Ponedeljak, 17.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Znamo li šta slavimo 9. maja

Srbija je jedna od retkih zemalja koja se, proklamujući politiku evrointegracija uz prijateljstvo sa Rusijom, oslanja na dve velike ideje koje su danas ugrožene
Ратни ветерани на прослави Дана победе у Москви (Фото: Ројтерс)

Dan Evrope – ima li šta da se slavi? Ovo pitanje postavlja američki dnevnik „Njujork tajms” sebi i svojim čitaocima. A mi bismo mogli da dodamo: Dan pobede – ima li šta da se slavi? Dok slavimo, obeležavamo, pucamo iz topova i vatrometa, ne možemo da pobegnemo od činjenice da su obe velike slobodarske ideje – antifašizam i ujedinjena Evropa – na neki način danas poražene. Ili bar pred porazom, ali u svakom slučaju temeljno relativizovane.

Dok Moskva osporava veliku zamisao Evropske unije, tvrdeći da je to politički projekat SAD za potčinjavanje Evrope, Brisel, London i Vašington, ruski saveznici iz Drugog svetskog rata, bojkotuju paradu veličanstvene pobede nad nacizmom na Crvenom trgu, ocenjujući to kao početak sovjetske okupacije dela Starog kontinenta. Što je najgore, i jedni i drugi su manje ili više u pravu, jer se velike civilizacijske ideje i pokreti koriste za geopolitičke obračune. A razloga za slavlje sve je manje.

Slovenački dnevnik „Finance” ocenio je u svom uvodniku da Evropska unija podseća na Jugoslaviju uoči raspada. „Uoči predstojećeg referenduma o odlasku Britanije iz tog bloka, uspona radikalnih političkih snaga, manje ili više nasilnih izmena granica u susedstvu i savršeno mirnog ponovnog uvođenja granica u nekada otvorenoj evropskoj zoni, izgleda da više niko ne veruje u takvu EU. Čak ni predsednik Borut Pahor, kao večiti optimista, ne krije sumnju da EU može da opstane ovakva kakva je”, pišu Slovenci.

U Ljubljani bar znaju o čemu govore, iz prve ruke im je poznato kako to izgleda kada se raspada neka multinacionalna tvorevina. Prepoznaju znakove pored puta. Otrcane šale o tome kako će EU da se raspadne kad u nju uđu Hrvati i Slovenci sada deluju kao neka vrsta Nostradamusovog proročanstva. Ili bar Tarabićevog.

Kako pišu „Finance“, Pahor je govorio i o svojoj viziji „ujedinjenih evropskih država”, ali list ocenjuje da to danas zvuči izvodljivo koliko je 1989. godine to bio plan o reformi jugoslovenske federacije koji je izneo njen poslednji premijer Ante Marković. Još jedna stvar podseća na vreme koje je prethodilo raspadu Jugoslavije – debata o fiskalnoj uniji, napominju „Finance“. Slovenci su se protivili saveznim izdvajanjima za Kosovo i druge siromašne krajeve, na isti način kao što bogate članice EU ne žele da podmeću svoja pleća za propale evropske ekonomije.

Zato ne čudi kad oni najbogatiji, poput Velike Britanije, žele da izađu iz EU. Tome se protivi premijer Dejvid Kameron, koji upozorava da je izolacionizam istorijski dovodio do rata na kontinentu i poziva sunarodnike da ostanu u EU, „kako bi se izbegao budući sukob između evropskih zemalja“. Pojedini analitičari ocenjuju da su „bregzit” i slične ideje samo u funkciji odvlačenja pažnje građana od realnih egzistencijalnih problema, ali to ne menja činjenicu da ideje dezintegracije i radikalizma zadobijaju sve veću podršku.

Poslednji u nizu primera je ostavka dugogodišnjeg kancelara  Austrije, socijaliste Vernera Fajmana, koji se povukao pred izbornim trijumfom evroskeptične Slobodarske partije. Svedoci smo bujanja neonacističkih, nekada poraženih ideja na istoku Evrope, pre svega u zemljama oko Rusije. U našem okruženju slične tendencije primećujemo u Hrvatskoj, gde sa povratkom HDZ-a na vlast neoustaštvo postaje modni politički trend, na zgražavanje evropskih antifašističkih krugova. Zagreb, međutim, za sada i dalje tera po svome.

Evropska ideja se sve više doživljava kao totalitarni projekat i ideologija, nasuprot onome što zaista jeste – način opstanka i suživota različitih evropskih naroda u miru i saradnji. Kao što je Jugoslavija bila brana nacionalizmu i ratu na Balkanu, tako i EU ima ovaj značaj na čitavom kontinentu. Problemi, međutim, nastaju kada plemenite ideje počinju da se zloupotrebljavaju ili deformišu, čemu su Slovenci bili svedoci, i učesnici, u oba slučaja.

Porast nacionalizma, dugotrajna ekonomska kriza, najezda migranata, ojačana Rusija, sve su to izazovi koji podrivaju temelje Evropske unije koja ima sve manje snage i političke volje za rešavanje ovih problema. Gotovo preslikana jugoslovenska situacija. Kada Kameron upozorava da napuštanje Evropske unije povećava rizik od sukoba, onda se postavlja pitanje – a šta je on učinio da spreči ove procese? Da li je raspirivanje ratnih sukoba doprinelo miru i stabilizaciji u svetu, ili je samo povećalo siromaštvo i proizvelo brojne radikalne pokrete? Da li rat i intervencionizam donose mir i blagostanje, ili smo svi začuđeni kada se kriza i destabilizacija vrate kući?

Kombinacija faktora – islamski ekstremizam, strah od terorizma i ekonomske stagnacije – dala je vetar u leđa nacionalnim i desničarskim strankama i pokretima širom Evrope. Nešto slično se dešava i u Srbiji, gde su još sveža sećanja na NATO agresiju, ali i ustaški genocid u Drugom svetskom ratu. Međutim, dok se desničarski pokreti u Evropi mahom oslanjaju na hitlerovsko nasleđe, u našoj zemlji se praktično ne dovodi u pitanje oslonac na antifašističke tradicije. Tako se, sa malom dozom autoironije, može reći da je Srbija danas jedna od retkih zemalja koja se, proklamujući politiku evrointegracija uz prijateljstvo i saradnju sa Rusijom – oslanja na obe velike ideje. A zapravo, reč je o dve strane iste medalje, ideji mira i saradnje među narodima u Evropi.

Komentari38
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.