Nedelja, 25.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Menadžeri hedž fondova godišnje zarade pola srpskog BDP-a

Američki KKR, koji je u Srbiji namerio da preko dugova tajkuna postane vlasnik preduzeća, samo je jedan od učesnika u globalnoj hedž fond industriji. Ona trenutno vredi 2.900 milijardi dolara i u poslednjih 15 godina zabeležila je rast od 500 odsto
Њујоршка берза (Фото Ројтерс)

Poslovna logika investicionih fondova, kakav je i američki KKR koji se ovih dana Srbiji preporučuje da kupi dugove propalih tajkuna, vrlo je prosta: „kupi jeftino, prodaj skupo“. U međuvremenu, „utegni” firmu. A to znači smanji troškove preko smanjenja zaposlenih. I sve to u roku od tri do pet godina, koliko traje investicioni ciklus.

Za Srbiju investicioni fondovi nisu nepoznanica. Neki od njih na ovdašnjem tržištu već su bili poslodavci. Restrukturiranje kompanija obavezno je pratilo i značajno smanjenje broja zaposlenih.

Poslednji pazar za industriju investicionih fondova u Srbiji je „Dunav hrana grupa”, u okviru koje posluju „Bambi–Banat”, „Knjaz Miloš”, Subotička mlekara i „Imlek”. U ovom slučaju jedan investicioni fond „Salford” je kompaniju prodao drugom – „Mid Evropa partnerima”. Što, opet, može da znači, da je novi vlasnik došao da zaradi i preproda firmu.

„Salford” je na ovo tržište ušao još početkom prošle decenije kada je kupio dve mlekare „Imlek” i „Subotičku”, zatim punionicu vode „Knjaz Miloš” i proizvođače slatkiša „Bambi–Banat”. Inače, „Mid Evropa partneri” već su bili prisutni na srpskom tržištu kao vlasnici kablovskog operatera SBB. Prodajom ove kablovske mreže pre dve i po godine novi vlasnik postao je upravo američki KKR.

Investicioni fondovi poslovali su i u mesnoj industriji. Tako je „Karneks” iz Vrbasa 2003. godine kupio fond „Midland resors”, a već 2006. godine preprodao ga je drugom fondu – „Ašmoru”. Tek 2011. vlasnik te firme postala je „MK grupa” biznismena Miodraga Kostića.

Dva najplaćenija direktora u ovim fondovima prošle godine zaradila su po 1,7 milijardi dolara, što je čak 343.000 puta više od prosečne godišnje zarade u Srbiji

Da u ovom biznisu i te kako ima para pokazuje činjenica da je kompletna globalna hedž fond industrija, čija je karakteristika da ulažu u visoko rizične projekte koji nose i veliku zaradu, tokom krize porasla do neverovatnih 2.900 milijardi dolara. Ne tako davno – 2001. godine hedž industrija vredela je 539 milijardi dolara, što znači da je u periodu od 15 godina ovaj biznis porastao za više od 500 odsto. Neverovatne su i zarade onih koji su uhlebljenje našli u investicionim fondovima, koji su u današnje vreme postali mašine za pravljenje para. O kakvim astronomskim platama je reč najbolje govori podatak da je 25 menadžera najvećih svetskih hedž fondova prošle godine zaradilo čak 13 milijardi dolara. Koliko su to velike pare najbolje ilustruje podatak da taj iznos skoro da dostiže polovinu srpskog bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što građani i privreda stvore za godinu dana. Poražavajuće zvuči podatak da je godišnja zarada 25 menadžera u investicionim fondovima veća od BDP-a cele Nambije, Bahama i Nikaragve. Najbolje plaćeni među preplaćenima su Kenet Grifin, osnivač i izvršni direktor „Citadela” i Džejms Sajmons, osnivač i direktor „Renesans tehnolodžija”. Obojica su prošle godine zaradili po 1,7 milijardi dolara, što je čak 343.000 puta više od prosečne godišnje zarade u Srbiji.

Plate u hedž fondovima daleko prevazilaze i primanja menadžera u bankarskom sektoru, jer je najbolje plaćeni bankar prošle godine zaradio svega 27 miliona dolara.

Međutim, cena po kojoj vodeći ljudi ostvaruju visoke bonuse preskupa je za one koji rade u firmama u njihovom vlasništvu. „Njujork tajms” je pre nekoliko dana u negativnom kontekstu pisao o KKR-u, koji je u Srbiji namerio da preko dugova tajkuna postane vlasnik preduzeća.  Kompanija „Ferst data” („First Data”) je u probleme zapala upravo kada ju je preuzeo KKR. Osnovni uzrok finansijskog sloma jedne veoma uspešne kompanije ovaj američki dnevnik vidi u činjenici da je investicioni fond KKR ušao u njenu vlasničku strukturu. Ovim preuzimanjem, kako piše „Volstrit žurnal“, firma nije dobro prošla. Naprotiv, guši se u dugovima. Investicioni fond skrojen je s namerom da se nekoliko pojedinaca obogati, navodi „Njujork tajms”. KKR je otpustio ljude i rasparčao firmu, a „Njujork tajms” zapravo zamera Donaldu Trampu što ovaj slučaj ljudskih sudbina i smanjenja broja zaposlenih uopšte nije ni spomenuo.

------------------------------------------------------------

I Dominik Stros Kan radi u hedž fondu

Dejvid Petreus, bivši šef CIA, koga KKR koristi kao zaštitno lice nije jedina atraktivna faca koju investicioni fondovi koriste da bi privukli pažnju javnosti. I Dominik Štros Kan, bivši direktor MMF-a, nakon što je smenjen zbog seks skandala sa sobaricom, zanimaciju je našao u hedž fond industriji. Štros Kan, koji je svojevremeno u Srbiji bio predstavljen kao savetnik premijera Aleksandra Vučića, u septembru 2013. godine osnovao je hedž fond vredan dve milijarde dolara. Kako je tada najavljeno „DSK Global investment” investiraće globalno, a bivši direktor MMF-a vodi ga sa ćerkom ekonomistom Vanesom Štros Kan. Kapital je, preko svojih operativaca sakupljao po Kini od institucionalnih investitora i bogatih pojedinaca. Zanimljivo je da su u biografijama i Štros Kana i generala Petreusa glavna slabost bile žene. Petreus je morao da napusti CIA jer je državne tajne odavao ljubavnici, a Štros Kan je iz MMF-a otišao zbog pokušaja silovanja austrijske sobarice.

Komentari24
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.