Petak, 12.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nekultura – ponos nacionalnog identiteta

Današnja „kultura” je sebi dozvolila da se komercijalnim opravdanjima i tranzicionim procesima poveže sa terorističkim organizacijama nekulture
(Фото Т. Јањић)

Proleće u Šabačkom pozorištu 2016. godine obnoviće dragoceno sećanje na davnu godinu iz pretprošlog veka: 1840. kad je u gradu pokraj dobre i plahovite Save odigrana prva pozorišna predstava u Mačvi i među prvima u sveukupnom životu knjaževske Srbije.

I to je u prvoj polovini 19. veka bilo „normalnije i prihvatljivije” od jučerašnjeg (ne)razumevanja pojedinih „kulturnih radnika” kad se obnarodovala ideja o oživljavanju festivala ugašenog ratom koji je uništio mnoge vrednosti ondašnje „velike zemlje” po kojoj je festival u Šapcu bio poznat i priznat kao jedan među najboljim.

U godinama koje su „pojeli skakavci” i ostale štetočine, nekultura se pojavila u punom sjaju kao ponos „nacionalnog identiteta”, kao odbrana „nacionalnog opstanka”; ozbiljna kultura je bila među prvim žrtvama „rodoljubivih” racija širom bivše Jugoslavije.

Na mesto kulture kao dostojanstva življenja pojavila se ružna i ponižavajuća nekultura, sa svojim militantnim pratiljama: prostaklukom i primitivizmom.

I to tako traje – maršira već više od četvrt veka.

Generacije i generacije odrastaju uz neartikulisane glasove koji postaju „simbol nacionalnog identiteta” i dokaz ljubavi za zemlju uništenu do očaja i sažaljenja za ljude koji su nas učili, obrazovali i sačuvali od kolektivnog nestajanja kao civilizovanog naroda.

Današnja „kultura” je sebi dozvolila da se komercijalnim opravdanjima i tranzicionim procesima poveže sa terorističkim organizacijama nekulture.

Proleće u šabačkom pozorištu je jedna od lepših i gospodstvenijih odbrana kulture koja je u Srbiji posustala, umorila se i samo nekim čudom preživela vreme sveopšteg nestajanja lepe reči izgovorene ili odigrane na čuvenim „daskama koje život znače”.

Bilo je i pitanje – kao što uvek biva kad se nešto smisleno predloži – da li mi „već imamo dovoljno pozorišnih festivala”?

Da li nam je potreban „još jedan” (?) pokraj ovih desetak na ivici života, održavanih nadrealnom voljom i infuzijom ruku na ruku.

Da li nam je u kraju – šabačkoj Posavini, Mačvi, Pocerini . . .

i mestima u kojima žive ljudi željni ozbiljnih kulturnih događaja, potrebna pozorišna smotra najboljih predstava Srbije?

I  da li će pozorišni festival „oštetiti gradski budžet” i samim tim izazvati potres u sveukupnom osiromašenom životu obogaćenom samo negovanom nekulturom.

I izlišno pitanje: da li je jednom gradu potrebna jedna nedelja susreta sa ljudima koji žive i rade po pozorištima Srbije sa željom da se 2016. godine obeleži postojanje i odlazak sa ovog sveta (pre 400 godina) pisca večitih ljubavnika, zlih kraljeva i problematičnih trgovaca, gospodina Vilijema Šekspira, čoveka bez čijeg bi pera ova naša planeta i dalje bila lepa iz svemira: okeani, mora, jezera, reke, planine, šume, polja, cveće i drveće, ali bez duše koja je vrednija od pomenutih lepota.

Šta bi i kakav bi bio ovaj svet bez  kulture kao najznačajnijeg vida života?

Pozorište nema moć da menja svet.

Pozorište nema snagu da spreči zlo koje pokreću ljudi dospeli iz mraka nekulture i prostakluka koji se u trenu „preobražava” u zlo sa nesagledivim posledicama po sveukupnu istoriju ljudskog postojanja na ovoj našoj lepoj i nesrećnoj planeti, Zemlji, na sceni već pomenutog velikog pisca koji je napisao i priču sa jednim od najlepših naslova u istoriji pozorišta:

San letnje noći.

Svi naši festivali su snovi letnjih, zimskih, prolećnih i jesenjih noći.

I ne bi bilo lepo da nam se ti snovi uskraćuju, jer su nam samo snovi preostali.

Povodom prvog festivala „Pozorišno proleće” u Šapcu

.

 

Komentari27
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.