nedelja, 09.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 30.03.2016. u 18:05 Anica Telesković

Mišković bi opet da kupi „Maksi”

„Delez” demantuje da prodaje trgovinski lanac u Srbiji, a potvrđuje da će zbog spajanja sa holandskim „Aholdom” neki objekti u svetu biti prodati
„Делез” тврди да не продаје трговински ланац у Србији (Фото Ж. Јовановић)

Miroslav Mišković, vlasnik „Delta holdinga”, ima ambiciju da ponovo postane vlasnik nekadašnjeg „Delta Maksija”, koji je sada u vlasništvu belgijskog „Deleza”, saznaje „Politika”. Međutim, „Delez Srbija” demantuje da prodaje ovaj trgovinski lanac.

Mišković, prema tvrdnji našeg izvora, navodno pregovara o povratku u maloprodaju i preuzimanju „Maksija” i „Tempa” po znatno nižoj ceni nego što ih je prodao. Podsećanja radi, u martu 2011. godine, Mišković je tadašnji „Delta Maksi” prodao belgijskom „Delezu” po ceni od 932,5 miliona evra, a sada bi da ga kupi za 200 do 300 miliona evra.

U „Delezu Srbija”, međutim, to odlučno demantuju. Tvrde da su navedene pretpostavke „u potpunosti netačne”.

Istina je da „Delez” na globalnom nivou prodaje veliki broj trgovinskih objekata i moguće da je Mišković u tome video svoju poslovnu šansu. Zašto je to tako odgovor treba tražiti u spajanju ove belgijske kompanije sa holandskim „Aholdom” koje je dogovoreno još u junu prošle godine. Kako je tada objavljeno, koncentracijom, koja bi trebalo da se završi u toku 2016, biće stvoren lanac sa više od 6.500 maloprodajnih objekata širom sveta. Međutim, upravo ta veličina predstavlja problem za antimonopolske komisije u Evropi i Americi. Ali ne i u Srbiji.

Kako bi se ispoštovali propisi o zaštiti konkurencije, „Delez” će u Evropi morati da proda neke objekte. To je nedavno objavio i Rojters (22. februar), citirajući menadžment „Aholda” i „Deleza” i ističući kako moraju da ispoštuju pravila antimonopolske komisije. Rojters, međutim, ne navodi koliko objekata će biti prodato. Sa druge strane, američki mediji objavili su spisak čak 83 objekta koji će preći u ruke novih vlasnika.

Međutim, u „Delezu Srbija” navode da to sa našom zemljom nema nikakve veze.

– Kompanije „Delez” i „Ahold” prošle godine su objavile namere o spajanju, nakon čega je usledio proces dobijanja odobrenja za ovaj postupak u svim državama u kojima kompanije posluju. Kako u Srbiji posluje samo „Delez” i samim spajanjem nema promena na tržištu, već su dobijena odobrenja od nadležnih državnih institucija. U zemljama u kojima postoje oba lanca postoji mogućnost da se zbog spajanja izvesni broj radnji proda. Za tržište Amerike čekaju se preporuke Federalne antimonopolske komisije zbog sprečavanja koncentracije – kažu u „Delezu Srbija” za „Politiku”.

Inače, kada je objavljeno spajanje dve kompanije, „Vol strit džurnal” pisao je da se ovom koncentracijom stvara jedan od najvećih trgovinskih lanaca u Americi. Bez obzira na to što su obe kompanije evropske, čak 60 odsto svoje prodaje ostvaruju na američkom tržištu. Da bi dobili dozvolu Federalne antimonopolske komisije, „Delez” i „Ahold” moraju da prodaju čak 83 objekta u Americi. Specijalizovani portal „Supermarket“ objavio je kompletan spisak radnji koje su u Americi ponuđene na prodaju.

Nakon spajanja ova dva evropska trgovinska lanca, holandski „Ahold” imaće 61 odsto vlasništva u novoformiranoj kompaniji, a belgijski „Delez” preostalih 39 odsto. Osim u Srbiji, „Delez” ima supermarkete u Belgiji, Luksemburgu, Rumuniji i Grčkoj, a u SAD poseduje prodavnice Hanaford i Fud lajon.

Bez obzira na to što u „Delezu Srbija” tvrde da ne odlaze sa ovog tržišta, njihovi finansijski izveštaji pokazuju da im u našoj zemlji nisu odmah procvetale ruže. Kako pokazuju podaci Agencije za privredne registre, kompanija „Delta Maksi” je 2010. godine (pre prodaje) bila u plusu od 18 miliona evra. Već sledeće godine, nakon preuzimanja, bila je u minusu od 80 miliona evra. Kasnije su poslovanje vratili u pozitivnu zonu, ali su i prodali dobar deo nekadašnjeg Miškovićevog biznisa. Od 2011. do danas prodali su maloprodajne objekte u Albaniji, Crnoj Gori i Bugarskoj.

Komеntari7
573f9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja