Sreda, 29.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Stepinca od oreola deli samo papin potpis

Nezavisna medicinska komisija potvrdila čudotvorna izlečenja na Stepinčevom grobu, ali poznavaoci prilika u Vatikanu kažu da ga sadašnji poglavar Katoličke crkve neće kanonizovati
Алојзије Степинац (први с десна) 1944. године (Фото Википедија)

Zagrebački nadbiskup iz perioda Drugog svetskog rata, kardinal Alojzije Stepinac biće proglašen svetim bez obzira na rad mešovite pravoslavno-katoličke komisije i bez obzira na protivljenje Srpske pravoslavne crkve. Ovakav stav više puta do sada ponovili su najviši predstavnici Rimokatoličke crkve u Hrvatskoj, ali ga još uvek direktno nije izneo nijedan visoki predstavnik Vatikana. Doduše, posle nekoliko sastanaka u Rimu, velikodostojnici Katoličke crkve u Hrvatskoj prenosili su svojim vernicima i javnosti da papa ne dovodi u pitanje Stepinčevu svetost osnivanjem komisije u kojoj većinu čine arhijereji iz redova Srpske pravoslavne crkve i Katoličke crkve.

Hrvatska biskupska konferencija početkom aprila ponovila je ono što se iz redova Katoličke crkve u Hrvatskoj moglo čuti i neposredno posle objavljivanja da je papa predložio osnivanje komisije o Stepincu: da se ne dovodi u pitanje Stepinčeva svetost, da se radi o odlaganju koje neće dugo trajati, kao i da očekuju da će mešovita komisija brzo završiti svoj rad.

Srpska crkva je svesna da ne može da se meša u unutrašnja pitanja Rimokatoličke crkve, ali patrijarh i drugi arhijereji ponavljaju stav da je proglašenje Stepinca svetim za SPC problematično s obzirom na stradanja srpskog naroda, ali i srpske crkve u NDH, na koja Stepinac gotovo da uopšte nije reagovao.

O tome kako o zagrebačkom nadbiskupu, koji je proglašen blaženim još 1998. godine odlukom tadašnjeg pape Jovana Pavla Drugog, razmišljaju srpski istoričari i sveštenici, moglo se čuti prošle nedelje na tribini „Alojzije Stepinac: stara priča i novi detalji“. Učesnici tribine održane na beogradskom Pravnom fakultetu, u organizaciji Univerzitetske omladine Beograda i Svetosavske omladinske zajednice Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, istakli su da za uvrštavanje Stepinca među svece nedostaje još samo papin potpis.

Oni, međutim, sumnjaju da bi se to moglo dogoditi uskoro. Kako je rečeno, njegov trenutni status blaženog znači da se Stepinac poštuje kao takav u okvirima lokalne crkve.

Van granica Hrvatske, međutim, prema rečima protojereja dr Velibora Džomića, člana Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske, to nije slučaj.

– Jednog katoličkog sveštenika iz Ljubljane pitao sam da li se u Sloveniji, među katolicima, poštuje blaženi Stepinac, na šta mi je on odgovorio odrično – rekao je protojerej Velibor Džomić, koji je dodao da nema nikakve sumnje da je Stepinac bio izuzetno sporna ličnost i da ga s pravom nazivaju nadbiskupom genocida.

Istraživanja o Stepincu kod nas su još uvek plod pojedinaca, ne institucija, a nema ni nečega što bi se moglo nazvati srpska istoriografija, dok su Hrvati na ovom polju za tri koplja ispred nas, istakao je istoričar Veljko Đurić Mišina, direktor Muzeja žrtava genocida u Beogradu. On je naveo da bi trebalo otvoriti srpske arhive iz ovog perioda i ističe da bi potpuniju sliku o Stepincu mogla dati takozvana Nedićeva arhiva, koja je još uvek zatvorena, ali i dnevnici samog zagrebačkog nadbiskupa.

Komisija Rimokatoličke crkve i nezavisna medicinska komisija potvrdili su čudotvorna izlečenja na Stepinčevom grobu, pa je ostalo još samo da ga papa uvrsti u red svetih. Podsećajući na ovo, istoričar Aleksandar Raković sa Instituta za noviju istoriju Srbije, međutim, izneo je svoje čvrsto uverenje da se to neće dogoditi za vreme mandata sadašnjeg pape, ali da to ne znači da to neće učiniti neko od njegovih naslednika na tronu Svetog Petra.

---------------------------------------------------------------------

Mešovita komisija još nepotpuna

Sveta stolica još nije imenovala svoje predstavnike za mešovitu pravoslavno-katoličku komisiju koja bi o Stepincu trebalo da razgovara u Vatikanu. Način rada i datum prvog sastanka odrediće Sveta stolica.

Srpsku pravoslavnu crkvu predstavljaće mitropoliti crnogorsko-primorski Amfilohije i zagrebačko-ljubljanski Porfirije, episkopi bački Irinej i slavonski Jovan, kao i profesor Darko Tanasković, ambasador Srbije pri Unesku i dugogodišnji diplomatski predstavnik naše zemlje u Vatikanu. Naspram njih sedeće predstavnici Katoličke crkve u Hrvatskoj: zagrebački nadbiskup, kardinal Josip Bozanić, dvojica biskupa, požeški Antun Škvorčević i mostarsko-duvanjski Ratko Perić, kao i istoričari Jure Krišto i Mario Jareb. Analizirajući sastav hrvatskog dela komisije, štampani mediji u Hrvatskoj navode da je izbor članova bio očekivan: osim „prvog čoveka“ Katoličke crkve u ovoj zemlji, kardinala Bozanića, izabran je biskup Perić, poznat po protivljenju čudima Gospe iz Međugorja, prema kojima je i sam papa skeptičan, kao i biskup Škvorčević u sastavu čije biskupije je Jasenovac. Prema navodima hrvatskih medija, Škvorčević neguje „iznimno dobre odnose“ sa vladikom slavonskim Jovanom. Dvojica istoričara, Krišto i Jareb sa Hrvatskog instituta za povijest držali su predavanje na simpozijumu posvećenom Stepincu. Jareb o Stepinčevom odnosu prema NDH, a Krišto o državnom programu pokrštavanja i reakcijama Stepinca. Te dve teme su za SPC najproblematičnije u ratnoj biografiji zagrebačkog nadbiskupa.Antrfile

---------------------------------------------------------------------

Koreni Hrvatske pravoslavne crkve

Na tribini na Pravnom fakultetu govorilo se i o Hrvatskoj pravoslavnoj crkvi, za koju je rečeno da je nastala u vreme NDH sa Stepinčevim blagoslovom i sa namerom da se na taj način istisnu SPC i Srbi iz Hrvatske. Aleksandar Raković naveo je da se na poslednjem popisu stanovništva u Hrvatskoj 2011. oko 17.000 ljudi izjasnilo da su pravoslavni Hrvati. Posle Srba pravoslavaca, kojih ima oko 200.000, to je najveća pravoslavna zajednica u ovoj zemlji.

– U registar crkava i verskih zajednica Hrvatska je 2003. godine upisala SPC, a zatim i Bugarsku pravoslavnu crkvu, koja ima osam vernika, Makedonsku pravoslavnu crkvu, koju ne priznaje nijedna pravoslavna crkva, pa čak i tzv. Crnogorsku pravoslavnu crkvu. Pitanje je vremena kada će biti zatraženo da bude upisana i Hrvatska pravoslavna crkva, koja ima 12.000 vernika, a koja je direktan plod ustaške ideologije – rekao je Raković.

Komentari81
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.