ponedeljak, 17.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 27.04.2016. u 09:53 Zoran Radisavljević

Jezik je najveće i najsavršenije čudo

Bećković je temom ljubavi, to jest Verom Pavladoljskom, koja ga vodi do božanskog, povezan sa Danteom, a očevim duhom, koji lebdi iznad celokupne njegove poezije, sa Šekspirom i njegovim Hamletom, istakao je Jovan Delić, govoreći o „Tri poeme” Matije Bećkovića
Са трибине у САНУ посвећене књизи академика Матије Бећковића (Фото: Танјуг)

Ovogodišnja deveta tribina Biblioteke SANU bila je posvećena knjizi akademika Matije Bećkovića „Tri poeme”, koju je objavila Srpska književna zadruga. Sve tri poeme: „Gospode pomiluj” , „Učini mi ljubav” i „Slava tebi Bože”, objavljene su prvobitno u „Politici”. O knjizi su govorili Miro Vuksanović, Jovan Delić i Stojan Đorđić, a pesnik je kazivao svoje stihove.

Akademik Miro Vuksanović, u uvodnom slovu, govorio je kako Matija Bećković nešto obično i svakodnevno premešta u neobično, preoblači u novo i drukčije, sa istim, ali poetizovanim značenjem. Njegove reči rastu i postaju novost, oko njih biva lepše, kao da se ne menja samo zvuk, kao da se menjaju i boje, a osećanje biva kakvo nije bilo. Sve to može Matija Bećković, jednostavno kao i svi koji umeju. On je u poemi „Učini mi ljubav”, već u prvom stihu, da bi odmah dirnuo poeziju, ponovio reči iz naslova, jednu za drugom, i dodao dozivnicu – dušo „najnajnija”.

– Uzeo je imenicu duša iz koje je ponikla ljubavna nežnost, kao kod svih i svuda, a potom ono obično „naj” i „naj” razvio u pridev kakav nismo imali i rekao – „najnajnija”. Superlativ je digao na superlativ, u početnom stihu, i našao reč koja otvara sve tri poeme, koje slave Boga, ljubav i molitvu, u kojima se i gde je nema čuje reč – „najnajnija”, oko koje se sve menja – objašnjava Vuksanović.

Bećkovićeva ljubavna poezija, smatra Jovan Delić, dostigla je svoj vrh poemom molitvom „Parusija za Veru Pavladoljsku”. Ljubav je spojila grob i nebo, potvrđujući svoju besmrtnost i božansku prirodu. Ljubav nije samo atribut božanskog već i njegovo suštastvo. „Parusija” je svojevrstan most od Bećkovićeve ljubavne poeziji ka molitvenoj. To je ta danteovska linija koju vidimo, nenametljivo povučenu, u Bećkovićevoj poeziji – do božanskog vodi ljubav – Beatriče ili Vera Pavladoljska. Bećković je temom ljubavi, to jest Verom Pavladoljskom, koja ga vodi do božanskog, povezan sa Danteom, a očevim duhom, koji lebdi iznad celokupne njegove poezije, sa Šekspirom i njegovim Hamletom. To što Bećković ne podražava ni Dantea ni Šekspira samo je potvrda njegove autentičnosti i dubine.

Pamćenje je imanentno jeziku, a samim tim i poeziji i pesnicima. Zato je jezik najveće i najsavršenije čudo što ga je tvorac stvorio, stvarajući svet. Zato je on dublji od svih svemira: „Od svih svemira bezdana vidike / Dublji je svemir i bezdan jezika.” Bećkovićeve molitvene poeme, naglašava Delić, obogatile su inače izuzetno bogatu tradiciju srpske molitvene poezije i tvore zlatan beočug kojim se savremena srpska poezija povezuje sa tradicijom starog srpskog pesništva i sa Njegošem. One se mogu razumeti i kao nov pesnikov odgovor na sopstveno pitanje: „Što će novo ako ima staro?” Da je svet knjiga, sistem, pa i lavirint, zaključuje Delić, tvrdili su ne samo stari pisci i mislioci nego i moderni duhom.

Za novu knjigu Matije Bećkovića – „Tri poeme” (2015), ističe Stojan Đorđić, možemo reći da je triptih religijskih poema, o čemu svedoče već i njihovi naslovi: „Gospode, pomiluj”, „Učini mi ljubav” i „Slava tebi Bože”. Prvu poemu Bećković je ispevao 2013. godine, uzimajući za osnovu poznatu i najkraću hrišćansku molitvu koja je stala u samo dve reči: Gospode, pomiluj. Od te prvobitne molitve za milost božiju sačinio je modernu epsko-lirsku tvorevinu – poemu od sedam strofa, odnosno sedam pesama, pošto svaka ima dvanaest stihova aleksandrinaca. Slikovito rečeno, Bećković je prvo slovo pravoslavne azbuke, ono crkvenoslovensko „Gospodi, pomiluj”, što se u molitvi nebrojeno puta ponavlja, osavremenio i proširio: razlistao u osamdeset i četiri stiha, rasporedio ih u sedam pesama i složio u jedinstvenu celinu, i time onaj molitveni šapat što potekne iz samotničkog obraćanja Bogu razvio do epskih razmera, do pesme za sve ljude, i u ime svih ljudi, do pesničke molitve za sve, i u ime svih nas.

Druga poema, ispevana godinu dana kasnije, koja nosi naslov „Učini mi ljubav”, prelazi iz molitve u pohvalu, iz molbe za božje spasenje u odu najvećoj milosti božjoj, milosti ljubavi. Ovde se još bolje vidi kako Bećković osavremenjuje molitveni diskurs, kakve inovacije uvodi u  tradiciju čovekove komunikacije s božanskim bićem. Od naslova pa do svog kraja ova poema je pohvala ljubavi i ujedno molitva za ljubav. Otkud uopšte ta tema u pesmi religioznog nadahnuća, ako ne zbog toga što je ljubav jedna od najvećih potreba savremenog čoveka.

Treća poema „Slava tebi Bože”, koja je napisana 2015. godine, sadrži dvadeset pesama ispevanih u formi soneta, što u zbiru daje dvesta osamdeset stihova i čini je najdužom u ovoj knjizi. Poema je takođe moderno pesničko ostvarenje u kome se objedinjuju i prožimaju lirski i epski govor, pri čemu se svaki razvija u punom svom kvalitetu. To je pesma u kojoj razgovor s Bogom postaje istovremeno i molitva, i pohvala, i himna, i to u jedinstvu najstarijih i najjačih epifanijskih prosvetljenja i epskih vizija.

Bećkovićeve „Tri poeme”, ta moderna pesnička konkretizacija naših mogućnosti da zamislimo i shvatimo božansku instanciju, kaže Đorđić, nose u sebi i obnavljaju u nama ono najstarije čovekovo osećanje jedinstva s prirodom i životom – iskonski panteizam i panteistički poriv u čoveku.

Komеntari13
bfac8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja