Nedelja, 01.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POZORIŠNA KRITIKA

Tragedije patrijarhata

„Moje dete“, tekst Stojan Srdić, režija i adaptacija Ana Đorđević, Beogradsko dramsko pozorište, Nova scena i „Drita“, tekst Danica Nikolić Nikolić, režija Ksenija Krnajski, koprodukcija Narodnog pozorišta Niš i Puls teatra Lazarevac, beogradska premijera na sceni „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta
(Фото БДП)

„Moje dete“ Stojana Srdića je savremena dramska pripovest o teskobnim životima u romskim zajednicama, fragmentarne strukture, sačinjena od četrnaest prizora. Pisac iskopava važne i osetljive društvene teme, nasilja u porodici, nemogućnosti obrazovanja, pakla birokratije, nemoći zakona u sprovođenju pravde. Polazeći od događaja koji se odvijaju u bedi životarenja na društvenom dnu, Srdić gradi porodičnu dramu univerzalnog značaja, tragično obojenu, ogled o neuništivoj borbi za preživljavanje.

Praizvedba ove drame na Novoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta, u režiji Ane Đorđević, skoro dokumentaristički je ogoljena, diskretno stilizovana, estetski i značenjski precizna. Na stilizovano utvrđenoj sceni je oklembešen tepih, iznad je zakačen oblačak, a po podu su nabacane cigle i lutke, koje tumačimo kao simbole razorenog doma i rasutog detinjstva (scenograf Milica Vučković). Glumci psihološki delikatno stvaraju likove, bitno obraćajući pažnju na iskvarenu verziju srpskog jezika, sa romskim akcentom (scenski govor Ljiljana Mrkić Popović).

Posebno je sugestivan nastup sjajne Jovane Gavrilović koja stvara lik silovane desetogodišnje devojčice Ranke. Ona doživljava vidljivu transformaciju, od skrhanog, preplašenog deteta, do samouverene i zrele devojke, nakon pakla odvajanja od porodice, posebno od majke Mirke (Ivana Nikolić) koja ju je odvela u sirotište da bi je spasila od silovatelja, teče Zuleta (Vladan Milić). Borkan je iskreno brižan Rankin otac (Andrej Šepetkovski), a Miško njena novopronađena ljubav (Mladen Sovilj). Jelisaveta Orašanin strogo i preovlađujuće bezlično (opravdano), igra različite likove, krute predstavnice sistema: od šalteruše u birou rada, preko doktorke i policajke, do vaspitačice u sirotištu. Izbor da ove različite predstavnice državnih institucija igra jedna glumica značenjski je efektan jer pokazuje da su svi segmenti društva ozbiljno zarđali, otelotvoruje se ideja potpuno beznadežne trulosti sistema.

Radnja se pripoveda u slikama, a upadljiva trubačko-gitarska instrumentalna muzika između njih naglašava tragičnost, kroz kontrast orgijastičke buke (kompozitor Vladimir Petričević). Na planu režije, fino su umetnuti postupci stilizacije i poetskih komentara. Oni izraženo teatralizuju, ritualizuju igru, podižu je na vanvremenski nivo. Na primer, lik Institucije (Orašanin) koja je zgrbljena u ćošku, u polumraku, čvrsta je statueta užasa sistema, ili nadrealni ples mrtve Mirke u beloj haljini, koji sugeriše postojanje metafizičkog prisustva, nasuprot fizičkom odsustvu.

Tema stradanja žena ključna je i u predstavi „Drita“, nastaloj prema istorijskoj tragediji Danice Nikolić Nikolić, idejno vrlo zanimljivoj, mada stilski pomalo neusaglašenoj u pogledu uključivanja govora u stihu. Radnja se dešava tokom Prvog svetskog rata u Albaniji. Glavna akterka je Ljubica (Ana Jovanović), Srpkinja koja je kupljena kao robinja, postala Drita i ostala da živi tri godine sa Besimom (Aleksandar Marinković) i Besartom (Jasminka Hodžić).

Rediteljski pristup Ksenije Krnajski je minimalistički, poetski stilizovan. Scena je vizualno vrlo elegantna (scenograf Dejan Pantelić, kostimograf Sonja Kotorčević), igra glumaca je korektna, dok je scenski pokret povremeno trapav, naročito u ljubavnim scenama između Drite i Besima. Režija fino ističe gusto idejno tkanje komada, slojevito razumevanje pojmova časti i patriotizma. Na primer, uvodni dijalozi između tri Srpkinje koje stradaju u Albaniji su ranije snimljeni. Dok one stoje u polumraku, slušamo njihov razgovor putem zvučnika, što uspostavlja izvesnu distancu prema događajima, koči patetiku i raspiruje kritičko sagledavanje. Predstava počinje pesmom „Tamo daleko“, a završava se agresivno ironično, pesmom Seks pistolsa „God save the Queen“, nakon tragičnog raspleta. Uključeni su i simbolički prizori, na primer Besarte koja hoda u krug, nemajući izlaza, jer je i ona tragična figura, žena koja se ne pita ni za šta, pa ni za dolazak druge žene u njenu kuću. Žene su u „Driti“, kao i u predstavi „Moje dete“, žrtve patrijarhata, i prošlih i današnjih društava koje grubo vode muškarci.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.