Ponedeljak, 28.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Prodaje li EU sebe kad ukida vize

Iza briselskih najava o ukidanju viza Turskoj, Ukrajini, Gruziji i Kosovu nalaziće se prevashodno politički razlozi, ocenjuju posmatrači
Споразум о контроли граница у ЕУ потписан је у Шенгену (Фото Ројтерс)

Iz Brisela stižu nagoveštaji da bi do leta Turskoj, Ukrajini, Gruziji i Kosovu mogle biti ukinute vize.

Mada iz Evropske komisije tvrde da stavljanje na belu „Šengen listu” zavisi od ispunjenja strogih tehničkih uslova, sve upućuje da će se u njihovom slučaju, ipak, gledati kroz prste. Za razliku od ovih zemalja i Prištine, Brisel je Srbiji cepao dlaku načetvoro dok nije preskočila šengenski vizni zid.

Nasuprot vesti koja je pre nekoliko dana preneta iz Prištine da je Kosovo ispunilo šest od osam preporuka EK za viznu liberalizaciju, kosovski premijer Isa Mustafa, koji je minule sedmice bio u Briselu, samouvereno je izjavio da je samo „pitanje nedelja” kada će biti doneta odluka o ukidanju viza.

Ni u januaru ove godine nedovršeni poslovi iz „mape puta”, koju je Kosovo dobilo 2012, nisu sprečavali Mustafu da zahteva garancije od EU da će dobiti viznu liberalizaciju kako bi došao na nastavak dijaloga sa Beogradom.

Ucene na briselsku adresu neprekidno stižu i iz Ankare, koja preti da će se povući iz martovskog sporazuma sa EU o migrantima ukoliko joj ne budu ukinute vize.

U svetlu činjenice da je iz EK ranije najavljeno da bi u sredu, 4. maja, moglo biti predloženo ukidanje viza za Tursku, u Evropi se čuju različiti glasovi: uporedo sa aktuelnim tvrdnjama zvaničnika EK da uklanjanja rampe nema bez ispunjenih kriterijuma (direktorka odeljenja EK za migracije i unutrašnje poslove Marta Sigan izjavila je da je ispunjeno samo 35 od 72 uslova), ispoljena su i podozrenja u održivost takvih zvaničnih stavova.

EU se „prodala Turskoj“, poručio je mađarski premijer Viktor Orban. Nelagodnost je pojačana i zbog toga što bi vizna liberalizacija obuhvatila zemlju od 75 miliona stanovnika, u vreme kada su vlade pod pritiskom da ograniče dolazak migranata.

Slična negodovanja iskazana su i u vezi sa Ukrajinom, za koju je EU, pre desetak dana, predložila uvođenje bezviznog režima, ispunjavajući tako jedno od ključnih obećanja datih prozapadnim vlastima u Kijevu, ali i Gruzijom i Kosovom, za koje se, s druge strane, ukazuje i da imaju „složene odnose s Rusijom”, kojoj je EU uvela sankcije.

Tim povodom, setimo se samo koliko je visoke prepreke morala da „preskoči” Srbija da bi njenim građanima bile ukinute vize (kraj 2009) – da reši pitanje izdavanja pasoša građanima Kosova, što su neki najpre videli i kao zahtev za indirektno priznavanje nezavisnosti Kosova.

Svi kriterijumi unutar EU, prema rečima Dušana Prorokovića, direktora Centra za strateške alternative, davno su se pogubili. Komentarišući eventualno ukidanje viza za Tursku, kaže da se tu radi o političkoj odluci, kao u mnogim drugim prilikama.

„Ta politička odluka je usledila posle sporazuma Erdogan–Merkelova, pa je to jedna od obaveza EU. Turska prstom neće mrdnuti dok ne dobije jedan čvrst signal od EU – ili će im biti uplaćen obećani novac ili će im biti ukinut vizni režim”, smatra on.

Odgovarajući na pitanje otkud bi se i ostali mogli naći u „paketu”, navodi da je vrlo nezgodno unutar zajedničkih institucija EU govoriti da je turski slučaj predmet trgovine, pa da su onda u taj paket ubačeni i Ukrajina i Gruzija, kao i naša južna pokrajina.

„Ukrajina je tu, pre svega, zbog toga što i Kijevu na neki način treba pokazati da je EU stalo do nje, Gruzija zbog sve jačeg pritiska Rusije i jačanja ruskog uticaja, a Kosovo ne mogu drugačije da reše, jer su svima na Balkanu ukinute vize, samo su kosovski Albanci ostali sa njima”, kaže naš sagovornik.

U vezi sa činjenicom da je Srbija, za razliku od njih, morala da uradi sve što je traženo iz Brisela, on kaže da tamo više nikakvih uslova nema. „Primer pucanja dablinskog i šengenskog sistema pokazuje nam da politička kriza prevazilazi institucionalni okvir EU.

Ili će EU menjati ta pravila igre, ili će se sve svesti na donošenje političkih odluka, onako kako nalažu tekuće okolnosti. Ne vidim treći put”, ističe Proroković.

Uz naglasak da je formalni predlog za ukidanje viza zasad stigao samo za Ukrajinu, Vladimir Petronijević, izvršni direktor „Grupe 484” i nekadašnji savetnik za viznu liberalizaciju u vladi, slaže se da EU sada popušta.

„Sumnjam da će tu biti primenjeni bilo kakvi standardi, jer EU, u političkom smislu, nema puno prostora za manevar, kad je reč o Turskoj”, ističe Petronijević, dodajući da onda EU nema mnogo manevarskog prostora ni kad je reč o drugima. Ne može da kaže, recimo, Ukrajini, koja je pre sedam, osam godina počela razgovore o tome, da nije ispunila uslove kad Turskoj gleda kroz prste.

U uverenju da će Brisel učiniti sve da sa Turskom održi sporazum iz marta, ukazuje da je ono što su standardi i vrednosti EU, u smislu zaštite prava, medijskih sloboda, mogućnosti borbe protiv korupcije i partitokratije, zapravo u potencijalnoj koliziji sa odlukom koju će Brisel morati da donese.

„To je ta igra u kojoj zarad viših političkih ciljeva i EU dolazi pred izazove odbrane i očuvanja vrednosti za koje se deklarativno zalaže”, naglašava.

Poredeći, pak, formalnotehničke procedure koje se primenjuju prema ovim zemljama sa onom koja je postojala u slučaju Srbije, ističe da su one drugačije formulisane. „U ovom drugom ciklusu EU je mnogo veći akcenat stavila na primenu usvojenih propisa, dok se kod nas prevashodno išlo na to da se usvoje određeni dokumenti i strategije.

Srbija je, doduše, morala da donese vrlo teške odluke u vezi sa primenom i izdavanjem pasoša za one koji su naši državljani a imaju prebivališta na prostoru Kosova i Metohije. Oštrica komentara iz EU je bila tu, mada je u Briselu zaista prevladavalo mišljenje da se zapadnom Balkanu nešto mora dati, što je takođe bila politička odluka”, ocenjuje Petronijević.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.