Sedam decenija Makedonaca u Vojvodini

Pančevo – Makedonci u Srbiji ove godine obeležavaju veliki jubilej –  70 godina otkako su se doselili u Vojvodinu. Tim povodom je u Pančevu upriličena svečanost koja najavljuje godinu čuvanja tradicije starog kraja kroz manifestaciju „Majka Makedonija”.

Uz zvuke makedonskih gajdi, okupili su se potomci kraj stare železničke stanice iz koje su njihovi preci „vozovima bez voznog reda” stizali u ove krajeve, a potom se i trajno nastanjivali u okolnim naseljima – Jabuci, Kačarevu i Glogonju.

U simboličnom maršu „Putevima sećanjima” bili su pripadnici makedonske nacionalne zajednice, sa zamenikom ambasadora Makedonije u Srbiji Bojanom Gjorgjevim na čelu, koji je zajedno sa gradonačelnikom Pančeva Sašom Pavlovim, na ovom mestu zasadio makedonski dab – vrstu hrasta, simbola dugovečnosti, kontinuiteta i suživota.

„U teškim uslovima, danima su trajala ta putovanja naših dedova, a mi kao njihovi potomci, moramo da se sećamo tog puta, jer da nije bilo njih, ne bi danas na ovim prostorima bilo ni nas u ovolikom broju. To nas obavezuje da budemo dobri susedi i prijatelji i lojalni građani Srbije, ali i da nikada ne zaboravljamo korene majke Makedonije”, rekao je Borče Veličkovski, predsednik Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine u Srbiji.

Danas, na osnovu činjenica i pretpostavki o broju ljudi koji se izvan matice još uvek deklarišu kao Makedonci ili su makedonskog etničkog porekla, ocenjuje se da u svetu postoji, bar još najmanje jedna Makedonija. Posleratnom kolonizacijom 1946. godine, ondašnje zakonske kvote daleko su premašene, pa je u drugu Jugoslaviju stiglo oko 20.000 duša, od Subotice do Vranja.

Zarad boljeg života, Makedonci su rado dočekali poziv da se nastane u vojvođansku ravnicu, a najviše ih je stiglo južni Banat. Ovde su dobijali kuću, zemlju i osnovna sredstva za rad, a sa sobom su doneli imena ljudi i praznika, koja su ih vezivala i podsećala na zavičaj, svoj način života, jezik, navike i običaje...

Sve do 1991. godine Makedonci su bili konstitutivni narod Jugoslavije, a njenim raspadom postaju nacionalna manjina. Poslednjih nekoliko godina, početkom organizovanja i osnivanjem Nacionalnog saveta Makedonaca, postavljeni su temelji i započet je proces vraćanja kolektivne i pojedinačne svesti za očuvanje njihovog nacionalnog, istorijskog i kulturnog identiteta i integriteta na ovim prostorima.

Obeležavanje jubileja je, naglašavaju iz Nacionalnog saveta, i pogodna forma kulturne razmene i saradnje između makedonske i srpske sredine. Najavljuju niz programa koji ističu vrednosti baštine makedonske nacionalne zajednice na ovim prostorima.

Promocija monografije sećanja, dokumentarni film, izbor himne Makedonaca u Srbiji, likovni i literarni konkursi u školama u kojima se uči predmet makedonski jezik sa elementima nacionalne kulture, i izložba koja će obići sva mesta u kojima deluju makedonska udruženja u Vojvodini, samo su deo ove manifestacije.

Njen centralni događaj biće postavljanje spomenika „Majka Makedonija”, rad vajara mr Siniše Noveskog, i proslava sa svečanom akademijom u prisustvu predsednika dveju država.