Nedelja, 17.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kinezi u železaru ulažu 600 miliona dolara

Kineska banka odobrila je „Hestilu” zajam za investicije i obrtna sredstva, saznaje „Politika”
(Фото Танјуг)

Kineska banka odobrila je kompaniji „Hestil” kredit od 600 miliona dolara. Zajam je namenjen za investicije i obrtna sredstva za „Železaru Smederevo”, saznaje „Politika”.

„Hestil” je na svom internet sajtu objavio da planira da čeličana u Smederevu postane najkonkurentniji proizvođač gvožđa i čelika u Evropi. Kako navode, planirana su značajna ulaganja u opremu, a radiće se i na unapređenju kvaliteta proizvoda, kao i zaštite životne sredine.

Prvobitno je bilo najavljeno da će Kinezi u železaru uložiti 130 miliona evra. Kasnije je taj iznos povećan na 300 miliona evra, a u jednom trenutku, pre potpisivanja ugovora, spominjao se i iznos od 900 miliona evra. Na dan potpisivanja ugovora, 18. aprila, premijer Aleksandar Vučić najavio je da će „Hestil” uložiti 300 miliona evra. U ugovoru o preuzimanju 98 imovinskih celina iznos investicija uopšte se ne spominje.

Sa druge strane, predstavnici evropske industrije čelika sve glasnije negoduju zbog kineskog prodora na Stari kontinent i prevelike ponude jeftinog čelika iz ove azijske zemlje. Nakon što je pre nekoliko nedelja britanska čeličana „Tata stil”, zapala u probleme, i španska „Selsa grupa” sve glasnije negoduje zbog kineskih damping cena. Damping cene, inače, predstavljaju prodaju robe u inostranstvu ispod tržišne cene, a za cilj imaju osvajanje tržišta i finansijsko iscrpljivanje konkurenata.

„Lepo je imati slobodno tržište, ali tržišna utakmica mora da bude fer”, ovim rečima je Luiz Sans, generalni direktor britanskog ogranka „Selsa grupe”, komentarisao neravnopravno takmičenje sa kineskim rivalima. Jer, kineski čelik u Britaniji je 20 odsto jeftiniji od onog koji nude engleske čeličane. I dok se u poslednje tri godine izvoz kineskog čelika više nego udvostručio, evropske čeličane sve više upadaju u gubitke. Španska „Selsa grupa” već sedam godina nije imala dobit, a indijski „Arcelormital”, koji je inače najveći svetski proizvođač čelika, u februaru je objavio da je na kraju prošle godine bio u gubitku od osam milijardi dolara. Za minus u svojim bilansima optužio je konkurenciju iz Kine. Samo u Velikoj Britaniji, tokom prošle godine bez posla je ostalo više od 4.000 zaposlenih u industriji čelika, a nakon što je indijski „Tata stil” najavio povlačenje u pitanje je doveden opstanak 14.000 radnih mesta. Iako je prvog dana eskalacije čelične krize britanski premijer Dejvid Kameron izjavio da nacionalizacija ne dolazi u obzir, britanska država je, ipak, najavila mogućnost preuzimanja 25 odsto kompanije dok se ne pojavi kupac. Prethodno je kompanija „Redkar”, britanski ogranak tajlandske kompanije „Šahavarija stil” zatvorio pogone u Engleskoj. I u Sjedinjenim Američkim Državama, zbog jeftinog kineskog čelika, radnici u ovoj industriji ostaju bez posla. Kako je objavio „Njujork tajms”, samo od početka godine broj zaposlenih u ovoj industriji u SAD smanjen je za 5.000, a još nekoliko hiljada radnih mesta je pod znakom pitanja. U Americi, na primer, trećinu ponude na tržištu, čini čelik iz uvoza.

Koliko je Kina veliki igrač na svetskom tržištu čelika najbolje pokazuju brojke o ukupnoj proizvodnji ove sirovine. Prema podacima Svetske asocijacije za čelik, Kina drži čak polovinu svetske proizvodnje ove sirovine. Na kraju 2014. godine, ceo svet proizveo je 1,6 milijardi tona čelika. Kina je te godine proizvela više od 820 miliona tona. To je čak deset puta veća proizvodnja od američke. O poređenju sa Srbijom da i ne govorimo. U najbolje vreme, „Železara Smederevo” je proizvodila oko dva miliona tona čelika godišnje.

Komentari13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.