Sreda, 19.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

EU se muči sa novim pravilima za azil

Prebacivanje od Turske do Italije košta 6.000 dolara po osobi
Брод са мигрантима у близини либијске обале (Фото Ројтерс)

Dablinski sporazum – dokument EU koji reguliše problem azila – jednostavno je „potonuo“ pod teretom više od milion izbeglica koji su prošle godine stigli u Evropu. Unija zbog toga grozničavo pokušava da ponovo uspostavi neka pravila za azil koja bi važila za 28 država članica EU.

A prethodni sistem, utemeljen na Dablinskom sporazumu koji je stupio na snagu 1997. godine – usledile su dopune Dablinskim sporazumom 2 (2003) i Dablinskim sporazumom 3 (2014) – bio je, najblaže rečeno, veoma komotan – skrojen uglavnom po meri članica koje nisu na spoljnim granicama EU. On je propisivao da potencijalni azilant ima pravo da podnese zahtev za azil samo u članici EU u koju prvo uđe.

Prošlogodišnji izbeglički talas pokazao je da je ovo pravilo bilo kobno, pre svega za Italiju i Grčku. Suočene sa stotinama hiljada izbeglica države na spoljnim granicama EU morale su jednostavno da ignorišu dablinska pravila, Unija je u sudaru sa realnošću ostala bez jednog od svojih važnih propisa.

Zbog toga je Evropska komisija (EK) najavila ozbiljnu reformu propisa koji se odnose na azil, ali posao odmiče veoma sporo. Onlajn izdanje nemačkog nedeljnika „Špigl“ sada izveštava da je EK pripremila neke papire, ali da je umesto očekivanih zakonskih propisa spremna članicama EU da ponudi samo predloge za raspravu.

„Špigl“ navodi da Evropska komisija predlaže dva modela. Prvi je čvrsto utemeljen na Dablinskom sporazumom i ima samo jednu ozbiljniju dopunu koja se odnosi na „fer mehanizam“ raspoređivanja azilanata po državama članica EU. Predlaže se utvrđivanje „ključa“ o raspoređivanju izbeglica kako bi se izbeglo da neke članice budu više opterećena prilivom azilanata. Ovo rešenje posebno je po ukusu Nemačke koja od  jeseni prošle godine zagovara baš takav mehanizam.

„Špigl“ podseća da je ova opcija već doživela neuspeh zbog odlučnog protivljenja istočnoevropskih članica EU da prihvate „fer“ kvote za prihvatanje azilanata. Ukoliko sada Evropska komisija ponovo predlaže takvo rešenja to znači da će uslediti snažan političi pritisak na Orbana i njegove istomišljenike u istočnoj Evropi da prihvate diktat Brisela.

Druga opcija je neuporedivo naprednija i radikalnija. Ona predviđa mogućnost da azilant podnese zahtev za azil u jednoj članici EU a da bude smešten u nekoj drugoj državi. Ovakvo rešenje predviđa da se uspostave novi kriterijumi za prijem azilanata – u zavisnosti od bogatstva svake članice EU i njenih kapaciteta za prijem izbeglica.

Ova opcija spominje još jednu radikalnu ideju, doduše, veoma oprezno spomenutu. Konačna odluka o sudbini zahteva za azil bila bi prebačena sa nacionalnog na evropski nivo – bila bi zapravo prepuštena Agenciji EU za azil (EAZO). Time bi posao oko azila bio potpuno centralizovan i izmešten iz nadležnosti država članica. Prvobitno bilo je najavljeno da će Evropska komisija u martu ponuditi nova rešenja za azil. Sada je sve odloženo za maj, a ne bi bilo iznenađenje da se taj posao otegne do leta ili čak jeseni.

Ovakvo rešenje, ako je suditi po prvim reakcijama, u startu je osuđeno na neuspeh. Deluje kao bajka mogućnost da, na primer, Viktor Orban prepusti tamo nekom birokrati u evropskoj agenciji da odlučuje o dobijanju azila u Mađarskoj. A pored mađarskog premijera u ovom frontu odbijanja sigurno bi se našli i Češka, Slovačka, Poljska...

I dok se Evropska komisija muči da nađe kakav-takav odgovor na izbegličku krizu, krijumčari migranata s Bliskog i Srednjeg istoka reaguju brzinom munje na novu situaciju. Tek je stupio na snagu sporazum EU i Turske o vraćanju migranata iz Grče, a krijumčari već nude potencijalnim „putnicima“ u Evropu nove rute – i naravno, nove cene.

Na društvenim mrežama, prenose nemački mediji, već su se pojavili oglasi koji nude organizovano prebacivanje izbeglica morskim turom od Turske do Italije. Cena? Šest hiljada dolara po osobi. Poređenja radi, dosad je putovanje od Turske do grčkih ostrva koštalo najviše 700 dolara po osobi.

Postoje i komfornije ponude. Putovanje od Istanbula do Sofije (Bugarska) automobilom košta dve i po hiljade dolara. Za decu do deset godina turski krijumčar ljudi Abu Val – kako navodi „Špigl“ – daje popust od 50 odsto.

Prebacivanje migranata od Istanbula do Grčke je nešto jevtinije, košta oko dve hiljade dolara. Od Bugarske ili Grčke treba platiti doplatnu „kartu“ do Evrope – između 2.500 i 3.000 dolara.

Posle zatvaranja balkanske izbegličke rute pojavili su se novi putevi. Na društvenim mrežama krijumčari iz Libana nude bogatim Sirijcima „komforan put u Evropu“. To u prevodu znači putovanje avionom iz Libana ili Jordana u Sudan pa odatle u Libiju. Sudan je, inače, jedna od retkih država u koju sirijski državljani još mogu da uđu bez vize, zbog čega krijumčari i koriste tu pogodnost.

Ovo putovanje košta 2.600 dolara po osobi.

A kada stignu u Libiju sirijske izbeglice očekuje najopasniji deo putovanja u Italiju – prelazak Sredozemnog mora. Prošle godine je, prema podacima UN, na ovom riskantnom putu, stradalo oko tri hiljade ljudi. Krijumčar u Libanu, potencijalnim sirijskim putnicima ovu opasnost, naravno, neće spomenuti.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.