Petak, 20.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Radovan Karadžić inspiracija za roman Edne O’Brajan

Glavni junak romana „Male crvene stolice” irske književnice zove se dr Vladimir Dragan, iscelitelj je i seksualni terapeut
Насловна страна књиге

U američkom magazinu „Njujorker” objavljena je kritika nekoliko nedavno izdatih romana u SAD, među kojima je i delo Edne O'Brajan „Male crvene stolice” („Faber & Faber”, 2015.).

Reč je o romanu za koji se, iako je reč o fikciji, u tekstu kaže da se donekle može doživeti i kao istorijski, budući da je njegov glavni junak ratni zločinac iz Srbije, modelovan po liku Radovana Karadžića, koji je izbegao zatvorsku kaznu i pobegao u Klunil, opskurni mali irski gradić.

Tamo započinje život prerušen u dr Vladimira Dragana, „iscelitelja i seksualnog terapeuta koji se iznenada, jedne noći, zarastao u bradu, u crnom kaputu i belim rukavicama, pojavljuje u sredini u kojoj žive tipični irski starosedeoci sličnih malih mesta, ali i izbeglice, migranti i radnici bez posla”.

Junak, koji stanovnicima tvrdi da je poreklom iz Crne Gore i koji na kraju biva lišen slobode, susreće se sa nekolicinom drugih likova, lokalnim sveštenikom na prvom mestu, potom vlasnikom paba, frustriranom mladom ženom (koja se sa njim upušta u aferu), a cela priča, kako to objašnjava kritičar Džejms Vud, odigrava se „u donekle bajkovitoj atmosferi koja ima notu stvarnih događaja”. 

Sam naslov dela, koje je u tekstu dobilo dobre kritike, referiše na obeležavanje dvadesete godišnjice opsade Sarajeva, kada je tokom manifestacije „Sarajevska crvena linija” u vidu umetničke instalacije duž glavne ulice tog grada bila poređana 11.541 crvena stolica, među njima i one male, namenjene deci, kojih je bilo 643. Sve zajedno simbolizovale su Sarajlije koje su stradale tokom 1.425 dana opsade.  

Kako podseća ovaj list, osamdeset petogodišnjoj autorki, koja se smatra jednom od najboljih irskih spisateljica, ovo je sedamnaesti roman koji je napisala.

U svojoj karijeri bavila se i memoarskom prozom, dramama, poezijom i kratkim pričama kao i širokim dijapazonom tema, iako se žena i njena osećajnost mogu smatrati za centar njenog interesovanja.

Postala je poznata po knjigama koje je objavljivala šezdesetih, a koje je Irska cenzurisala zbog njenog otvorenog pristupa ženskoj seksualnosti. Njen prvi roman „Seoske devojke” pogazio je muklu tišinu u irskom društvu kada je u pitanju položaj žena u toj zemlji. Živi i radi u Londonu a 2001. dobila je nagradu irskog PEN-a.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.