Sreda, 10.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
HAŠKI TRIBUNAL KAO FAKTOR DESTABILIZACIJE BALKANA

Presuda Karadžiću ne daje dokaze protiv Srbije

Tanka je argumentacija za reviziju tužbe BiH protiv Srbije, čiji rok za podnošenje ističe u februaru 2017. godine
Радован Караџић (Фото Бета/АП)

Šampanjac koji su bošnjački lideri u Sarajevu pripremili za izricanje presude Radovanu Karadžiću nije se još dovoljno ohladio. Bivši predsednik Republike Srpske osuđen je u prvostepenom postupku na 40 godina zatvora, pripisan mu je čak i genocid u jednoj opštini u BiH, ali je među Bošnjacima stvorena atmosfera žalosti što nije dobio doživotnu robiju. Na ovom talasu jedri i bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović, ali će ostati prilično razočaran u svojim namerama za reviziju tužbe protiv Srbije, čiji rok za podnošenje ističe za deset meseci, u februaru naredne godine.

Podsetimo, Međunarodni sud pravde odbacio je u februaru 2007. kao neutemeljenu tužbu za agresiju i genocid, koju je BiH podnela protiv SRJ, odnosno Srbije. Presudom je ostavljena mogućnost Sarajevu da u roku od deset godina pokrene postupak revizije, ako u međuvremenu podnese nove dokaze. Međutim, čak i u tom slučaju, obnavljanje postupka teško bi moglo da prođe zbog protivljenja Republike Srpske, što su potvrdili i predsednik Milorad Dodik i srpski član Predsedništva BiH Mladen Ivanić.

Izetbegović je izjavio da u Sarajevu pažljivo analiziraju presudu Karadžiću.

„Videćemo ima li novih elemenata. Ako ih bude, nećemo bežati od toga. Nećemo pod tepih gurati patnju kroz koju su ovi narodi i ova zemlja prošli i pokrenućemo reviziju, ali potreban nam je novi dokaz”, prenosi hrvatska agencija Hina Izetbegovićeve reči, posle kojih je srpski premijer Aleksandar Vučić prokomentarisao da lider Bošnjaka ne želi pomirenje, već traži razlog da pokrene spiralu političkog nasilja.

Teško je očekivati da, uprkos galami iz Sarajeva, postoje čvrsti pravni temelji za reviziju postupka, s obzirom na to da u samoj presudi Karadžiću postoje veoma jasni delovi koji isključuju takvu mogućnost. Na primer, u paragrafu 3460. pominje se i bivši predsednik Srbije i Jugoslavije Slobodan Milošević.

Veće nije uvereno da postoji dovoljno dokaza u ovom slučaju da se utvrdi da se Slobodan Milošević složio sa zajedničkim planom, navodi se u presudi

„Što se tiče dokaza izvedenih u ovom slučaju u odnosu na Slobodana Miloševića i njegovo učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu, Veće podseća da je on delio i podržao politički cilj optuženog i rukovodstvo bosanskih Srba da očuvaju Jugoslaviju i da se spreči odvajanje ili nezavisnost BiH i sarađivao blisko sa optuženim tokom tog vremena. Veće takođe podseća da je Milošević obezbeđivao pomoć u vidu osoblja, snabdevanja i naoružanja bosanskih Srba tokom sukoba. Međutim, na osnovu dokaza pred Većem u pogledu različitih interesa između bosanskih Srba i srpskog rukovodstava tokom sukoba, i posebno Miloševićeve višekratne kritike i neodobravanja politike i odluka optuženog i rukovodstva bosanskih Srba, Veće nije uvereno da postoji dovoljno dokaza u ovom slučaju da se utvrdi da se Slobodan Milošević složio sa zajedničkim planom”, navodi se u Karadžićevoj presudi.

Već sam ovaj paragraf prilično obeshrabruje sarajevske „tragače za novim dokazima”, jer im izmiče tlo pod nogama baš u najvažnijem, Karadžićevom slučaju, koji bi po njihovom uverenju trebalo da posluži kao spona između Pala i Beograda. U ovom slučaju, očigledno je, sudsko veće zauzelo je suprotno stanovište.

