Sreda, 08.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: Neda Arnerić, glumica

Nismo se snašli u višestranačju

Predstava „Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo” posvećena je svim ženama koje misle da je gotovo sa 60. godinom života, koje dižu ruke od svega i zatvaraju se u svoj mali svet
(Фото Жељко Јовановић)

Glumica Neda Arnerić predstaviće se premijerno pozorišnoj publici sutra uveče u 20 časova, u duodrami „Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo” Milana Raleta Nikolića, na sceni novootvorenog teatra „Carte blanche” u Zemunu, zajedno sa svojim kolegom sa klase Feđom Stojanović, u režiji Erola Kadića. Ovo je ujedno druga predstava u kojoj Neda Arnerić za kratko vreme glumi u pozorištu. Nedavno je premijerno zaigrala i u Zagrebu u predstavi „Živjet ćemo bolje” glumice i rediteljke Senke Burić, na sceni Zagrebačkog kazališta mladih.

 Šta vas je podstaklo da ukrstite scensku energiju sa Feđom Stojanovićem u komadu „Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo” ?

Mislim da nijedan glumac ne bi smeo sebe da nazove glumcem ukoliko se nije oprobao i ne funkcioniše i pred kamerama i na sceni. To jesu dva potpuno različita pogleda na glumački zanat, ali jedno bez drugog ne ide. Pozorište mi je ostalo kao neka ljubav koja nije do kraja ostvarena, zbog toga što sam studije glume napustila već na prvoj godini fakulteta. Meni je pozorište u ovim godinama veoma važno. Sebe vidim i u budućnosti u pozorištu više nego na filmu. Trebalo je jednostvano da prelomim svoj bejbi fejs izgled, koji mi je do nedavno stvarao probleme i da počnem da glumim zrele žene koje imaju već unučiće i veliku decu, odnosno da radim karakterne uloge.

U ovom slučaju tumačite Borku, odmerenu, emotivnu, zatvorenu  junakinju. Kako ovakva žena opstaje u muškom svetu u kojem živimo?

Izmaštala sam Borkinu biografiju. Morala sam to da uradim jer ne postoji u komadu. Borka je žena koja je imala dosta bogat život, ali koji joj nije bio naklonjen i verovatno ju je pratilo puno nesrećnih ljubavi, spornih poslovnih situacija pa je upala u čamotinju svakodnevice i već je digla ruke od privatnog života, rešena da će život završiti sama. Po meni, ona je žena sa iskustvom i osoba koja je mogla da ima sreće u životu, ali joj sudbina nije bila naklonjena. Kod nas je puno takvih žena. Ne pripadam nikakvim feminističkim krugovima, ali mislim da su žene jače od muškaraca. Žena poput Borke, koje tačno znaju šta hoće u životu i šta ne mogu da dobiju, ima mnogo. Ova predstava je posvećena svim ženama koje misle da je gotovo sa 60-tom godinom života, koje dižu ruke od svega i koje se zatvaraju u svoj mali svet. Želim da im pokažem da za sve postoji rešenje, da se život ne završava u 60-toj i da još kako mogu lepi trenuci da se prožive i dožive baš sa  tim isksutvom, što pozitivnim, što negativnim. Za mene nema ništa ni nežnije, ni lepše, ni dirljivije nego kada vidim kako šeta neki par koji je prešao 60-tu godinu i drži se za ruke. To su prave ljubavi, one u mladosti su praćene strašću, ljubomorom, posesivnošću. Na premijernom izvođenju u Svilajncu smo doživeli da se mlada publika smeje,  a na starijima smo primetili setan osmeh na licu.

Svojim ulogama obeležili ste jugoslovensku kinomatografiju: Višnja sa Tašmajdana, Delfina, Vida, Ljubinka... Vremena su se promenila. Ko se po vama danas izdvaja na filmskom nebu?

