Ponedeljak, 28.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nemačka upozorava Zagreb zbog Srbije

„Nemam razumevanja za to što su blokirana poglavlja 23 i 24”, izjavio je Ginter Krihbaum, koji u Bundestagu vodi Odbor za evropske poslove

Berlin je juče sasvim jasno upozorio Zagreb zbog blokade Srbije u procesu pregovaranja sa Evropskom unijom. „Nemam razumevanja za to što su blokirana poglavlja 23 i 24”, izjavio je Ginter Krihbaum, koji u Bundestagu vodi Odbor za evropske poslove.

Krihbaum, koji je član Hrišćansko-demokratske unije, u intervjuu za „Dojče vele”, rekao je da zemlje članice EU treba da se ponašaju u evropskom duhu i da rešenja traže razgovorom, a ne blokadama. Uz ocenu da blokada nije dobro sredstvo, on je naglasio da nema razumevanja za zahteve iz Hrvatske jer se „radi o bilateralnim temama za koje očekujemo da se reše u za to predviđenim modulima i sudovima – zato i imamo međunarodne sudove”.

Ističući da za sve postoje mehanizmi za rešenja, pa i onda kada države vode diskusije ili svađe, rekao je da je u takvim slučajevima normalno očekivati da te države reše probleme između sebe, a ne da EU bude zloupotrebljena u te svrhe, to jest da sopstveno članstvo u EU bude zalog za sprovođenje bilateralnih zahteva koji postoje duže vreme. „Podsećam da je Hrvatska bila u sličnoj situaciji u odnosu na Sloveniju kada je sporan bio protok granice u Piranskom zalivu. I tada smo uticali na Sloveniju da odustane od blokade”, naveo je nemački poslanik.

Upitan da li već postoji pritisak na Zagreb, istakao je da postoji odgovarajući format Evropskog saveta u kojem će ovo pitanje svakako biti tematizovano. „Nadam se da će Hrvatska popustiti. Tamo bi trebalo da se sete kako se njima pomoglo kada su bili u sličnoj situaciji i da je Hrvatska obećala evropskim partnerima da neće stvarati takve blokade. A to je, vidimo, ipak uradila”, rekao je.

On je ukazao i da zahtevi Hrvatske nemaju ništa sa EU, odnosno imaju samo u onoj meri da u EU moraju da se štite prava manjina, ali i da nigde nije zapisano da se to mora desiti kroz učešće manjina u parlamentu. „U tom smislu je samostalna odluka Srbije kako će na ovom polju postupati”, istakao je Krihbaum.

Na pitanje da li u vezi sa vladavinom prava i ljudskim pravima, koji se tematizuju u poglavljima 23 i 24, ima primedbi iz Nemačke, rekao je da Nemačka i želi da se ta poglavlja otvore kako bi mogla da preduzme dalje pozitivne razvoje na polju pravne države.

Komentarišući ovu izjavu, naš izvor iz Brisela blizak diplomatskim krugovima ocenjuje da je Krihbaum – iako član nemačkog parlamenta, dakle na jednom nižem nivou – ipak izrekao „potpuno jasno upozorenje koje dolazi od nemačke vlade”. Veruje da Krihbaum, kao član vladajuće CDU, to nije rekao a da se prethodno nije konsultovao sa nemačkim ministarstvom spoljnih poslova i sa kabinetom kancelarke Angele Merkel.

„Kad jedna takva izjava dođe iz redova nemačkih konzervativaca, to je najjasnija kritika stavova hrvatske vlade koja se dogodila u poslednjih nekoliko godina. Na određeni način, to možda odražava i promenu u međusobnim percepcijama između Berlina i Zagreba – da nema više reči o tome da Zagreb ima neki privilegovani odnos i da su ta vremena prošla”, kaže naš sagovornik.

„Mislim da nova vlada Hrvatske nije uzela u obzir da je glavni prioritet Berlina i možda mnogih drugih evropskih gradova da nastave sa procesom pronalaženja rešenja za odnose Beograda i Prištine. Njima se uopšte ne dopada da neko sa strane koči taj proces, posebno kada se radi o pitanjima koja su im teško shvatljiva. I EK je čak više puta skretala pažnju vladi u Zagrebu da to nije nešto što se shvata kao prepreka”, kaže i naglašava da je svima u EU dosadila bilateralizacija procesa proširenja, da tamo više nema razumevanja za neke bilateralne probleme na jugoistoku Evrope čija je namera da se koči osnovni smer zapadne politike prema Balkanu.

Na pitanje čime to Nemačka konkretno može da pritisne Hrvatsku da promeni svoj stav, odgovara – „kroz direktne političke razgovore” i podseća da je aktuelni hrvatski ministar spoljnih poslova Miro Kovač bio ambasador u Berlinu, te da tačno zna kako Berlin funkcioniše. „Ovakva jasna i glasna izjava Krihbauma jasno je upozorenje Zagrebu”, uveren je naš sagovornik.

S druge strane, on ističe da, iako je Hrvatska član EU i ima pravo na sredstva iz evropskih fondova, ipak nikome ne prija da bude u izolaciji i da bude svrstan u istu grupu sa, recimo Mađarima i Poljacima, koji se u Briselu smatraju nekom vrstom izopštenih zemalja u EU. „Ako bi Hrvatsku tako brzo zadesila takva sudbina, da bude uvršćena u te nerazumne, to za nju ne bi bilo dobro”, podvlači on.

Kovač je prekjuče bio gost Dnevnika HRT-a u kojem se o dokumentu EK govorilo kao o non pejperu, neslužbenom internom dokumentu Evropske komisije. Tom prilikom on je naveo da mu je neprijatno da javnost zamara mišljenjima EK koja su izrađena za internu upotrebu i istakao da je to papir iz leta 2015. „To je papir gdje je zaključeno da Srbija treba da razmotri svoje zakonodavstvo u duhu pomirenja. ’Tresla se brda rodio se miš.’ Taj dokument narušava dobrosusjedske odnose”, rekao je ministar Kovač.

S druge strane, šef Pregovaračkog tima Srbije za članstvo u EU Tanja Miščević rekla je juče da veruje da je realno da se otvaranje poglavlja 23 i 24 desi u junu, iako se još uvek čeka zvanično mišljenje Hrvatske. „Mi smo uradili veliki i dobar posao, što je potvrdilo i 27 država članica na preporuku Evropske komisije. Čekamo još zvanično mišljenje Hrvatske o akcionom planu 23 i 24, mada neformalno znamo šta su uslovi”, rekla je Miščevićeva novinarima u Palati Srbija.

Na pitanje da li EK može da reaguje na neki način, ona je ukazala da otvaranje poglavlja više nije pitanje između Srbije i EK, već je za razgovor između država članica.

Upitana i da li bi eventualno Savet ministara EU mogao da izvrši neki pritisak, Miščevićeva je, prema Tanjugu, kazala je da se razgovori o tim pitanjima vode na svim nivoima – i na tehničkim i na političkim.

Pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović rekao je da će Hrvatska dati svoj pristanak za otvaranje poglavlja kada splasne politička dimenzija i sve se svede na nivo struke.

Komentari32
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.