Nedelja, 25.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Da li je mekše srce tajkuna ili generala Petreusa

Investicioni fondovi po pravilu agresivnije otpuštaju ljude, a domaći privrednici lošije upravljaju firmama
После два инвестициона фонда „Карнекс” је преузео бизнисмен Миодраг Костић (Фото Танјуг)

Ko je bolji gazda: domaći tajkuni ili investicioni fondovi? Ovo pitanje prethodnih dana muči zaposlene u kompanijama čiji su poslodavci domaći biznismeni koji su zapali u dužničko ropstvo. Američki investicioni fond KKR, čije je zaštitno lice general Dejvid Petreus, bivši direktor CIA, namerio je da otkupom dugova domaćih tajkuna stekne vlasnički udeo u pojedinim prezaduženim srpskim preduzećima ili zaradi na prodaji imovine.

Jer, prema podacima Narodne banke Srbije svaki peti privrednik ne izmiruje na vreme svoje obaveze prema bankama, pa je u problematičnim kreditima zarobljeno 3,6 milijardi evra. Pitali smo domaće ekonomiste ko bi bolje upravljao firmom i da li je meške srce domaćeg tajkuna ili direktora investicionog fonda.

„Najmekše je srce države, ali to ne znači da je to dobro”, kaže Milutin Nikolić, generalni direktor „Citadela”, koji, između ostalog ima i investicioni fond. Pitanje „Politike” Nikolić ocenjuje kao ideološko i „kao da je iz vremena druga Tita”.

– Meko srce nikada nije dobro. Država je meka srca kupila „Železaru Smederevo” za jedan dolar početkom 2012. godine, kada je „Ju-Es stil” otišao. Nisam pobornik politike mekog srca jer nas je železara na kraju mnogo koštala – kaže Nikolić.

On dodaje da, kada je o prezaduženim preduzećima reč, mnogo više ljudi koristi njihove proizvode, nego što u njima radi. Navodi primer „Beohemije”. Pravo pitanje je ko je bolji gazda i ko bolje uprava firmom, a ne ko je bolji poslodavac, kaže Nikolić.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da kada je o procesu restrukturiranja reč, koji sa sobom nosi i otpuštanja, investicioni fondovi to rade mnogo agresivnije od domaćih privrednika.

– Često investicioni fondovi taj posao završe u relativno kratkom roku i nakon toga preduzeće prodaju nekome iz sektora, jer su u firmu prvenstveno i došli da bi je preprodali i na tome zaradili – kaže Arsić.

On, ipak, smatra da bi investicioni fondovi bolje i profesionalnije upravljali preduzećem. Domaći tajkuni se u firmama ponašaju kao tipične balkanske gazde.

– Oni ne shvataju da nije isto biti vlasnik i direktor preduzeća. Pa tako direktno kreiraju politiku upravljanja, iako ne znaju mnogo o menadžmentu, a oni koji su ispod njih ispunjavaju njihove zahteve.  Problem je što ljudi ne prepoznaju te mane kod sebe, obično ih vide kod drugih. Ovde svako za sebe misli da je dobar gazda. Sa druge, strane, na Zapadu je vlasništvo vrlo često odvojeno od upravljanja kompanijom – kaže Arsić.

On, ipak, ima i razumevanja za prezadužene domaće tajkune. Jer, u razvijenim ekonomijama menadžeri se grade već generacijama, a kod nas je ovo praktično prva generacija preduzetnika. Logično je da su mnogi od njih propali, kaže Arsić. Firme propadaju i u razvijenom svetu.

– Sa druge strane, menadžeri u investicionim fondovima znaju da će ukoliko ne budu radili dobro biti smenjeni i da će biznis propasti. Kod nas privrednici još nemaju takav osećaj. Još se veruje da će država na neki način uleteti i spasiti privatne firme – kaže Arsić i dodaje da je jedan od uzroka propasti domaćih tajkuna i to što su mnogi bogatstvo stvorili zahvaljujući političkim vezama.

Advokat Branko Pavlović sa druge strane tvrdi da KKR uopšte nije došao da gazduje domaćim firmama. Kako kaže njih interesuje samo imovina koju su domaći privrednici založili kod banaka.

– Tu imovinu investicioni fond može da proda i da na njoj zaradi – kaže Pavlović.

Prema rečima Nenada Gujaničića iz „Vajz brokera” najveći nedostaci domaćih kapitalista u vođenju firmi su, u velikoj većini slučajeva, mali nivo stručnog znanja, nespremnost na stvaranje dobre organizacije i delegiranje posla, što je mnoge domaće biznise uvelo u probleme.

– Ovo se naročito odnosi na nedostatak ili nepostojanje adekvatnog menadžerskog kadra, pa su mnoge firme ulazile u finansijske aranžmane što bi se u organizovanim kompanijama, sa dobrom upravom, teško dešavalo.

S druge strane, investicioni fondovi, imaju velikog iskustva u vođenju firmi, ne libe se da angažuju najveće profesionalce u upravljanju, niti da preduzmu neophodne rezove koji bi povećali krajnji rezultat. Oni obično imaju definisan vremenski horizont od nekoliko godina koliko ostaju u firmi, trude se da povećaju tržišnu vrednost kompanije i na kraju je prodaju uz odgovarajuću zaradu – zaključuje Gujaničić.

Komentari21
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.