Četvrtak, 29.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Panama papiri pogodili meka srca kapitalista

Zakon im je omogućio da sakriju vlasništvo prilikom kupovine preduzeća u privatizaciji, da izigraju male akcionare, da državi ne prijave da imaju of šor firmu
(Фото Пиксибеј)

 

Koga god da je Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara gađao Panama papirima, u Srbiji je, kao i svaki put kad se spomene poslovanje preko ofšor zona, pogodio u meka srca krupnih kapitalista.

Prozvani tajkuni, koji su se u proteklih nedelju dana javljali redakciji „Politike”, horski su ponavljali kako poslovanje preko poreskih rajeva nije nelegalno. Iako je to eksplicitno i nedvosmisleno u svim „Politikinim” tekstovima bilo naglašeno. Međutim, predstavnici srpske poslovne elite, kao i u slučaju finansiranja nevladinih organizacija, na dušu nam nisu stavljali ono što piše, već ono što ne piše u našim tekstovima.

„Narod to čita kao da smo mi svi lopovi i kriminalci”, ponavljali su predstavnici krupnog kapitala potcenjujući tako inteligenciju „Politikinih” čitalaca. Komentari ispod tekstova na internetu i odjek u javnosti mnogo više su pogodili prozvane, od istinitih činjenica koje smo preneli iz panamskog privrednog registra.

Krupni kapitalisti se brane izjavama da je poslovanje preko poreskih rajeva po zakonu, a često je skandalozno šta je sve u ovoj zemlji po zakonu

„Nije nelegalno imati kompanije u drugim zemljama, pa ni u ofšor zemljama. Zabranjeno je baviti se nelegalnim poslovima u bilo kojoj kompaniji i u bilo kojoj zemlji sveta”, poentirao je u svom reagovanju na „Politikin” tekst biznismen Miroslav Ateljević, član elitnog kluba „Privrednik”, o čijim ofšor poslovima smo izvestili naše čitaoce.

Upravo u tome i jeste poenta. Kada je bivši američki obaveštajac Edvard Snouden otkrio da Sjedinjene Američke Države (SAD) špijuniraju ceo internet, branioci federalne politike pravdali su se da je u tom slučaju sve bilo po zakonu. Najveći skandal bio je u tome da je zapravo skandalozno šta sve zakon dozvoljava i ne sankcioniše.

I to ne znači da naši čitaoci sada nemaju pravo da se pitaju da li je i u ovom slučaju skandalozno šta je sve po zakonu. Jer, kako smo saznali iz Narodne banke Srbije, građani nemaju nikakvu obavezu da državi prijave otvaranje ofšor firme u inostranstvu. Država Srbija, dakle, ne zna i ne mora da zna ko ima firme u poreskim rajevima. Tako je ovdašnje zakonodavstvo i omogućilo da neko u procesu privatizacije može da kupi firmu, a da se uopšte ne zna ko je vlasnik kapitala. Naknadno smo saznali da su iza „Vorldfina”, koji je kupio „Luku Beograd” stajali Miroslav Mišković i Milan Beko. Na zvaničnoj konferenciji za novinare tada su se pojavili samo advokati, a javnost, po zakonu, nije imala pravo da zna čije interese zastupaju. Kad je preuziman „Knjaz Miloš”, kao zvanični kupac pojavio se „FPP Balkan limitid”, iza koga je, kako se kasnije ispostavilo stajao investicioni fond „Salford”, koji je, takođe, osnovan u poreskom raju, kakav je Holandija.

Sve dok biznismen Milan Beko na televiziji javno nije priznao da je većinski vlasnik „Novosti”, pred državom ovaj dnevni list formalno je bio u vlasništvu tri različite kompanije: „Adros”, „Trimaks” i „Karamat. Tek nakon Bekovog javnog priznanja postalo je jasno da on, preko te tri firme, iza kojih se krio, poseduje 62,42 odsto akcija „Novosti”. Po zakonu, svako ko ima više od 25 odsto akcija dužan je da istu tu cenu ponudi manjinskim akcionarima. Zakonodavac je na taj način pokušao da zaštiti manjinske akcionare. Do Bekovog priznanja, formalno posmatrano, tri različite firme imale su po manje od 25 odsto akcija „Novosti”, i Beko, koga zakon nije prepoznao, nije imao nikakvu obavezu prema manjinskim akcionarima. Sve dok se sam nije identifikovao kao većinski vlasnik. Mnogo puta su tajkuni na berzi, preko ofšor firmi kupovali manje od 25 odsto akcija kako bi izbegli svoje obaveze prema malim akcionarima. Dakle, skandalozno je to što zakon omogućava tajkunima da kriju svoje vlasništvo u firmama koje su kupovali tokom procesa privatizacije.

I nije to praksa samo u Srbiji. Finansijski sistem skrojen je po meri bogatih, zato poreski rajevi i jesu legalni. Da bi kapital bogatih ljudi, daleko od očiju javnosti, letovao na egzotičnim destinacijama. Po tome se strani investitori ne razlikuju od domaćih. Prema podacima Agencije za privredne registre, pogodnosti Luksemburga, kao poreskog raja, kod nas koriste strane firme koje ovde imaju svoja predstavništva. Među njima su „Delez”, „Dajners klub”, „Beneton”, „Kalcedonia”, turistička agencija „A travel”, kafići „Fektori” rasprostranjeni po centru Beograda i „Adria njuz”, koja je ovde osnovala Televiziju N1.

Finansijski sistem je zapravo, kako to kaže guvernerka Jorgovanka Tabaković, u nedeljnom broju „Politike” i omogućio ovakve afere. Od početka izbijanja krize, bilo ih je tri. Prvo je 2013. godine Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara objavio javnu bazu podataka o ofšor kompanijama, koja je po svom obimu, kako tvrde njeni autori, bila 160 puta veća od „Vikiliksa”. Pre godinu i po dana imali smo i aferu „Luksemburg”, pa su novinske stranice širom sveta punile informacije o biznismenima, političarima, sportistima i glumcima koji su utočište našli u ovom poreskom raju. I dok je u svetu Žan-Klod Junker morao da se pravda novinarima da nije omogućio masovnu utaju poreza, u Srbiji su se novinari, koji su se usudili da javno spomenu imena privrednika koji posluju preko ofšor zona, našli pod pritiskom i na tapetu krupnih kapitalista. Nisu izostale ni pretnje tužbama. Ni ovoga puta nije bilo drugačije.

Komentari24
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.