I profesor Tibor Varadi smatra da u presudi Karadžiću nema novih činjenica koje bi mogle da se iskoriste za pokretanje revizije sudskog postupka BiH protiv Beograda. „Ništa što stoji u presudi Karadžiću nema uticaja na mogućnost da BiH pokrene reviziju postupka protiv Beograda. Potvrđeno je da je u Srebrenici bilo genocida, što je već ranije odlučio i MSP, uz konstataciju da se on ne može pripisati Srbiji. To što je genocid pripisan Karadžiću, ne znači da može da se pripiše Srbiji”, ocenio je Varadi.

Karadžićeva presuda ne daje mnogo materijala za nove optužbe ni u delu koji se odnosi na njegov odnos sa generalom Ratkom Mladićem, tadašnjim komandantom Glavnog štaba VRS. Iz presude se vidi da odnosi dvojice lidera nisu bili dobri u leto 1995, kad se dogodio zločin u Srebrenici. U to vreme Karadžić je pokušao i da smeni Mladića, ali nije imao dovoljno moći da to učini.

„Dana 1. maja 1995. godine, optuženi se sastao sa oficirima iz GŠ i komandantima korpusa na Palama i žalio se na akcije i ponašanje Mladića, kao i na tenzije između vojnog i političkog vrha. U leto 1995. godine optuženi je komunicirao direktno sa (načelnikom Generalštaba VRS Manojlom, prim. aut.) Milovanovićem u nekoliko prilika i prosleđivao mu izveštaje koje je dobijao i odluke koje je donosio, što je izazivalo sumnju među ostalim generalima. Milovanović je o tome izveštavao Mladića i upozorio optuženog da je ’sistem komandovanja dupliran’, međutim Milovanović nikad nije odbio nijedno naređenje optuženog i samo ih je prosleđivao Mladiću. Ako nije dobijao odgovor, onda je Milovanović postupao po naređenju optuženog. Do avgusta 1995. Mladić je bio sve glasniji i arogantniji u odnosima sa optuženim, a Mladić je tvrdio da je on zapovednik. Optuženi se žalio u vezi sa vojskom, na teškoće da utiče na Glavni štab i tvrdio da vojska, kao državni organ, treba da bude pod komandom države, a ne Mladića”, navodi se u jednom od paragrafa.

Iz presude Karadžiću, na više od 2.500 stranica, ne može se izvući nedvosmislen zaključak da su on i Mladić bili „jedno telo”, odnosno da je predsednik RS naredio zločin u Srebrenici. Tim pre ne može se zaključiti da je državni vrh Srbije na bilo koji način bio umešan u ova dešavanja u leto 1995. godine. Štaviše, može se zaključiti da je reč o prilično tankoj argumentaciji i metodologiji rada tužilaštva viđenoj u procesima Slobodanu Miloševiću i Vojislavu Šešelju, koja je često osporavana u ekspertskim krugovima.

Tome u prilog govori i činjenica da su članovi Veća, sudije Hauard Morison i Melvil Berd posebno izdvojili svoja mišljenja u presudi Karadžiću, u vezi sa više navoda u optužnici. Na primer, sudija Morison nije bio uveren da su Srbi napali autobus 14. juna 1992, kada je stradalo 47 Bošnjaka. A sudija Berd izneo je različit stav od većine i kada je u pitanju granatiranje sarajevske pijace Markale 5. februara 1994, što je bio jedan od uzroka drastičnog pogoršanja međunarodne pozicije RS i često korišćen argument u propagandnom ratu protiv Srba. Između ostalog, sudija Berd napisao je u vezi s Markalama: „Doživeo sam još veće poteškoće u shvatanju kako je većina mogla da smatra da je ovaj dokaz izvan razumne sumnje da je granata ispaljena od strane bosanskih Srba”.

Komentari15
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.