Sreda, 06.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Fonseka je romanopisac, Mosak radi za CIA

Vlasnik panamske firme „Mosak Fonseka”, o čijim klijentima bruji svet, veruje da će oluja brzo proći, da će nebo opet biti plavo, a da je jedini krivac haker
Председник Панаме Хуан Карлос Варела (Фото Ројтерс)

Ramon Fonseka (63) je vešt pisac i sa ne tako puno reči ume jednostavno i logično da objasni prirodu posla u famoznoj panamskoj firmi „Mosak Fonseka” – čiji je on vlasnik i osnivač.

„Mi smo kao fabrika automobila koja svoja vozila prodaje dileru automobila (na primer, advokatu). On automobil proda nekoj ženi, koja napravi saobraćajni udes i pregazi čoveka. Fabrika nije odgovorna za ono što je urađeno tim kolima (ofšor kompanijama).”

Sem što uz Jirgena Mosaka drži advokatsku kancelariju, kakvih je na hiljade u Panami i drugde po svetu, Ramon Fonseka je najbliži savetnik panamskog predsednika Huana Karlosa Varele i vrlo poznat književnik. Za romane „Let leptira” (1994) i „Grad iz snova” (1998) nagrađen je najvišim panamskim književnim priznanjem. Napisao je još nekoliko dela fikcije i autor je više zbirki pripovedaka i eseja. Završio je Londonsku školu ekonomije, svet je spasavao radeći za Ujedinjene nacije i naposletku se vratio svojoj rodnoj Panami, gde se lepo živi, slobodno radi i u kojoj je uz ugled stekao i bogatstvo.

Fonseka je u pravu, oduvek se zna da svi brodovi, lađe i jahte po svim morima i okeanima plove pod panamskom zastavom, a da za njihove kormilare i terete koje prenose ne može biti odgovorna panamska država. Ko se na jahtama ljuljuška, ko pije martini i jede jastoge, to je stvar za neke druge organe, sigurno ne panamske. Ni osnivanje kompanija, ni pomoć advokata za registraciju ofšor firmi nigde u svetu nije krivično delo. A otkrivanje privatnih podataka, pa i onih imovinskih, u mnogim zemljama sveta je strogo zabranjeno. To je upravo zasmetalo Fonseki kada je izbila svetska afera oko njegove firme i kada je nepoznati haker dostavio novinarima 11,5 miliona dokumenata o klijentima firme „Mosak Fonseka”.

Predsednik Paname Huan Karlos Varela zabrinut je za ugled zemlje na čijem je čelu. Preksinoć se obraćajući se naciji, on je najavio formiranje nezavisnog komiteta domaćih i međunarodnih stručnjaka kako bi se „povećala transparentnost u ofšor finansijskoj industriji”. Nalazi komiteta će biti podeljeni s drugim državama kako bi mogla da bude preduzeta zajednička akcija za jačanje transparentnosti u pravnim i finansijskim centrima širom sveta, rekao je predsednik. On je ipak dodao da neće dozvoliti „medijske napade bogatih država” koje ignorišu sopstvene nedostatke i nepravedno ruže Panamu.

Afera je izbila dva meseca pošto je Panama skinuta sa crne liste zemalja koje zatiru poreklo i tok novca. Jedan brazilski tužilac je, osvrćući se na korupcionaški skandal u „Petrobrasu”, tamošnjem naftnom javnom preduzeću, prozvao Panamu kao veliku perionicu novca. U Brazilu je pod istragom bivši predsednik Inasio Lula da Silva, a ljulja se šefica države Dilma Rusef. Deo novca koji je stečen korupcijom i podmićivanjem funkcionera „Petrobrasa”, legalizovan je, čini se, preko advokatske kancelarije „Mosak Fonseka”, što je i bio povod da se ova firma prozove u brazilskim medijima. To se desilo nekoliko nedelja pre nego što je „Mosak Fonseka” dobio dosad neviđeni globalni publicitet.

Fonsekino preduzeće počelo je da narasta u vreme kad je i Panama, zemlja na prevlaci koja spaja Severnu sa Južnom Amerikom, dobila renome svetske prestonice ofšor bankarstva. Stvoreno je na hiljade ovakvih firmi u kojima advokati i računovođe uspevaju da ozvaniče nečiji posao i novac. Reputacija kancelarije „Mosak Fonseka” je dosad bila veoma visoka, ali ima većih, poznatijih i još razgranatijih firmi koje se bave sličnim poslovima i koje nisu bile hakovane, niti se njihovo ime i klijenti povlače po medijima.

Izračunato je da se preko finansijske ofšor industrije svake godine iz svih zemalja sveta odnose dve stotine milijardi dolara, novac koji bi se inače na ime poreza slivao u državne budžete. Pojedini funkcioneri raznih međunarodnih organizacija ističu Panamu kao jednu od zemalja koja se najviše odupire navodnim obavezama da proveri odakle dolazi novac i da li je njegovo poreklo kriminogeno, dok drugi eminentni eksperti dokazuju kako je ova zemljica, sa geografskim položajem kakav ima (između dva mora i dva kontinenta, između dva sveta), kao stvorena za biznis ove vrste i da joj zbog toga zavide drugi poreski rajevi. „Njujork tajms”, na primer, prenosi mišljenje američkih poreskih stručnjaka da je Panama, po opiranju da se prilagodi svetskim standardima o transparentnosti novca, „egal” sa SAD. Nedavnom istragom u SAD otkrivena je veza između ofšor kompanije u Nevadi i sedišta „Mosak Fonseke” u Panama Sitiju. Do otkrića je došlo posle trogodišnje istrage koju je pokrenuo milijarder Pol Singer, na čelu jednog od najbogatijih hedž-fondova. On je želeo da uđe u trag novcu koji je isisan iz argentinske državne kase i odleteo negde u rajsko utočište kako bi mu Argentina otplatila dug. Ispostavilo se da je MF Nevada u stvari ispostava panamske firme „Mosak Fonseka” i da se argentinski novac sve vreme nalazio u SAD.

Nije tajna da latinoamerički bogataši, čak i državnici i diktatori kakav je bio general Pinoče, svoj novac radije drže u Majamiju ili Njujorku nego u Panami ili Urugvaju. Imaju više poverenja u Delaver ili Nevadu, kad žele da nađu sigurno ofšor sklonište, nego u neku karipsku zemljicu.

Reputaciju Paname kao sigurne prestonice finansijske ofšor industrije ugrozio je anonimni haker i udruženo istraživačko novinarstvo, a od toga će profitirati drugi konkurentni, a sigurniji rajevi.

Po onome što su iz relevantnih izvora saznali američki mediji, Jirgen Mosak, drugi vlasnik kancelarije „Mosak Fonseka”, već decenijama radi za CIA. Mosak je znatno povučeniji od Fonseke i izbegava novinare.

Što se panamskog pisca tiče, on ne beži od intervjua u kojima ispoljava svoj karipski optimizam:

„Oluji će brzo doći kraj, nebo će opet biti plavo, i svima će biti jasno da je jedini prekršaj počinio haker.” A taj haker sigurno dolazi iz neke mnogo jače zemlje sa mnogo manje plavim nebom i on izvesno nije „istraživački novinar koji traga za istinom”, što je siže njegovog novog romana koji će se zvati „Da li je privatnost izgubljeno ljudsko pravo”. Vešt pisac taj Ramon Fonseka, koji se, kažu, privatno ne druži sa svojim ortakom koji radi za CIA.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.