaka, može se reći da će taj proevropski kurs biti obezbeđen i posle predstojećih izbora, bez obzira na to kako će izgledati buduće koalicije, ako ih uopšte i bude. Zasad ne deluje realno da će neke antievropske stranke, koje imaju potencijal da ovoga puta uđu u parlament, imati šansu i da uđu u vladu”, naglašava naša sagovornica.

Komentari25
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.