Petak, 06.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srbi iz Banata ratovali po celoj Evropi

Oni su bili i većinska vojska u Laudonovoj regimenti koja je osvojila Beograd od Turaka u poslednjem ratu između dva carstva
Милош Црњански у аустријској униформи (Фото: Историјски архив Зрењанин)

Zrenjanin – Vreme Habzburške i Austrougarske monarhije svakako spada i u srpsku istoriju, ali onaj deo koji je bio skrajnut u našoj novijoj istoriografiji. Okolnosti se ipak menjaju i sve se više shvata da je reč i o položaju znatnog dela Srba, a tome važan doprinos daje i Istorijski arhiv Zrenjanin. Pored izuzetno uspele izložbe „Torontalska županija i njeno nasleđe” prošle godine, ova ustanova je nedavno promovisala i knjigu „Laudonova regimenta”. Autor izložbe i pisac dela je mladi istoričar Filip Krčmar.

Ernest Gideon fon Laudon rođen je 1717. u današnjoj Letoniji, a kao siromašni plemić i stranac stupio je u vojnu službu Austrije i za račun Beča vojevao u Ratu za austrijsko nasleđe i Sedmogodišnjem ratu. Tu je izgradio zavidnu reputaciju i stekao nadimak „vojnički otac”. Njegova pola veka duga ratnička karijera dostigla je vrhunac kada je 8. oktobra 1789, već kao sedi starac, osvojio Beograd od Turaka u poslednjem ratu između Habzburške imperije i Osmanskog carstva. Ovaj rat, kod Srba upamćen kao Kočina krajina, bio je najava Prvog srpskog ustanka: u njemu su se, pod vođstvom Koče Anđelkovića, borili srpski dobrovoljci, takozvani frajkori, među kojima je bio i Karađorđe.

– Laudonov junački podvig, za koji su savremenici govorili da je uzdrmao temelje Carigrada, silno je odjeknuo u hrišćanskoj Evropi i probudio nade u obnovu izgubljene srpske državnosti. Otuda su ga u svojim delima opevali i slavili najumniji Srbi onog vremena – Jovan Rajić, Dositej Obradović, Vuk Karadžić i još neki. Laudon je pred smrt bio nagrađen titulom generalisimusa, vrhovnog komandanta celokupne habzburške oružane sile – naglašava Krčmar.

U svojoj knjizi on podseća da je Laudon, osim po zauzeću Beograda, ostao upamćen i po 29. carskom i kraljevskom pešadijskom puku austrijske vojske, koji je nosio njegovo ime i učestvovao u svim važnijim oružanim sukobima u Evropi od početka 18. veka do raspada Austrougarske monarhije: borio se u ratovima za špansko, poljsko, austrijsko i bavarsko nasleđe, Sedmogodišnjem ratu, tri austro-turska rata... Tukao je Napoleona u bitkama kod Asperna i Lajpciga, učestvovao u gušenju Revolucije 1848/49. godine. Od sredine 19. veka njegova baza i izvor regruta bili su u Banatu – najpre u Velikoj Kikindi, a zatim u Velikom Bečkereku. Okosnicu Puka činili su banatski Srbi, među kojima je najzvučnije ime Miloša Crnjanskog, jednog od najvećih srpskih književnika. Crnjanski je Prvi svetski rat proveo kao vojnik Laudonove regimente i ostavio zanimljiva sećanja na Veliki Bečkerek na samom početku rata.

Na osnovu teško dostupne literature i bogate građe sačuvane u Istorijskom arhivu Zrenjanina, Krčmar je u svojoj knjizi detaljno pisao o vojevanju Banaćana u ratovima za nezavisnost i ujedinjenje Italije, kao i o njihovom učešću u austrougarskoj okupaciji Bosne i Hercegovine. Mnogi od njih za hrabrost iskazanu u tim prilikama bili su nagrađeni visokim vojnim odlikovanjima. Najslavnija pobeda Puka bila je 1866. godine u bici kod Kustoce, u okviru Trećeg rata za nezavisnost i ujedinjenje Italije. U to vreme Pukom je komandovao Srbin poreklom iz Pančeva: David Đurić od Vitez-Sokolgrada.

Istraživanje daljih veza Laudona sa današnjim Zrenjaninom iznelo je na svetlost dana nove, do sada nepoznate činjenice iz prošlosti ovog grada. U Laudonovoj regimenti vojni rok su služile generacije Velikobečkerečana, među kojima i najugledniji ovdašnji advokati, novinari, lekari, pa čak i nekoliko potonjih gradonačelnika.

– Današnja Ulica Đurđa Smederevca u prošlosti je nosila Laudonovo ime – kaže Krčmar, navodeći da je u gradu postojala i kafana pod imenom „Kod feldmaršala Laudona”. Do sada je bilo uvreženo mišljenje da je prvi poznati počasni građanin Velikog Bečkereka bio mađarski pisac Mor Jokai, ali je to netačno, jer je 30 godina pre njega ova počast ukazana majoru 29. puka, italijanskom plemiću koji se zvao Antonio Anjeli-Monti. Prisustvo vojske u gradu uticalo je i na urbanu geografiju. Vojnici Laudonove regimente u početku su bili smešteni u danas nepostojeću kasarnu „Kolet”. Kasarna se nalazila na uglu Makedonske i Ulice Nikole Tesle, ali je bila premala, zbog čega je ovdašnja bolnica „Carević Rudolf” bila adaptirana, proširena i pretvorena u kasarnu. Ona je i danas aktivna, ali pod imenom „Svetozar Marković Toza”.

– Po svrsi je očigledno nadživela vojsku, za čije je potrebe podignuta, ali svejedno, ostaje svedočanstvo o vezama osvajača Beograda s gradom na Begeju – ističe Krčmar, koga su na promociji knjige nazvali najperspektivnijim i najmarljivijim mladim istoričarem s ovih prostora.

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.