Petak, 02.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
IZA KULISA

Koliko su opasne komšijske rampe

Zagreb ne samo što duže od mesec dana istrajava na blokadi poglavlja 23 u pregovorima Beograda sa EU, već u tom poslu nastoji da udruži snage i s Bugarskom i Rumunijom
(Фото Ројтерс)

Srbiji komšije postaju sve tvrđi orah za ulazak u Evropsku uniju. Ne obazirući se na packe Brisela i Berlina, Zagreb ne samo što duže od mesec dana istrajava na blokadi poglavlja 23 u pregovorima Beograda sa EU, već u tom poslu nastoji da udruži snage s drugim srpskim susedima – Bugarskom i Rumunijom.

Bukurešt nam je već početkom 2012. sasvim neočekivano postavio rampu za status kandidata. Budući da su poslanici Evropskog parlamenta iz susednih zemalja često vrlo glasni u zahtevima koje isporučuju na srpsku adresu, postavlja se pitanje kolika je, zapravo, opasnost od uslovljavanja naše evrointegracije od strane prvih komšija, članova EU.

A pred Srbijom je 66 stepenika do EU na kojima neka od evropskih država – budući da se traži opšta saglasnost kad god se otvara i zatvara neko od poglavlja – može da povuče kočnicu. Pritom treba imati u vidu i da prepreke na ovim prostorima uglavnom postavljaju baš susedi: Hrvatsku je Slovenija uslovila rešavanjem pitanja Piranskog zaliva i štednih uloga u Ljubljanskoj banci, Italija je od Slovenije tražila vraćanje imovine ili plaćanje odštete za imovinu italijanskim izbeglicama sa istarskog prostora bivše Jugoslavije, Grčka Makedoniju već godinama sputava zbog imena.

Koja su to potencijalna žarišta zbog kojih bi dalju evrointegraciju Srbije mogli da blokiraju njeni susedi?

Sa Zagrebom je priča uveliko poznata: da bi otvorio zeleno svetlo za poglavlje 23 o pravosuđu i osnovnim pravima, traži ukidanje zakona o univerzalnoj jurisdikciji za ratne zločine, poboljšanje položaja hrvatske manjine i punu saradnju s Haškim tribunalom. A Sofija i Bukurešt, u najkraćem, insistirali su na poboljšanju prava svojih manjina, s tim što je Bukurešt imao i zamerke u vezi sa pitanjem statusa rumunske pravoslavne crkve.

Kad je reč o bugarskim primedbama, Igor Novaković, direktor istraživanja Isak fonda, kaže da je situacija u poslednje dve godine znatno unapređena, mada je položaj bugarske manjine i 2014. bio dobar. I rumunski zahtevi, prema njegovoj oceni, „ubrzano se rešavaju”.

S druge strane, kako sada stvari stoje, najmanja opasnost od susedskog uslovljavanja preti nam od Mađarske. Ne samo da je Srbija s ovom zemljom u veoma dobrim odnosima, već je i sadašnji zakonski okvir iz ove oblasti kreiran u direktnom kontaktu s mađarskom nacionalnom manjinom.

„Sve u svemu, mi, u slučaju da ne dođe neka jaka nacionalistička vlada u jednoj od ovih zemalja, ne bi trebalo da imamo velikih teškoća. Verujem i da će svi problemi o kojima se sada govori biti rešeni kroz same pregovore o poglavlju 23, jer je „na insistiranje pomenute četiri države formiran takozvani mali akcioni plan za nacionalne manjine u okviru tog poglavlja”, kaže Novaković.

Zašto susedi Srbiji postavljaju rampe ka EU, sve tvrdeći da je neće sputavati? „Oni pokušavaju da za sebe izvuku maksimum i to nije samo u odnosima sa Srbijom. Svaka od ovih zemalja ima hijerarhiju svojih interesa i u skladu s tim postupaju”, kaže i podseća da se, kada je na dnevnom redu bilo davanje statusa kandidata Srbiji 2012, po kuloarima EU širila informacija da Rumuni žele da svoj glas uslove time što će im evropske zemlje odobriti ulazak u Šengen.

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, ukazuje, pak, da postavljanje eventualnih prepreka od strane komšija zavisi ne samo od unutrašnjih turbulencija u nekoj od ovih zemalja, već i od turbulencija unutar Evrope i na globalnom planu. „Ovo je vreme u kojem ne može da se kaže ni šta će biti sutra, a kamoli do 2020. godine”, ističe on, dodajući da susedi koji su već u EU vole da pokazuju mišiće i da zloupotrebljavaju te odnose za unutrašnje političke svrhe. „Radili smo i mi to – Jeremić je svima unaokolo delio lekcije, pa nas je to posle i koštalo. Propuštena je prilika da se tada razreši jedan broj otvorenih pitanja sa Hrvatskom, koja u to vreme nije bila u EU. Ovako, ona sada može samo iz fioke da izvlači otvorena pitanja – granica, pitanje nestalih, procesuiranja ratnih zločina...”, kaže Popov.

Naši sagovornici ne veruju da su naši susedi, kad nas zaustavljaju na evroputu, produžena ruka većih u EU.

„Starim državama članicama u ovom momentu uopšte nije u interesu da se skida fokus sa ključnih poglavlja, kao što su 23 i 24, jer se ta poglavlja tiču suštinske promene društva u zemljama kandidatima, koja čak i nisu toliko vezana za sam ulazak u EU”, kaže Novaković. Popov, pak, ukazuje da je sada teško reći šta je politika EU, jer je ona ušla u krizu identiteta. „Više se ne zna ko vuče na koju stranu, iako postoje organi EU. U takvoj situaciji, njima je proširenje poslednja rupa na svirali. U toj situaciji, mlađe članice se ponašaju ovako kako se ponašaju”, kaže on.

Upitan koliko, onda, eventualna uslovljavanja na Balkanu imaju šanse za uspeh, odgovara da sve zavisi od toga da li će se EU oporaviti. Na kraju krajeva, od toga zavisi i naš evropski put. Ako to postane veoma neizvesno, u dogledno vreme, to će biti, kako ocenjuje, vetar u leđa proruskim, evroskeptičnim snagama i pitanje je da li će tada opstati proevropska agenda Srbije.

Komentari37
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.