Petak, 24.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
„POLITIKA” U BELORUSIJI

Lukašenkova zemlja čuda

U kontrastima modernizma i socrealističke nostalgije opstaju KGB i Marks, kazina i kombinati, socijalizam i kapitalizam, Vladimir Iljič Lenjin i Bogoljub Karić
Александар Лукашенко, председник Белорусије (Фото Ројтерс/Василиј Федошенко)

 

Od našeg specijalnog izveštača

Minsk – Fasade palata poslovnih korporacija i dugačke, stare zgrade duž prospekta „Nezavisnost” u stilu svedene Staljinove arhitekture, uglačane su kao da se džinovska spremačica svakog dana spušta sa nebesa i vrši veliko spremanje Minska. Fetiš čistoće postao je zaštitni znak Belorusije i sredovečna Ala smeje se mojoj začuđenosti pred sterilnošću dvoipomilionskog grada, dok mi otkriva kako to nije rezultat nebeskog angažmana zuza emigrantkinja koje su pošle za boljim životom, već jednostavne filozofije: „Što manje prljaš grad, to ćeš ga manje čistiti!”

Nije šija, nego vrat. Odlazim u Belorusiju poput mnogih, natovaren predrasudama o Aleksandru Lukašenku koji krši ljudska prava, hapsi opozicione lidere i ne dozvoljava da tamo dopru zraci demokratskog sunca. Kakva zabluda. Po povratku, mrsko mi je da uđem u avion. Ne izlazi mi se iz socrealističkog raja obogaćenog hedonističkim odajama, kao što su hotelski džakuzi u kojem sam lenčario i apartman na devetom spratu koji podseća na predsednički.

Tim šarenim izlogom ruske Evrope čvrstom rukom upravlja predsednik Aleksandar Lukašenko, demonstrirajući kako je moguće da jedna zemlja istovremeno bude član nekoliko potpuno različitih međunarodnih organizacija. Od Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), ili ruskog vojnog saveza, potom Evroazijskog ekonomskog saveza ili ruske EU, do Partnerstva za mir pod okriljem NATO-a i Istočnog partnerstva pod okriljem EU.

Ima toga još. Belorusija je i član Pokreta nesvrstanih, one družine koju smo osnovali, potom ismevali, a sada nam opet izgleda poprilično privlačno. Drug Lukašenko, međutim, neobično je aktivan, te se tu ne zaustavlja. Posmatrač je Šangajske organizacije za saradnju, u Saveznoj je državi Rusije i Belorusije… Belorusija je član MMF-a i Svetske banke.

Čudan je tip taj Lukašenko. Nije ni bolji ni gori nego što je bio. Možda zato što se nije se učlanio u Fudbalski savez Srbije, te nije stigao da se ušemi sa Toletom Karadžićem, pa je EU ukinuo personalne sankcije prezidentu i drugovima, naročito imajući u vidu njegove domaćinske dobre usluge u rešavanju ukrajinskog konflikta. Putin, Merkelova, Oland i Porošenko u predsedničkom dvorcu, preko puta hotela „Viktorija 2” u kojem sam odseo, postigli su dva „minska sporazuma” od kojih je onaj drugi posebno značajan, jer se na njemu već godinu dana drži klimavi mir u Ukrajini.

Čudan je tip taj Lukašenko. Dok je Srbija slobodnim padom tresnula u kaubojsko-seljački kapitalizam, pa su srednja klasa i radnici mahom izginuli jer se taj pad dogodio sa 10.000 metara bez padobrana, beloruski vođa je radnicima podelio padobrane, potom im je isplatio dnevnice dok padaju i osigurao da se lebdeći, lagano prizemlje i dostignu kakav-takav socijalni mir.

Marke stranih brendova, naročito kazina, izmešane su sa parolama iz doba komunizma, te je stvorena takozvana društveno-politička papazjanija. Slikam se ispred džinovskog spomenika Lenjinu. Vladimir Iljič Uljanov stražari ispred zgrade vlade, jedne od retkih zdanja koju nacisti nisu sravnili sa zemljom. Pretvorili su je u Glavni štab tokom Drugog svetskog rata, kada je grad potpuno uništen. Posle bekstva nemačke komande, useljeno je sovjetsko rukovodstvo. Lenjin je ponovo izliven i postavljen, nadmen, odlučan i zagledan u svetlu budućnost, ka širokom bulevaru gde sada špartaju „mercedesi”.

Ali u blizini je komanda KGB-a, beloruske tajne službe kojoj Lukašenko nije menjao ime, kao što nije tražio da se uklone table ulica Karla Marksa i ostalih ideologa Internacionale. Nedaleko se nalazi i nadaleko čuvena stara prodavnica bombona. Valjda da agentima ne padne šećer dok čuvaju ideologiju crvenog kapitalizma.

