Subota, 20.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: KONSTANTIN KOSAČOV, šef Komiteta za spoljne poslove Saveta Federacije RF

Mnoge evropske zemlje bi htele da budu kao Srbija

Reputacija Srbije trpi u zapadnim medijima zato što vodi suverenu politiku, čuva odnose sa Rusijom i nije podlegla diktatu. – Glavni partneri Jedinstvene Rusije su Srpska napredna stranka i Srpska narodna partija
(Фото: Милан Тимотић)

Pritisak na Srbiju postoji, po mnogim pitanjima, ali sam siguran da ne grešim kada kažem da je Srbija dovoljno snažna da pod tim pritiscima ne popusti – kaže za „Politiku” Konstantin Kosačov, predsednik Spoljnopolitičkog komiteta gornjeg doma ruskog parlamenta, komentarišući nezvanične najave da EU traži od Beograda da se solidariše sa ukrajinskim oficirom Nadeždom Savčenko, koju je ruski sud osudio na 22 godine zbog saučesništva u ubistvu dvojice ruskih novinara u Donbasu, dok Kijev tvrdi da je ona žrtva Putinovog režima.

Kosačov, koji je u Beograd doputovao u sklopu parlamentarne delegacije, objašnjava da se susreo sa srpskim premijerom Aleksandrom Vučićem i da je imao mnogo drugih kontakata, ali je svuda čuo isti stav: da su odnosi između Rusije i Srbije važni iz mnogo razloga i ne podležu nikakvoj trgovini.

– Kod mene lično to izaziva veliko poštovanje i ne bih ulazio u spekulacije šta bi bilo kad bi bilo. Verujem Srbiji, verujem njenom narodu i verujem njenom rukovodstvu – naglašava Kosačov.

Mediji su u slučaju „Panamski papiri” povezali Vladimira Putina sa finansijskim mahinacijama. Kako vi na to gledate?

Nisam listao te papire, ali verujem onima koji jesu, i tamo se prezime predsednika Rusije nigde ne pominje. Ovo je očigledan nastavak kampanje diskreditacije Rusije i njenog lidera. To je povezano sa jačanjem globalne pozicije Rusije i stvaranjem nove situacije u svetu, koja nastaje pred našim očima, a što se nekima ne dopada. Sasvim je sigurno da će svi ovi dokumenti biti provereni i u Rusiji, generalno tužilaštvo će ispitati da li su kršili zakon ljudi koji se direktno pominju u njima. A sve ostalo je od đavola, kako kažu kod nas u Rusiji.

Ovo nije prvi put u poslednjih nekoliko meseci da zapadni mediji izlaze sa optužbama protiv Putina...

Zapadni mediji formiraju reputaciju neke države isključivo na bazi toga koliko je ona lojalna prema Zapadu, konkretno prema SAD. Mislim da i reputacija Srbije mnogo trpi u zapadnim medijima zbog toga što vodi suverenu i nezavisnu spoljnu politiku, čuva dobre odnose sa Rusijom i nije podlegla ucenama i diktatu kada su od nje zahtevali da se priključi antiruskim sankcijama.

Ali, kako se nositi sa ovim pritiscima?

Već 25 godina grupa država želi da prisvoji monopol na istinu. Tu se može učiniti samo jedno: ne dozvoliti da se stvori unipolarni svet, što je pre samo 10 ili 15 godina izgledalo kao nepovratna i jedino moguća tendencija. Svet treba da se vrati na one osnove koje su zapisane po okončanju Hladnog rata u pariskoj Povelji za novu Evropu. Ovaj dokument je potpisan 25. novembra 1990. godine i na njemu su potpisi 22 najveće države sveta, između ostalih i SAD, SSSR, svih tadašnjih zemalja NATO. Na 50 stranica, u njemu je opisano kako će svet izgledati posle završetka Hladnog rata, na bazi ravnopravnosti svih država, vladavini međunarodnog prava, a o kolektivnoj bezbednosti brinuće UN, KEBS (današnji OEBS), kao i Savet Evrope. Nigde se ne pominje NATO, a EU se pominje samo jednom. Upravo ovakvom ustrojstvu sveta mi treba da se vratimo i mi imamo snage za to. Rusija je počela sama na tome da radi, ali sada je takvih zemalja sve više. Među njih, bezuslovno, ubrajam i Srbiju.

Iz ovoga zaključujem da Rusija podržava aktuelnu srpsku vladu?

Valerij Rjazanski, šef Komiteta za socijalna pitanja SF RF, koji je i na čelu grupe prijatelja parlamenata Rusije i Srbije, i ja, doputovali smo po parlamentarnoj liniji na okrugli sto o terorizmu koji organizuju Fondacija Aleksandar Nevski i Narodna skupština Srbije. Iskoristili smo priliku kao predstavnici Jedinstvene Rusije da podržimo kontakte sa našim glavnim partnerima u Srbiji. To su Srpska napredna stranka, sa kojom smo ugovor o saradnji potpisali 2010. i Srpska narodna partija, sa kojom imamo saradnju od pre dve godine kada je ova stranka nastala. Rusija kao država apsolutno se ne meša u izborni proces u Srbiji, jer mi poštujemo srpski suverenitet i smatramo da je bilo kakvo mešanje apsolutno nedopustivo.