Ako nešto ovom podneblju ne nedostaje, to su umetnici. Imamo mnogo umetnika u svim oblastima, a u  glumi i te kako. Recimo Nada Šargin, Tamara Dragičević, Hristina Popović, Nina Janković .... Ima ih onoliko: zanimljivih, snažnih... Bojim se da neće svi naći svoje mesto pod suncem, jer se o kulturi sve manje brine. Trebalo bi  da imamo više teatara poput ovog u kojem sada radim predstavu, a to je privatno pozorište. Igleda da sve ide ka liberalnom kapitalizmu. Što smo i tražili, to se i zbiva. Konačno smo se, nadam se  rešili utopijskog samoupravljanja, socijalizma gde smo mislili da je sve što postoji na ovoj planeti naše iako nismo ni mrdnuli prstom da to zaista bude tako. I ne umemo da čuvamo to što je naše, već se uglavnom čuva ono što je moje. Pa i ono što je moje se ne čuva onoliko koliko bi moglo. Danas, kada se jedno privatno pozorište rađa, vidim koliko su ljudi profesionalni.  

Narodni poslanik Demokratske stranke bili ste od 2000. do 2004. godine. Revolucionarne faze se rado sećate, parlamentarne ne. Zašto?

Zato što smo u toj prvoj fazi imali veliku nadu. Čovek kada se nada ima i najlepši period života. I kada verujete da se borite za nešto što će doći tako što ćete i vi učestvovati. Onda imate, dobijete krila da letite. Osećate se kao anđeosko, božije biće. Kada se suočite sa realnošću, kada smo taj 5. oktobar dobili, počela su moja prva mala razočaranja. Kao da se nismo nadali pobedi, kao da nismo bili spremni da u svoje ruke uzmemo to što smo dobili.

Kada Vas je Zoran Đinđić pozvao u Demokratsku stranku, imali ste osećaj kao da vam je Bergman dao glavnu ulogu u nekom svom filmu. Naše nade su, nažalost, izneverene. Kako danas gledate na to vreme, propuštene šanse, korupciju, mahinacije...?

Nažalost, naše nade su zaista izneverene. Ne mogu da verujem da nismo iskoristili to što nam je dato. Greške su na svima nama. Ne kažem oni su krivi, već: i ja sam kriva. I mi smo, kao narod, genetski malo krivi. Malo više smo inertni, lenji, opušteni, želimo preko noći da napravimo uspeh. Sve je to nemoguće. Mora puno da se radi  sistematski, da se menjaju prirode ljudi, navike, običaji. Đinđić je sve to želeo i imao je ideju kuda da odvede takav, malo uspavani i inertni narod. Zato ga valjada više i nema, jer možda nikome nije ni odgovaralo da budemo ozbiljna, demokratski uređena zemlja. Tada je krenulo sve da se raspada. Naravno da je višestranačje jedino rešenje, ali nismo se snašli. I dalje sam, naravno, član Demoktarske stranke, imam puno zamerki i ljutim se, ali opet mislim da je to jedina opcija koja je meni bliska. Živim u nadi da će se pojaviti novi mladi ljudi koji će krenuti Zoranovim koracima ka budućnosti. To je prirodni ciklus.

Da citiramo Šekspira Ovo vreme je izašlo iz zgloba”. Svedoci smo tolikog broja ubistava, kriminala, krađa, korupcije. Kakvo mi to vreme živimo?

Izgleda da to nije ništa novo. Jer odakle bi Andrić rekao: „Dođu takvo vremena kad pametan  zaćuti, budala progovri, a fukara se obogati.” Mnogi od nas su se ućutali, povukli. Pametni ljudi neće da se izjašnjavaju, jer su se mnogo razočarali. Mnogo smo izgubili sa 5. oktobrom. Skupo nas je koštalo to što smo morali da napravimo kompromise sa mnogima koji, kako se to kasnije ispostavilo, nisu to zaslužili. Naravno da ima i krivice Demokratske stranke, vrlo sam kritična i prema samoj sebi. Na scenu su isplivale lične sujete, mnogi su iskoristili stranku kao način da svoj privatni život unaprede, da se dočepaju finansijskih dobiti...

Komentari22
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.