Sa ostrva suza, podignutog u čast beloruskim borcima poginulim u intervenciji Crvene armije u Avganistanu, posmatram staklenu palatu u kojoj menadžeri upravljaju finansijskim transakcijama i spomenike podignute u čast borbe protiv nacista.

U kontrastima modernizma i socrealističke nostalgije, gotovo polovina radnog stanovništva zaposlena je u krupnim industrijskim gigantima, od proizvodnje traktora, džinovskih teretnih čudovita s površinskih kopova, do hemijskih fabrika i mlečne industrije. Izvoz je vredan oko 40 milijardi dolara, što je za Srbiju nedostižan san, te je više od 100 privrednika otišlo u Minsk da pregovara o poslovnoj saradnji.

Za to vreme, ja sam podlegao buržoaskim skretanjima te sam ručao u ekskluzivnom klubu u kojem se meniji čitaju na tabletima. Pošto sam se najeo haj-tek steka, baškario sam se u apartmanu i gledao s prozora predsedničku palatu, dok iza mene šljaka fabrika bele tehnike. Čekao sam samo da me sobarica pozove na partijski sastanak.

Ali, stigao je drugi poziv. Čovek koji je patentirao kapitalistički inkubator u okvirima jugoslovenskog samoupravnog socijalizma, gde je porađao mala i srednja preduzeća, da bi postao gazda „Mobtela”, banke i nekoliko vila, posle odlaska iz Srbije pokazao je da takva vrsta akušerstva uspeva samo u zemlji u kojoj nisu zaboravljeni jeretički pojmovi kao što su veliki kombinati ili prava radničke klase. Bogoljuba Karića u Belorusiju nisu donele rode. Pre bih se kladio na privatni mlaznjak.

Pre odlaska iz Srbije, Bogi je razdužio brkove, jer u Belorusiji samo jedan čovek gaji žbunić iznad usana. Ali, Lukašenko zato ne brije svoje radnike nasuvo!

Izgleda da je Bogoljub Karić samo u takvoj zemlji mogao da pronađe idealno stanište za svoju reinkarnaciju, kao kada je u SFRJ osnivao desetine porodičnih preduzeća po Kosovu i Metohiji, ali je, istovremeno sa stvaranjem kulta privatnog kapitala, svoje poslovođe slao u političku školu u Kumrovcu. Tako se kalio kapitalizam!

Dok mu u Srbiji preti mogućnost da završi na vodi, hrani o državnom trošku i u prugastoj pidžami kao novom stilskom detalju, u Belorusiji je Karić taj koji zapravo gradi novi Minsk, ne skrivajući bliskost familije s prezidentom Lukašenkom. Ali ako je neko pomislio da su to stanovi za beloruske tajkune, onda i dalje živi u zabludu o prirodi sistema koji je tamo izgrađen u poslednje 22 godine. U „Svetioniku Minska”, jednoj od Karićevih građevina, živeće srednja klasa.

– Plan mi je da do 2020. godine dostignem bogatstvo u investicijama od 20 milijardi dolara – kaže mi Karić u kancelariji na gradilištu. Kao big bos, što mu, inače, piše na šlemu, on na dva ogromna plazma ekrana prati dešavanja na terenu. Poput velikog „Bogoljub brata”, mišem pomera kameru i osmatra radnike. „Svetionik Minska” nije maketa, već gigantsko naselje, šuma solitera površine milion kvadratnih metara stambenog i 200.000 kvadratnih metara šoping mola i biznis centra „Dana mol”. Centralna palata ima 25 spratova, dok nedaleko odatle Karić gradi ekskluzivni stambeno-poslovni blok „Vog”.

Ministar za privredu Željko Sertić položio je kapsulu u temelje kule od 16 spratova koja će nositi naziv slavnog slikara Paje Jovanovića. U kompleksu je već izgrađena palata „Pikaso”. Ima tu još umetnika kojima je Bogoljub krstio svoje palate u Lukašenkovoj zemlji čuda. U zemlji u kojoj je moguće spojiti socijalizam i kapitalizam, KGB i Marksa, kazina i kombinate, u zemlji u kojoj crna hronika gotovo da ne postoji, jer je krupni kriminal iskorenjen, te je čitanje novina neobično dosadno, svaka zgrada na ivicama mora imati reflektore kako bi noću svetlela. Tako Lukašenko svom političkom eksperimentu ne dozvoljava da se sakrije u tmini ni kad padne noć.

Komentari84
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.