Sreda, 06.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sanders protiv Volstrita

Socijalista Berni Sanders i milijarder Donald Tramp vode sličnu bitku protiv korporacijskih lobija i sporazuma o slobodnoj trgovini, a formulu je otkrila i Hilari Klinton
Берни Сандерс (Фото Ројтерс)

Najveći levičar među američkim predsedničkim kandidatima Berni Sanders nije dobio priliku da pred izbore u Viskonsinu upotrebi „Panamske papire” i dodatno zaoštri kritiku neobuzdanog kapitalizma i trku za enormnim profitima bez plaćanja poreza, a ipak je ubedljivo u ovoj državi porazio svoju rivalku Hilari Klinton.

Kada je otkriveno da su velike korporacije, političari i magnati izmeštali svoj novac i firme u poreske rajeve preko advokatske kancelarije, ispostavilo se da u velikoj panamskoj perionici para nije bilo mnogo veša iz američkog biznisa. Još otkad su Amerikanci srušili diktaturu na tanušnoj prevlaci koja spaja Severnu sa Južnom Amerikom, Panama je postala suviše nestabilna država da bi američki magnati u nju sklanjali svoje neoporezovane dolare. Mnogo im je lakše da ih prebace na Britanska Devičanska ostrva, Bermude ili Kajmane, zemljice koje operišu po ugledu na anglosaksonske zakone i gde se govori engleski jezik. Iako je daleko, u Singapur takođe imaju više poverenja nego u Panamu, gde je njihovom zaslugom zavladala demokratija još od kasnih osamdesetih. Na kraju krajeva, ne moraju ni da izlaze iz svoje zemlje ako hoće da osnuju firmu i da na nju ne plate porez. Prošle godine relevantne međunarodne organizacije su Delaver i Nevadu proglasile za poreske rajeve koji su među najvećima na svetu. Tamo se očas posla otvaraju „anonimna društva”, pa se uz ostale klijente iz sveta tu registruju i američki biznismeni.

Američka predizborna kampanja dobila je novu dinamiku u državi Viskonsin kada su favoriti Donald Tramp i Hilari Klinton ubedljivo poraženi od Teda Kruza i Bernija Sandersa. Pobednici sada imaju šansu da uspore ili čak i ospore predsedničku  nominaciju Klintonove ili Trampa na konvencijama Demokratske i Republikanske stranke ovog leta. Posle Vašingtona, Aljaske, Ajdaha, Jute i Havaja, Viskonsin je šesta uzastopna pobeda Bernija Sandersa, što levom demokrati neće doneti veliki broj glasova jer se i u ovoj državi oni raspoređuju po proporcionalnom sistemu, ali mu to svakako pruža znatni psihološki impuls, kao što favoritu Hilari Klinton ukazuje na njene slabosti.

Po sastavu stanovnika, Viskonsin je idealna država, gde Sandersov „ekonomski populizam” (kako analitičari nazivaju njegovu kritiku slobodnog tržišta i dominaciju korporativne elite) nailazi na plodno tlo. Po anketama izlaznosti, dve trećine demokratskih glasača podržavaju liberalnu struju unutar partije, a to je grupa koja Hilari Klinton ne može da oprosti njenu povezanost sa Volstritom, ogromne donacije velikih korporacija i nedovoljnu brigu za rastuće socijalne nejednakosti. Pažljivom analizom anketiranih takođe je utvrđeno da su za Sandersa glasali ne samo oni ljudi kojima je ekonomija na prvom mestu već i oni koji smatraju da se sporazumima o slobodnoj trgovini sa drugim zemljama američka radna mesta izvoze u inostranstvo, gde je radna snaga jeftinija.

Za demokratskog socijalistu, pokazalo se i u Viskonsinu, glasaju nezavisni, mlađi, pretežno beli visokoobrazovani muškarci. Ali kako ukazuju stručnjaci iz Sandersovog tima, ovaj trend nastaviće se i u jednom delu države Njujork krajem aprila, gde je veliki broj stanovnika ugrožen izvozom radnih mesta u jeftinija podneblja, zbog čega se protivi velikim sporazumima o slobodnoj trgovini, koje je Hilari Klinton tokom svoje političke karijere uvek podržavala.

Dvoje kandidata demokrata ukrstili su koplja oko ovih sporazuma i u januaru. Američku politiku o slobodnoj trgovini Sanders je tada nazvao katastrofalnom – jer je to način da firme smanjuju plate, a povećavaju profit. Senator iz Vermonta glasao je uvek protiv ovih sporazuma o slobodnoj trgovini, a Hilari uvek za njih. Za razliku od demokratske kandidatkinje, milijarder Donald Tramp možda sa još većim žarom od socijaliste Sandersa napada sistem slobodnog tržišta u kome „SAD uvek gube”. Sporazumi o slobodnom tržištu mogu američkom potrošaču da donesu jeftiniju kupovinu, ali je daleko štetnije to što oni brišu iz zemlje poslove i američka dobra, kaže Tramp.

I uoči izbora u Viskonsinu Tramp je grmeo protiv fabrike automobila „Ford” zbog odluke rukovodstva da izgradi postrojenje u Meksiku, gde će zaposliti više od 4.000 Meksikanaca, nazvavši to nepatriotskom budalaštinom. Prethodno je u svojoj kampanji korporacijske lobiste nazivao krvopijama zbog njihovog presudnog uticaja na vašingtonsku administraciju.

Doktrinu o što globalnijem slobodnom tržištu sprovodile su još od osamdesetih sve američke administracije, bilo da je na čelu države bio republikanac bilo demokrata, pri čemu su tvrdile da integracija SAD u globalne ekonomske tokove podstiče konkurenciju i povećava produktivnost, povoljno utiče na američki izvoz i potrošačima pruža šansu da kupuju jeftiniju robu.

Kao socijalista Sanders na to ne daje ni pet para. Njega Amerikanci podržavaju jer je „iskren i dosledan u kritici kapitalizma, bankarske i korporativne pohlepe”. Hilari je u „ekonomski populizam” uplovila tek kada je videla kako Sandersov govor u ovom predizbornom nadmetanju pliva kao podmazan. Sada je reklo bi se postala veći katolik od pape, pa, kako je još u januarskom broju konstatovao časopis „Atlantik”, pokušava da se predstavi kao neprikosnoveni reformista Volstrita. Ona tvrdi da će za banke, čije su finansijske manipulacije dovele do ekonomske krize 2008, uvesti mnogo jaču i tvrđu regulativu nego što to obećava Sanders. U Viskonsinu, međutim, nisu poverovali u njenu iskrenost, a mnogi su se opet prisetili kako je, predstavljajući svoju knjigu, pre nego što je i rešila da se opet kandiduje za predsednika SAD, tvrdila da su ona i njen suprug Bil Klinton iz Bele kuće 2001. izašli „bez prebijene pare”. Hoće li moći da bude stroga prema bankarima, koji su i u ovoj kampanji njeni najveći donatori, pitali su je. Bivša senatorka Njujorka smatra da je Volstrit bio galantan prema njoj jer su Menhetn 11. septembra napali teroristi i zato što je ona uložila napor da se grad oporavi. Ali već sledećeg dana mediji su dokazali da su njoj i pre jedanaestog septembra iz Volstrita upućivane najveće donacije.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.