Četvrtak, 02.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dvorskom arhitekti – spomenik u parku Manjež

Nikolaju Petroviču Krasnovu, ruskom projektantu brojnih zdanja u prestonici, obeležje će biti otkriveno u septembru na „Danima Moskve u Beogradu”
Николај Краснов, пети слева, на градилишту Министарства финансија Краљевине Југославије (данас Влада Србије) (Фото: Лична архива архитекте Александра Лека)

Projektovao je zdanje Ministarstva finansija Kraljevine Jugoslavije, danas Vlade Srbije, palatu Ministarstva šuma i ruda u kojoj se sada nalazi Ministarstvo spoljnih poslova, Arhiv Srbije, zgradu u Kneza Miloša u kojoj je smešten Grčki kulturni centar, u istoj ulici dogradio je objekat sadašnjeg Ministarstva finansija. Potpisao je enterijere Doma Narodne skupštine, Kraljevskog dvora na Dedinju, crkve Ružice, njegovo delo je i pilon na Brankovom mostu... Ovo je samo deo nemerljive zaostavštine Nikolaja Petroviča Krasnova, ruskog arhitekte koji je ostavio neizbrisiv trag u izgledu Beograda između dva svetska rata. U znak zahvalnosti dobiće spomenik u parku Manjež, a izradiće ga ruski vajar Sergej Nikitin, koga je juče ugostio gradonačelnik. Kako prenosi Beoinfo, otkrivanje obeležja biće u septembru na „Danima Moskve u Beogradu”.

– Krasnov nam je ostavio neke od najlepših zgrada koje su zauvek promenile izgled Beograda. Konačno ćemo čuvenom ruskom arhitekti odati počast, kao što je on nama ukazao čast svojim delima – naglasio je juče gradonačelnik Siniša Mali.

Tu ideju pozdravlja arhitekta Aleksandar Leko koji godinama izučava Krasnovljevo stvaralaštvo i nada se da će rad ruskog vajara biti „bolji i ozbiljniji od svih spomenika koji se u poslednje vreme postavljaju u Beogradu”.

– Raznovrsni opus Krasnova zaslužuje više od spomenika. Njegova zaostavština je ogromna, sabrana u brojnim muzejima, bibliotekama, arhivima, privatnim zbirkama... Zavređuje temeljno istraživanje koje bi rezultiralo monografijom, filmom i velikom izložbom. Reč je o najmanje 15.000 listova koje bi trebalo pregledati: projekte, prepiske, građevinske dnevnike, fotografije i crteže – navodi Leko.

Za nepune dve decenije koliko je Krasnov stvarao kod nas ostaće upamćen i kao arhitekta koji je ostavio najviše spomenika kulture. Po dolasku u Beograd sa Malte gde je bio u izbeglištvu, Krasnov je 1922. počeo da radi u Ministarstvu građevine. Obišao je Srbiju, fotografisao njena zdanja, naslikao akvarele srpske seoske tradicionalne arhitekture, izučavao naše manastire...

– Prepoznat je kao izuzetan stvaralac koji je mogao da odgovori zahtevima tada mlade Kraljevine Jugoslavije, da projektuje objekte koji će pokazati veličinu i uspeh te države. Bio je svestran i nije se bavio samo arhitekturom, već i urbanizmom, enterijerom, dizajnom, skicirao je orden jugoslovenske krune, bio ceremonijal majstor sahrane kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, tvorac je objekata memorijalne arhitekture poput spomen-kosturnice na grčkom ostrvu Vido, poslednjeg pristaništa brojnih srpskih oficira i vojnika Prvog svetskog rata – nabraja Leko.

Rođen u podmoskovskom selu Honjatni 1864. godine, a sahranjen na ruskoj parceli Novog groblja 1939, Krasnov će u istoriji svetske arhitekture ostati ovekovečen i kao glavni arhitekta Jalte gde je sagradio čuveni dvorac „Livadija”, letnjikovac cara Nikolaja Prvog, posle čega je postao „arhitekta ruskog carskog dvora”. U „Livadiji” su Čerčil, Staljin i Ruzvelt 1945. krojili posleratni svet. Njegovu krimsku karijeru okončala je Oktobarska revolucija. Na poziv Saveza ruskih inženjera i tehničara došao je u Kraljevinu SHS gde je primenio tridesetogodišnje iskustvo i postao državni i dvorski arhitekta. Po želji kralja Aleksandra Karađorđevića rekonstruisao je Njegoševu kapelu na Lovćenu, uredio unutrašnjost oplenačke crkve, na groblju srpskih ratnika, solunskom Zejtinliku, sa arhitektom Vasićem projektovao je spomen-kosturnicu... Autorski pečat Krasnov je ostavio i u brojnim gradovima i varošicama Srbije. Ulicu u Beogradu još nije dobio.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.