Sreda, 10.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kosovski Romi izloženi trovanju u logorima UN

Iz Nju­jor­ka po­sle se­dam­na­est go­di­na sti­že pri­zna­nje, iz­vi­nje­nje, a usko­ro ve­ro­vat­no i od­šte­ta što su pri­mo­ra­ni da bo­ra­ve na zagađenom tlu
Један од логора за расељене био је у Лепосавићу (Фото Иван Вучковић)

Ro­me či­je je zdra­vlje bi­lo ugro­že­no zbog bo­rav­ka u kam­po­vi­ma Uje­di­nje­nih na­ci­ja na Ko­so­vu, u se­ver­nom de­lu Ko­sov­ske Mi­tro­vi­ce, Un­mik tre­ba nov­ča­no da obe­šte­ti, ali i da im se jav­no iz­vi­ni, na­vo­di se u ju­če ob­ja­vlje­nim za­ključ­ci­ma Sa­ve­to­dav­nog pa­ne­la za ljud­ska pra­va, ko­ji de­lu­je pod okri­ljem ove mi­si­je na Ko­so­vu.Ta­ko se na­zi­re re­še­nje za sto­ti­ne rom­skih po­ro­di­ca u po­kra­ji­ni, ko­je su bi­le pri­mo­ra­ne da ži­ve du­že od de­ce­ni­je u pet kam­po­va Uje­di­nje­nih na­ci­ja iz­gra­đe­nih na tlu za­ga­đe­nom olo­vom, što se od­ra­zi­lo na nji­ho­vo i zdra­vlje nji­ho­ve de­ce. Njih 138, od ko­jih su mno­gi ka­da su se use­li­li bi­li de­ca, ža­li­li su se su pre­tr­pe­li tro­va­nje olo­vom, ali da su ima­li i broj­ne dru­ge zdrav­stve­ne pro­ble­me jer su bi­li sme­šte­ni na sto­ti­nak meta­ra od ogrom­nih go­mi­la in­du­strij­skog ot­pa­da iz to­pi­o­ni­ce olo­va Trep­ča.

U mi­šlje­nju od 26. fe­bru­a­ra, ko­je je ju­če ob­ja­vlje­no na saj­tu Un­mi­ka, Sa­ve­to­dav­ni pa­nel za ljud­ska pra­va, utvr­dio je da mi­si­ja ni­je za­šti­ti­la rom­ske po­ro­di­ce ko­je su do­spe­le na­kon iz­bi­ja­nja ra­ta u po­kra­ji­ni 1998. go­di­ne. Ovaj pa­nel, osno­van 2006. sa ci­ljem is­pi­ti­va­nja ci­vil­nih žal­bi pre­ma Un­mi­ku, utvr­dio je da je mi­si­ja go­di­na­ma ne­sa­ve­sno po­stu­pa­la po pi­ta­nju ise­lje­nja Ro­ma, iako su sta­nov­ni­ci obo­lje­va­li i umr­li zbog otrov­nog okru­že­nja.

„Pa­nel za­klju­ču­je da je Un­mik svo­jim rad­nja­ma i pro­pu­sti­ma bio od­go­vo­ran za ugro­ža­va­nje ži­vo­ta, zdra­vlja i raz­vo­ja ži­vot­nog po­ten­ci­ja­la tu­ži­te­lja”, na­vo­di se u za­ključ­ci­ma pa­ne­la na 79 stra­na. Un­mik se po­zi­va da pri­zna ne­u­speh u is­pu­nje­nju va­že­ćih stan­dar­da ljud­skih pra­va u re­a­go­va­nju na za­ga­đe­nje olo­vom, zbog če­ga su sta­nov­ni­ci kam­pa obo­le­li, kao i da upu­ti jav­no iz­vi­nje­nje nji­ma i nji­ho­vim po­ro­di­ca­ma. Ta­ko­đe, u do­ku­men­tu se pre­po­ru­ču­je da Un­mik pre­du­zme „od­go­va­ra­ju­će po­stup­ke za is­pla­tu ade­kvat­ne na­kna­de”, ali bez na­vo­đe­nja na ko­ji na­čin to tre­ba da se ob­ra­ču­na.

Ova sa­ve­to­dav­na ko­mi­si­ja ni­je sud, a nje­go­vi na­la­zi ni­su oba­ve­zu­ju­ći. Nje­no mi­šlje­nje do­la­zi na­kon du­go­traj­nog na­te­za­nja prav­ni­ka i advo­ka­ta ko­ji za­stu­pa­ju Ro­me, i oni su od­lu­ke pa­ne­la do­ži­ve­li kao iz­ne­na­đu­ju­ću po­be­du pro­tiv Uje­di­nje­nih na­ci­ja, or­ga­ni­za­ci­je za ko­ju kri­ti­ča­ri ka­žu da ne pri­zna­je če­sto svo­ju od­go­vor­nost za po­gre­šne po­stup­ke.

