Subota, 18.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Diplomatsko remek-delo patrijarha Vartolomeja

Патријарх Вартоломеј Први и папа Фрањо (Фонет-АП)

KELN - Poseta pape Franje i patrijarha Vartolomeja izbeglicama na Lezbosu nije samo zajednička potvrda hrišćanske humanosti, ona obuhvata i brojne crkveno-političke aspekte, piše u svom komentaru teolog Hajnc Gštrajn, prenosi Dojče vele. Carigradski patrijarh Vartolomej Prvi dugo se trudio da obezbedi sastanak sa papom pre pravoslavnog sinoda koji se u junu održava na Kritu. Bilo je čak pretpostavki da bi mogla da se isposluje i blic-poseta pape Franje samom sinodu.

Ti napori pojačani su nakon istorijskog sastanka Franje i ruskog patrijarha Kirila I sredinom februara u Havani. Prema tvrdnjama upućenih, aktuelna inicijativa potekla je iz Franjinog ličnog pisma kojim je obavestio Vartolomeja i o crkvenom sastanku na Kubi, prenosi Dojče vele. Poglavari iz Istanbula i Vatikana žele da preduprede utisak da nova osovina Prvog Rima i „Trećeg Rima” (Moskve) ide na uštrb tesnih veza sa ekumenskim patrijarhatom u Istanbulu koje potiču još iz vremena pape Jovana XXIII (1958-1963).

Krajem marta, ekumenski patrijarh predložio je papi zajedničku posetu jednom izbegličkom kampu na grčkom ostrvu Lezbosu, agape s izbeglicama i pomen mrtvima zbog brojnih žrtava strašne plovidbe s turske obale. Ovim humanitarnim aktom Vartolomej I ne želi samo da dokaže svoju ekumensku povezanost i lično prijateljstvo sa Franjom – to se, ionako, nikakvim pokušajima smetnji iz Moskve ne može osporiti. Posetom Lezbosu Vartolomej I istovremeno potcrtava pripadnost ovog i drugih ostrva kao i cele severne Grčke ekumenskom patrijarhatu.

Grčka crkva se tek državnom nezavisnošću od turskog sultana odvojila i o od patrijarhata u tadašnjem Stambolu. Tako su i 1863. i 1882. širenjem grčke teritorije dodatne eparhije uzete iz nadležnosti Konstantinopolja. Tek veliko povećanje grčkih oblasti pre i tokom Prvog svetskog rata nije više bilo praćeno širenjem crkvene nadležnosti. Ideja je bila da se dalje ne oslabi ekumenski patrijarhat u Turskoj koji je do 1923/24. izgubio gotovo sve vernike kroz masakre i proterivanja. Njime su tako ostale poslednje eparhije na grčkom tlu, ali je crkva u Grčkoj zadužena da ih vodi.

U praksi se to praktično svodilo na priključivanje grčkoj crkvi – sve dok patrijarh Vartolomej I devedesetih nije počeo da podseća na svoja prava. To je, u vreme arhiepiskopa atinskog Hristodula, već jednom dovelo do raskida crkvene zajednice između patrijarhata i grčke nacionalne crkve. Nove napetosti desile su se i sa arhiepiskopom Jeronimom II, koji je ranije dugo važio za naklonjenog Konstantinopolju. On čak u januaru nije učestvovao na pravoslavnom samitu koji je služio kao priprema za sinod.

Ali sada atinski arhiepiskop dolazi na Lezbos. Prihvatio je poziv Vartolomeja I i time osnažio njegovu crkvenu nadležnost nad ostrvima. Time se demonstriraju i novi odnosi patrijarha i Jeronima, prenosi Dojče vele. Ovo diplomatsko remek-delo poglavara naravno ne nailazi svuda na oduševljenje.

Mitropolit pirejski Serafim – i inače poznat po svojim antiekumenskim i antisemitskim izjavama – besni zbog pristanka grčkog crkvenog rukovodstva na „izbeglički šou sa rimskim arhijeretikom Franjom”. „Nacional-pravoslavni” mitropolit Argolide s istočnog Peloponeza, Nektarije Antonopulos, bi odmah da svoju eparhiju zabarikadira protiv svake „navale stranaca i islamizacije kroz migrante i teroriste”.

Tanjug

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.