Ponedeljak, 05.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Podigla se kuka i motika naše nauke

Problem je što je i ovaj konkurs istovremeno imao takmičarski i socijalni karakter
(Фото Тајна наука)

Za oko 18.000 istraživača u Srbiji došao je kraj dvonedeljnoj neizvesnosti – vlada je poništila konkurs za novi projektni ciklus, koji je prethodno bilo raspisalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Nije bilo nedoumice o tome ko je jači, vlada ili njeno ministarstvo, ali je dilema ko je bio u pravu ostala. Ona se vidi u izjavama i komentarima koji dolaze sa raznih nivoa i nauke i politike. Možemo da pretpostavimo koliko su tek zbunjeni oni koji imaju samo površnu predstavu o tome ko se, zašto i za čiji račun danas bavi naukom u Srbiji.

Za mene je odluka o poništavanju konkursa loša i jedino što mi se manje sviđa jeste sam konkurs. Odluka vlade je došla kao pesnicom o sto, kao rešenje bez velike rasprave i izraz neumoljive sile jačega. Ona pokazuje kakav je politički tretman nauke i visokog obrazovanja u Srbiji, što bi kod svakoga iz ovog sektora trebalo da izazove makar nelagodnost. S konkursom je drugo, on je loš zato što je njegova suština promašena i zato što je sam po sebi bio nemoguća misija. Zato ga nije trebalo ni raspisivati.

Problem je što je i ovaj konkurs istovremeno imao takmičarski i socijalni karakter. Kao kad bi se organizovalo prvenstvo u kojem najbolji tim pobeđuje, ali pri tom niko ne gubi i ne ispada iz lige. U ovoj protivrečnoj kombinaciji socijalni faktor po pravilu biva jači od takmičarskog, što se pokazalo u svim ranijim ciklusima za finansiranje nauke u Srbiji. Svaka sličnost naših konkursa s procesom pravog nadmetanja naučnih projekata u Evropi prestaje već na prijavnom formularu, sve ostalo je različito. Možda i najbolja ilustracija našeg kvaziprojektnog sistema jeste to kako se kod nas obrazuju naučni timovi. I ovoga puta najvažnije pitanje bilo je „ko će s kim”, čime je aktivirana prava pijaca istraživača, na kojoj se jedni bezuslovno nude, drugi pokušavaju da kalkulišu, a treći se drže gordo s namerom da izvuku dodatnu korist. Na ovoj tužno-komičnoj istraživačkoj berzi, gde suva egzistencija uvek ide ispred nauke, mogle su se čuti i rečenice koje zvuče apsurdnije od one koju izgovara Homer Simpson, kada je suočen s otmičarima: „Nemojte mene, ja imam ženu i decu – uzmite njih!”

Postavlja se pitanje: zašto i ovakav kakav jeste – pola konkurs, a pola bal pod maskama – konkurs ovoga puta ipak nije prošao mirno, kao što je bilo ranije? Najpre, u poslednjih nekoliko godina broj istraživača u Srbiji skoro da je udvostručen, dok je budžet za nauku ostao isti, što smo nedavno čuli i od ministra Verbića. Ali, ako za ovu „gužvu” oni koji su osmislili ovogodišnji konkurs nisu bili odgovorni, za nešto ipak jesu. Umesto da konačno raspletu ovu neprirodnu mrežu od nazovitakmičenja i pukog preživljavanja, oni su je još više zamrsili. Naročito što su ovoga puta, doduše opet samo na papiru, za nijansu izoštrili onaj takmičarski profil konkursa. To je bilo previše. Uplašena „kuka i motika” srpske nauke se podigla, verovatno su ubrzo zazvonili i telefoni nekih političara i tako je došlo do već poznatog ishoda.

A da li i kako ova mreža uopšte može da se rasplete? Mislim da može, tako što bi se najveći deo budžeta, bez obzira na to koliko je mali, zaista usmerio na osiguranje kontinuiteta naučnog rada na institutima i univerzitetima, odnosno na institucionalno finansiranje. To se ne radi pod okriljem priče o izvrsnosti – u stvari, mislim da sve dok se ne upristoji finansiranje nauke, u Srbiji nije pristojno ni insistiranje na izvrsnosti – već kroz jedan drugačiji filter koji prepoznaje one najlošije koji bi ostali i bez institucionalnog finansiranja. Preostali deo novca, neka to bude i samo deseti deo budžeta, mogao bi da se iskoristi za pravi takmičarski konkurs – za konkurs bez pardona i s najvišim mogućim kriterijumima. Naravno, i ovo bi u izgladneloj nauci Srbije opet dovelo do bune među istraživačima. Verovatno bi opet zvonili telefoni, možda bi čak i ishod bio isti, ne znam. Znam samo da bi to onda bila borba u kojoj bi bilo vredno učestvovati.

Redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta i dopisni član SANU

Komentari21
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.