Ali, i druge srpske partije imaju partnerske odnose sa vladajućom Jedinstvenom Rusijom, kao što su DSS i Dveri?

Meni o tome nije poznato i nisam ovlašćen od partije da razvijam ove odnose. Zato bih ovu temu ostavio bez komentara. Ponovo naglašavam da Rusija kao država ne podržava i ne može da podržava nijednu političku snagu u Srbiji...

A ja ponovo imam utisak da vi dajete podršku vladi Srbije...

Mi vidimo da Srbija vodi politiku koja je pre svega u skladu sa srpskim interesima. Mi takođe vidimo da druge evropske države, često žrtvuju svoje nacionalne interese zbog takozvane transatlantske solidarnosti. Mi veoma često čujemo od mnogih država EU i NATO, da bi one bile zainteresovane za mnogo tešnje odnose sa Rusijom, ali ne mogu to sebi da dozvole, jer nije u skladu sa politikom NATO i EU.

Hoćete da kažete da bi mnogi hteli da budu kao Srbija?

Mislim da je tako. Ne bih govorio koje su to evropske države, još manje bih da govorim u njihovo ime, ali vidim da sadašnja konstrukcija koja postoji u Evropi, nije prirodna. Samo postojanje NATO i EU jeste faktor koji ne ujedinjuje, već razjedinjuje Evropu.

Pojedini analitičari tvrde da se Rusija ne protivi samo članstvu Srbije u NATO, već i u EU? Da li je to tačno, i ako jeste, može li Rusija da ponudi nešto u zamenu?

Kada bi nudili nešto u zamenu, to bi značilo da mi stvaramo neki suprotstavljeni blok, a mi to ne radimo...

Pa, zar nemate Evroazijski savez, ODKB?

Oni nisu stvoreni protiv EU i NATO, već nudimo formiranje zajedničkih konstrukcija u sferi ekonomije, političke i vojne bezbednosti. Ispravno je reći da Rusija ne smatra pravilnim principe širenja NATO, jer se time učvršćuje podela Evrope. To je slepa ulica, koja nastavlja da stvara probleme u našem zajedničkom delovanju protiv realnih pretnji. NATO kao organizacija nije u stanju da se suprotstavi terorizmu, nelegalnoj migraciji, narkotrafikingu i mnogim drugim izazovima i pretnjama.

Ali, gde je tu EU, da li se i tome protivite ako Srbija uđe?

Meni tako nešto nije poznato. Svaka država mora sama da odredi u kojoj konstrukciji se bolje oseća. Najvažnije je da ulazak u neki integracijski blok ne stvara probleme sa trećim državama, u ovom slučaju sa Rusijom. Kada govorimo o približavanju Srbije EU, ja ne znam kojom brzinom će to ići, imajući u vidu da je otvoreno poglavlje 35 gde piše reč „Kosovo” i da Srbija mora sama da odredi da li je za nju to prihvatljivo ili ne. Ali, postoje i druga, još neotvorena poglavlja, koja se dotiču i odnosa sa Rusijom. Ja bih preferirao da Srbija, ako smatra važnim svoje odnose sa Rusijom, inicira razmatranje ovih pitanja u trouglu EU–Srbija–Rusija, ili na neki drugi način, kako bismo izbegli neke moguće i neočekivane probleme. To je tema za budućnost.

Kod nas se u jednom delu javnosti učvrstio politički aksiom da „Evropa nema alternativu”. Da li se slažete s tim, ili postoje i neka druga otvorena vrata?

Pre svega, nemojte da identifikujete pojam Evropa sa EU. Evropa nije EU, i EU nije Evropa. Naravno da postoje i druga vrata, ona uvek postoje.

Koja?

Stvaranje u Evropi jedinstvenog sistema bezbednosti i saradnje, uključujući i trgovinsko-ekonomsku saradnju. To je intelektualni izazov za sve nas. Što više država bude ulazilo u NATO i EU, ne razmišljajući o tome da postoji alternativa, to će nam teže posle biti da stvorimo zajedničku Evropu.

Vi govorite o integraciji koja bi uključivala i EU i Rusiju?

Naravno. Samo, ne EU kao organizaciju, već evropske države.

To podseća na ruske bajke...

Liči vam na bajku samo zato što činovnici i političari iz EU govore da to „nije moguće zato što je nemoguće”. Ko je mogao 1945. da poveruje da će Francuska i Nemačka da naprave Zajednicu za ugalj i čelik? Ili 1947. ko je verovao da će nastati EU sa 28 članica, ili da će pasti SSSR i završiti se Hladni rat? Sve može da se desi i pitanje je političke volje.

I vi stvarno verujete u tu ideju?

Naravno, inače ne bi imalo smisla da se bavim spoljnom politikom.

Komentari30
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.