Ponedeljak, 15.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Krik zbog donatora ili Rusije

Zapadni mediji morali bi da se usaglase da li je porast srpskog nacionalizma prouzrokovan „rastućim ruskim uticajem” ili „proevropskim stavovima premijera”
Сумње Запада у повратак Србије под скуте мајке Русије (Фото Ж. Јовановић)

Kako se približava dan izlaska srpskih birača na birališta, tako sve više saznajemo o sebi iz ponekih zapadnih medija. Ako je verovati kolegama koji su nas primetili u finišu predizborne kampanje, Srbija je danas zemlja pod snažnim dejstvom pojačanog ruskog uticaja, organizovanog kriminala i ultranacionalističkih desničarskih snaga. Da sam se juče rodio, ne bih pojma imao da se sve navedeno odnosi na državu koja je zvanični kandidat za prijem u EU, sa mnogobrojnim medijima i nevladinim organizacijama koje se finansiraju iz Evrope i iz SAD.

„Proruska propaganda je u punom zamahu uoči izbora. Mediji na srpskom u ruskom vlasništvu pristrasno prenose događaje kao podrška grupama koje služe ruskim interesima. Proruske grupe organizuju skupove protiv EU i NATO, nacionalistički zvaničnici kritikuju Zapad dok obećavaju ekonomsku obnovu zajedno s ’našom braćom Rusima’, a prokremaljski trolovi reaguju u velikom broju na svaki događaj”, navodi Asošijeted pres.

Dru Saliven, šef američkog medijskog konzorcijuma OCCRP (poznat po projektu „Panamski papiri”), specijalizovanog za rad u istočnoj Evropi i na Kavkazu, preko svog tviter naloga komentariše tekst „Čikago tribjuna” o tome kako „ruski uticaj raste u Srbiji”. „EU i Rusija se bore za Srbiju? Da li vuku stari Titov potez? Ali mi znamo da organizovani kriminal već vlada Srbijom”, zaključuje osnivač OCCRP-a – čuven po tome što je svojevremeno proglasio Putina za najnegativca godine i po finansiranju iz američkih državnih, ali i Sorosovih fondova.

Na to se gotovo idealno nadovezuje tviter-vapaj drugog OCCRP saradnika, Stevana Dojčinovića, prvog čoveka organizacije KRIK. „Pomognite KRIK malom donacijom, a mi ćemo istražiti imovinu prve postave buduće vlade”, kriknuo je Dojčinović na „Tviteru”. Centriranu loptu spremno je dočekao Saliven, pojasnivši da će donacija KRIK-u pomoći u njegovoj borbi protiv vlade i novina u Srbiji koje su pod uticajem organizovanog kriminala. Drugim rečima, Saliven i Dojčinović neće se zadržati samo na istrazi Vučićeve imovine, posla za njih biće izgleda još i više posle izbora.

Ali, pomenuti tekst „Čikago tribjuna”, kao i izveštaj američkog Asošijeted presa sa vrlo sličnim tezama, deluje još dramatičnije. Saznajemo da se Srbija zapravo vraća unazad, pod skute majke Rusije, suočena sa rastućim nacionalizmom.

Tako imamo sve elemente za krimi zaplet, neizostavan da bi se u igru ubacile i nevidljive mafijaške strukture. Pa kada se na to dodaju Šešelj, Orban, Udruženje ruskih potomaka i Fond strateške kulture, dobijamo savršenu medijsku papazjaniju, sa samo jednim zaključkom: mi smo neki žešći krimosi.

Američki novinari navode i istraživanje Cesida, po kome samo 11 odsto ljudi u Srbiji veruje da je dobro rešenje ulazak u EU i NATO. Citiraju i reči sociologa Jova Bakića, koji uverava da je „porast ruskog raspoloženja moguć”, kao i da ne bi bio iznenađen da vidi Vučića „posle dve ili tri godine da menja svoju retoriku, ako vidi da je Rusija, a ne EU, ono što ljudi žele”. Nije, dakle, otklonjena „opasnost” da premijer vodi politiku u skladu sa onim što ljudi žele...

Doduše, „Čikago tribjun”, „Asošijeted pres” i „Rojters” navode da Vučić kaže da će nastaviti evropske integracije. Ali sumnja ostaje. I tu opet dobro dođu Putin i kozaci sa pravoslavnim šubarama...

„Ruske investicije u Srbiji su skromne u poređenju s EU, ali je trgovinska razmena u porastu i ankete pokazuju da Srbi Moskvu smatraju najvažnijim saveznikom. Iako većina Srba veruje da su standardi življenja i demokratije viši na Zapadu nego u Rusiji – i pre bi živeli i radili na Zapadu nego u Rusiji, jasna većina bi pozdravila rusko vojno prisustvo u Srbiji i podržala pravni sistem i spoljnu politiku Moskve”, navodi AP.

Srbija je ovih dana stavljena i na crnu listu snabdevača oružjem terorista koji ubijaju po Evropi. Londonski „Ekonomist” poručuje – ne pitajte odakle dolaze „kalašnjikovi”. I zaključuje: „Odgovor je često Srbija, Hrvatska ili Bugarska”. Priča o srpskom oružju zapravo nema mnogo veze sa Srbijom, jer je povod bio hapšenje teroriste u blizini Pariza, kod koga su pronađeni eksploziv, „kalašnjikovi” i mašinski pištolj iz Hrvatske. Ali, veza je pronađena u tome što „Srbija ima najveću koncentraciju privatnih pištolja po glavi stanovnika u Evropi”.

Britanska agencija Rojters pozabavila se detaljnije porastom „srpskog ultranacionalizma”, svrstavajući u ovu grupu sve one koji se protive evrointegracijama. Tako se, po njima, ultranacionalisti vraćaju u srpski parlament nakon odsustva od nekoliko godina, zbog rastućeg nezadovoljstvo proevropskim stavovima premijera Vučića i njegovom politikom štednje. Zapadni mediji morali bi ipak da se usaglase da li je porast srpskog ultranacionalizma prouzrokovan „rastućim ruskim uticajem” ili „proevropskim stavovima premijera”. Ili hoće da kažu da tog porasta ne bi bilo da Vučićeva politika nije proevropska?

Ali, kako onda tumačiti reči bivše američke državne Madlen Olbrajt, koja je juče izrazila zabrinutost zbog Evropske unije, ocenivši da se ona „raspada zbog hipernacionalizma”.

Kad sve to znamo, onda lako možemo da zamislimo Srbiju kao zemlju u kojoj je novinarka srpske državne televizije otpuštena zbog toga što je Vučiću postavila „neprikladno pitanje” o njegovoj ulozi u etničkim čišćenjima devedesetih godina. Tako se bar navodi u tekstu američkog magazina „Forin polisi”, koji potpisuje izvesni Besnik Pula. To što novinarka nije uopšte otpuštena, već joj je smanjena plata, i što je Vučić ocenio sramotnim ovaj potez direktora Radio-televizije Vojvodine koga postavlja pokrajinska vlast, Besnik Pula nije ni spomenuo.

Da li je onda čudno što je sve više besnih zbog odnosa Zapada prema Srbiji? Ah, da, nije to zbog Zapada, to je zbog Vučića i Putina.

Komentari70
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.