Da li su, zaista, suze okej

Moglo se lako predvideti da će se tabloidno žutilo i glad za senzacionalizmom sa novinskog kioska preseliti u televizijski program. Pitanje je samo bilo kada će se to desiti. I nije trebalo dugo čekati...

Sa smrću glumačkog velikana i omiljenog šarmera Dragana Nikolića, među prigodnim filmovima i reprizama emisija u kojima je učestvovao, prvi put su se provukli i snimci sa sahrane u kojim su snimatelji prosto ušli u lice Milene Dravić u želji da zabeleže svaki izraz tuge i svaku suzu.

Na smrt glumca Marinka Madžgalja kamere su reagovale još intenzivnije: sem snimaka sa komemoracije i sa sahrane i razgovora sa njegovim kolegama iz Ateljea 212, novinari emisije „Ekskluziv” su nedeljama kasnije, posle predstave „Suze su okej” Tanji Bošković postavili pitanje o saradnji ili sećanju na Dragana Nikolića, na šta ona nije uspela da odgovori jer su joj se oči napunile suzama što je snimano, potpuno neprimerno, u gro planu.

Po tom istom receptu, posle priče Katarine Žutić o predstavi sa kojom ide na gostovanje i o planovima da u novom komadu glumi zajedno sa majkom, usledilo je pitanje koje se odnosilo na smrt Marinka Madžgalja. Odgovor je bio, očekivan, uz suze... Kakvi smo to ljudi, novinari i urednici postali i koliko tačno treba suza i žalosti i patnja na ekranu da bi se postigla veća gledanost?

Odgovor je stigao sa ubistvom mlade folk pevačice Jelene Krsmanović-Marjanović koje gotovo tri nedelje ne silazi sa naslovnih strana većine tabloida i koje emisije komercijalnih televizija pomno prate.

Ponovo su se kamere vratile sa groblja u redakciju sa snimcima uplakane porodice i prijatelja, kovčega, venaca... Ali, ovoga puta su im svoju stranu priče i uspomene na prijateljstvo sa pokojnom Jelenom posle sahrane ispričale njene koleginice Suzana Popović i Nada Topčagić.

Snimljena je i reprizno emitovana specijalna emisija „Dosije” o ovom svirepom ubistvu, uz rekonstrukciju poslednjih sati Jeleninog života, i razgovor sa novinarima, koji prate „crnu hroniku”, sa Jeleninim mužem Zoranom Marjanovićem u njihovom domu u Borči...

Prilozi o ovom ubistvu odnosno razvoju istrage i novim svedocima koji su pozivani u policiju, ponovo su bili teme „Ekskluziva” i emisije „150 minuta” sa Prve televizije ali ih je neuobičajenim crnim humorom nadmašio „Paparaco lov” u sredu na TV Pink koji je načinio tabelu za klađenje o tome ko je ubica (neko iz najuže porodice, neko iz šire porodice, neko nepoznat) sa „kvotama” ...

Toga se nije setio ni Džeri Springer koji je poznat po emisijama koje bude najniže strasti i koji poziva bizarne goste.

Na to što dnevni i nedeljni tabloidi nedeljama posvećuju prostor tragedijama, koje prate na senzacionalistički način, niko ne može da kaže „ja ih ne kupujem” jer oni, kao svaka štetočina, nađu put do cilja i to preko reklamiranja na televiziji. Na taj način vas njihovi naslovi zapljusnu sa ekrana kad se najmanje nadate!

   Kad smo već kod reklama, ove nedelje nije bilo nimalo lako biti gledalac. Jer na duge marketinške blokove (čovek mora da se zapita koji to uvoznik ili proizvođač ima toliko novca da mu se propagandni spot neprestano emituje) televizije su zalepile politički marketing za predstojeće izbore i, kao da to nije dovoljno, još i promociju programa svoje televizije.

Što je mnogo, mnogo je!