„Od­lu­ka je du­go oče­ki­va­ni de­lić prav­de za sto­ti­ne pri­pad­ni­ka ko­sov­ske rom­ske za­jed­ni­ce ko­ji su bi­li raz­me­šte­ni na tlu za­ga­đe­nom olo­vom na­kon ra­ta 1999, a za­tim pre­pu­šte­ni sa­mi se­bi u na­red­nih de­set go­di­na, jer je Un­mik ig­no­ri­sao nji­ho­ve mol­be”, re­kla je u iz­ja­vi me­di­ji­ma Di­a­na Post, ame­rič­ki advo­kat ko­ja za­stu­pa sta­nov­ni­ke. Ona je pro­ve­la go­di­ne ša­lju­ći pe­ti­ci­je Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma za obe­šte­će­nje i ob­ja­šnja­va da vi­so­ka kon­cen­tra­ci­ja olo­va me­đu sta­nov­ni­ci­ma  do­vo­dii do po­ba­ča­ja, ra­đa­nja mr­tvo­ro­đen­ča­di, pre­vre­me­nih po­ro­đa­ja i po­ja­ve u raz­vo­ju kod de­ce.

Port­pa­rol ode­lje­nja Uje­di­nje­nih na­ci­ja za mi­rov­ne ope­ra­ci­je i te­ren­sku po­dr­šku Nik Bir­nbek is­ta­kao je da su pre­po­ru­ke pa­ne­la sa­ve­to­dav­ne pri­ro­de i da će ih pro­ce­ni­ti šef Un­mi­ka Za­hir Ta­nin. „On će pa­žlji­vo pro­u­či­ti mi­šlje­nje i pre­po­ru­ke pa­ne­la i do­ne­će od­lu­ku u do­gled­no vre­me, uzi­ma­ju­ći u ob­zir sve aspek­te i pre­ma utvr­đe­noj pro­ce­du­ri”, na­veo je Bir­nbek u sa­op­šte­nju za me­di­je.

Do sa­da UN ni­su pri­zna­va­le od­go­vor­nost za ma­sov­no tro­va­nje olo­vom, iako su gru­pe za za­šti­tu ljud­skih pra­va i me­di­cin­ski struč­nja­ci, uklju­ču­ju­ći i Svet­sku zdrav­stve­nu or­ga­ni­za­ci­ju, zva­nič­nu UN agen­ci­ju, u vi­še na­vra­ta pre­po­ru­či­va­li hit­no ise­lje­nje sta­nov­ni­ka. Kam­po­vi su ko­nač­no sru­še­ni 2010. a nji­ho­vi sta­nov­ni­ci ra­se­lje­ni, ali ni­ka­kve kom­pen­za­ci­je i od­go­vor­no­sti za uči­nje­no ni­je bi­lo.

Za pra­va biv­ših sta­nov­ni­ka za­la­gao se i Pol Po­lan­ski, ame­rič­ki struč­njak za rom­ska pi­ta­nja ko­ji du­go ži­vi u Sr­bi­ji, a 2005. po­mo­gao je sni­ma­nje do­ku­men­tar­nog fil­ma „Ci­gan­ska krv” o slu­ča­je­vi­ma tro­va­nja. Po­lan­ski je iz­ne­na­đen usvo­je­nim mi­šlje­njem pa­ne­la i sma­tra da bi ono mo­glo da uti­če na vi­še od 500 pre­ži­ve­lih Ro­ma. Ukup­no, oko 600 Ro­ma bi­lo je sme­šte­no u kam­po­vi­ma za ra­se­lje­na li­ca Žit­ko­vac, Če­smin Lug, Ka­bla­re, Le­po­sa­vić i Oste­ro­de bli­zu to­pi­o­ni­ce Trep­ča, gde su skla­di­šte­ni ot­pad iz ovog kom­bi­na­ta. Pod­no­si­o­ci žal­be tvr­de da su pre­tr­pe­li tro­va­nje olo­vom i zdrav­stve­ne te­go­be zbog za­ga­đe­no­sti ze­mlji­šta i ge­ne­ral­no lo­ših hi­gi­jen­skih i ži­vot­nih uslo­va u lo­go­ri­ma. U če­ti­ri slu­ča­ja tu­ži­te­lji tvr­de da su čla­no­vi nji­ho­vih po­ro­di­ca umr­li  zbog tro­va­nja olo­vom, sto­ji u sa­op­šte­nju Sa­ve­to­dav­nog pa­ne­la.

Iz­me­đu osta­log, pa­nel Un­mi­ka utvr­dio je da je ova mi­si­ja pre­kr­ši­la pra­vo Ro­ma na ži­vot, ga­ran­to­va­no čla­nom 2 Evrop­ske kon­ven­ci­je o ljud­skim pra­vi­ma, nji­ho­vo pra­vo da bu­du slo­bod­ni od ne­hu­ma­nog i po­ni­ža­va­ju­ćeg po­stu­pa­nja (član 3 Evrop­ske kon­ven­ci­je ) i nji­ho­vo pra­vo na po­što­va­nje pri­vat­nog i po­ro­dič­nog ži­vo­ta (član 8). Ko­mi­si­ja sma­tra da to što ih Un­mik ni­je iz­me­stio u bez­bed­no okru­že­nje pred­sta­vlja dis­kri­mi­na­ci­ju iz čla­na 14. Evrop­ske kon­ven­ci­je.

 

 

 

Komentari21
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.