Nedelja, 26.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Latinska Amerika videla Viminacijum

Izložba „Putevima rimskih imperatora u Srbiji” u Santjago de Čileu je i iskorak u pronalaženju najboljeg puta da se Srbija vrati u Latinsku Ameriku posle više od dvadeset godina odsustva
Поставка изложбе у Војно-историјском музеју (Фото В. Кораћ)
Биста од бронзе и објашњење о императору Гратијанусу (Фото В. Кораћ)

Magija priče o nekadašnjoj moći, sjaju i propasti rimskog grada i važnog vojnog logora Viminacijuma, glavnog grada rimske provincije Gornja Mezija, pažljivo i originalno osmišljena izložbom dr Miomira Koraća, direktora Arheološkog instituta iz Beograda i Arheološkog parka Viminacijum, naišla je na veliko interesovanje ne samo kulturne, već i šire javnosti Urugvaja, Argentine, Paragvaja, Brazila i nedavno Čilea, kao i srpske dijaspore i crkve u Latinskoj Americi.

Put koji je prešla ova izložba pod imenom Itinerarium Romanum Serbiae (Putevima rimskih imperatora u Srbiji) po raznim zemljama i gradovima „Novog sveta”, kako su Španci i ostali Evropljani nekada nazivali Latinsku Ameriku, ukazao je na postojanje neprocenjivog istorijskog nasleđa na prostorima arheološkog nalazišta Viminacijum, kao i činjenicu – nepoznanicu da je 18 rimskih imperatora rođeno na srpskoj teritoriji. Izložba je pružala mogućnost da posetioci saznaju koji su to imperatori i carska mesta u Srbiji od nemerljivog istorijskog, arheološkog i umetničkog značaja. Impresivna maketa Viminacijuma, kao sastavni deo ove izložbe, pokazuje ne samo njegov značaj kao vojnog uporišta u kome je bila stacionirana rimska legija već i njegovu kulturnu specifičnost mesta susreta Istoka i Zapada, razvijenog trgovačkog središta sa kovnicom novca, raznovrsnim umetničkim radionicama, palatama, trgovima, vojnim kasarnama i utvrđenjima, itd. S druge strane, veoma kvalitetni kartografski prikazi naglašavaju celovitost ovog arheološkog nalazišta smeštenog uz granicu limes na obalama Dunava, daleko od Rima.

Uz sve to izložbu koja je do sada predstavljena i u Bostonu, Vašingtonu, Njujorku, Čikagu, San Francisku, Los Anđelesu, na Malti, u Budimpešti, Rimu, Londonu…, dopunjuju brojni posteri i brošure na španskom jeziku čime se posetiocima daju stručna objašnjenja s ciljem što obuhvatnijeg razumevanja izloženih predmeta, a to su bronzane biste 18 rimskih imperatora, maketa grada Viminacijuma, kovani novac i nakit iz tog perioda. Posebna atrakcija na svakoj ceremoniji otvaranja ove naše odista reprezentativne izložbe jesu kokteli na kojima se služi hrana spremljena prema sačuvanim receptima iz rimskog perioda, a koju pripremaju in situ saradnici dr Koraća.

Ukratko, ova izložba, koju zajednički organizuju Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije i Arheološki institut iz Beograda u saradnji sa raznim vladinim i akademskim institucijama iz naše i navedenih zemalja Latinske Amerike kao što je Univerzitet Bernardo O' Higins (Santjago), pokazuje svu moć kulturne diplomatije koja očigledno doprinosi jačanju pozicije i ugleda naše zemlje u tom delu sveta. U eri globalizacije ova činjenica dobija još više na značaju s obzirom da se radi o kontinentu koji je dugo godina bio nepravedno zapostavljen u našoj spoljnoj politici, a to je uzrokovalo progresivno distanciranje ovih zemalja od zvaničnog Beograda, dramatičan pad ekonomske, trgovinske, kulturne, naučne i, generalno, svih oblika saradnje. Nadalje, to je rezultiralo i „odlaskom” latinskoameričkih ambasada iz našeg glavnog grada, ali i naših iz važnih latinskoameričkih glavnih gradova, uključujući i Santjago de Čile gde je izložba spektakularno otvorena 11. aprila ove godine u prekrasnom zdanju Vojno-istorijskog muzeja (Museo Histórico y Militar).

Kada se pogleda ruta ove izložbe u „Novom svetu” i specifičnosti njenih interakcija i poruka u susretima sa tako različitim kulturama dolazi se do zaključka da je Srbija učinila jedan važan iskorak u pronalaženju najboljeg puta da se vrati u Latinsku Ameriku posle više od dvadeset godina odsustva i slabljenja njenog uticaja, imidža, kulturnog identiteta i ugleda. Poseban značaj ima činjenica da je izložba krajem decembra 2015. bila i u Asunsionu, prestonici Paragvaja i da je to bio do sada jedini zvanični srpski kulturni događaj u dugoj istoriji diplomatskih kontakata obe države. Naime, u Arhivu paragvajskog Ministarstva spoljnih poslova nalazi se dokument nepoznat našoj diplomatiji, a koji ukazuje da je još kralj Milan Obrenović i svojim pismom od 22. oktobra 1882. izrazio tadašnjem paragvajskom predsedniku Bernardinu Kabaljeru podršku naroda Srbije i srpske krune. U svakom pogledu susret rimske civilizacije i Guarani sveta bio je jedinstveni kulturno-politički događaj koji je Srbiju približio njoj potpuno nepoznatom etničkom, kulturnom i lingvističkom prostoru.

Na kraju, bez obzira što se spoljnopolitičke teme samo parcijalno razmatraju tokom predizborne kampanje i to pre svega u kontekstu strateških odnosa Srbije sa Zapadom (EU i SAD), ili Istokom (Rusijom i Kinom) kao protivtežom, ova lepa vest koja nam stiže iz Santjaga o kulturnoj saradnji sa Čileom možda predstavlja znak da naša politička elita razume izazove savremenog sveta i globalizacije kao složenog i međuzavisnog procesa u koji se svaka zemlja neminovno mora uključiti i to u skladu sa svojim potencijalima i nacionalnim interesima. Da bi sve to bilo i ostvareno neophodno je angažovati ne samo nadležna ministarstva, komore, već i naučne institute, univerzitete, i sve ostale institucije koje su specijalizovane za Latinsku Ameriku.

Rektor Univerziteta „Džon Nezbit“ i koordinator Sektora za Latinsku Ameriku i Karibe Geoekonomskog fakulteta

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.