Sreda, 19.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zvuk i metar u poeziji Milosava Tešića

Naredne godine, na Blagovesti, naučni skup, na „Dučićevim večerima poezije”, biće posvećen pesničkom delu Milutina Bojića
Милосав Тешић (Фото Т. Јањић)

Od specijalnog izveštača „Politike”
Trebinje – Dvadeset i prvi zbornik, u projektu poetičkih istraživanja „Poetika srpske književnosti”, a sedmi u ciklusu „Smena poetičkih paradigmi u srpskoj književnosti dvadesetog veka: nacionalni i evropski kontekst”, posvećen je poeziji i poetici Milosava Tešića. Zbornik je proistekao iz naučnog skupa: „Zvuk, metar i smisao u poeziji Milosava Tešića”, koji je održan u Trebinju, početkom aprila, na Blagovesti, prošle godine. Izdavači su Institut za književnost iz Beograda i „Dučićeve večeri poezije” iz Trebinja. Na predstavljanju u Trebinju, govorili su urednici: Jovan Delić i Aleksandar Jovanović.

Pre dvadeset i tri godine, zahvaljujući Novici Petkoviću, podsetio je Aleksandar Jovanović, pokrenuta je serija „Poetička istraživanja”, koju čine naučni skupovi i zbornici o najznačajnijim srpskim pesnicima. Prvi skupovi, i iz njih proizašli zbornici, bili su posvećeni Momčilu Nastasijeviću, Branku Miljkoviću, Vasku Popi, Rastku Petroviću, Vladislavu Petkoviću Disu, zatim klasicima srpske moderne Milanu Rakiću, Jovanu Dučiću, Simi Panduroviću, potom najznačajniim pesnicima druge polovine prošloga veka: Stevanu Raičkoviću, Miodragu Pavloviću, Ivanu V. Laliću, Ljubomiru Simoviću, Jovanu Hristiću, Milovanu Danojliću, a najnoviji Oskaru Daviču, Milanu Dedincu, Matiji Bećkoviću, Aleku Vukadinoviću, Rajku Petrovu Nogu, Stanislavu Vinaveru.

U srpsku književnost, istakao je Jovanović, Milosav Tešić (1947), stupio je kao gotov pesnik, najpre pesmama u periodici, a zatim i zbirkom „Kupinovo” (1986). U njoj je aktivirao stvarna ili moguća značenja imena mesta iz srpske istorije i kulture i razvijao njihove kulturno-istorijske ili simboličke mogućnosti, da bi u „Ključu od kuće” (1991), ispitivao prisustvo i delovanje naše drevne, delom potisnute kulture u iskustvu i biću savremenog čoveka, a u „Prelesti severa, Krugu račanskom, Dunavom” (1996), dao pesničku sliku Velike seobe u istoriji i velikog preloma u kulturi krajem 17. i 18. veka. U „Sedmici” (1999), kojom je ušao u najpoznatiju srpsku biblioteku, među plave korice „Kola” Srpske književne zadruge, obnavlja se jedna posebna osećajnost srpsko-vizantijske crkvene poezije sa njenim formama i prevodi iz pravoslavnog obreda u modernu liriku.

U knjigama koje su potom usledile: „Bubnjalica u pčelinjaku” (2001), „Dar i kob” (2006), „Mlinsko kolo” (2010) i „Vetrovo polje” (2013), pesnik je širio stihovne i tematske prostore svoje poezije, bivajući u svakoj od njih i nov i prepoznatljiv. Ispevao je znatan broj antologijskih pesama, među kojima su pojedine, kao što su „Blago božije”, „Rosa canina”, „Pretres kuće”, „Sentandreja, Iris florentina”, „Ima neka vasiona” i „Šljiva srpska”, postale njegov zaštitni znak.

Milosav Tešić se snažno oslonio na simbolističko nasleđe naše i evropske poezije, počev od negovanja pesničke melodije, preko hvatanja jedva primetnih nagoveštaja i tananih slutnji u ljudskome biću, do izuzetnog umeća u građenju stihova i stihovnih oblika. Sa malo slobode, može se reći da je naš pesnik sjedinio formalno savršenstvo prve, Dučićeve i Rakićeve, generacije naših simbolista, zatim duboke, iracionalne i podsvesne slutnje druge simbolističke, Pandurovićeve i Disove generacije, sa iskustvom moderne poezije naših neosimbolista, Miljkovića i Lalića, pre drugih, i njihovog odnosa prema sopstvenoj i evropskoj tradiciji.

Skup je naslovljen „Zvuk, metar i smisao u poeziji Milosava Tešića”, objasnio je Jovanović, da bi imenovao najvažnije odlike ove poezije: zvučno telo njegove poezije, majstorstvo u građenju stihova i stihovnih formi, taman i dubok pesnički svet, u kojem je na najsrećniji način ukršteno lično i predačko iskustvo. Valja pomenuti njegovo versifikacijsko umeće i versifikatorsko novatorstvo, koje zahteva posebnu stručnu analizu. Tešić, po svemu sudeći, dao je nove podsticaje našim stihovima: daktilo-trohejskom desetercu, jampskom jedanaestercu, amfibraškom dvanaestercu i daktilo-trohejskom petnaestercu (heksametru). To jest, stvorio je nove varijante klasičnog srpskog metra, o čemu piše u dragocenom „Poetičkom dodatku”.

O Tešiću u zborniku, između ostalih, pišu: Jovan Delić, Radivoje Mikić, Petar Pijanović, Bojan Jovanović, Dragan Hamović, Slađana Jaćimović, Branko Zlatković, Zorana Opačić, Ivan Negrišorac, Miloš Kovačević, Sanja Paripović, Aleksandar Milanović, Branko Letić, Aleksandar Jovanović...

Naredne godine, na Blagovesti, naučni skup, na „Dučićevim večerima poezije”, biće, po svoj prilici, posvećen pesničkom delu Milutina Bojića.

Komentari21
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.