Četvrtak, 29.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KAKO JE POČELA PLANETARNA NUKLEARNA TRKA

Drugo atomsko doba

Илустрација Шпиро Радуловић

Velika Britanija namerava da svoje strateške nuklearne podmornice opremi modernizovanom verzijom američkih interkontinentalnih balističkih raketa „trajdent” s novim bojevim glavama. Francuska takođe prenaoružava svoje nuklearne podmornice klase „Triomfan” s novim raketama M-51 i novim bojevim glavama. Rusija je svoje nove nuklearne strateške podmornice naoružala novim interkontinentalnim raketama, a uskoro bi mogla da ponovno pokrene proizvodnju čuvenih raketa srednjeg dometa SS-20, ali u verziji s tri nuklearne bojeve glave. I Kinezi svoje atomske podmornice naoružavaju novim balističkim projektilima, Severna Koreja ima i atomsku i hidrogensku bombu, Amerikanci prave sve minijaturnije, a sve moćnije atomske bombe tipa B61-12, dok Izraelci mudro ćute, a već sada imaju oko 450 nuklearnih bojevih glava...

Da li to živimo u drugom nuklearnom dobu, ako je prvo započelo u avgustu 1945. godine u Hirošimi? I hoće li to drugo doba karakterisati drugačija pravila igre? Posle maratonskih pregovora u maju 2000. godine 187 država je u Njujorku potpisalo Sporazum o neširenju nuklearnog oružja, a prema tom sporazumu SAD, Rusija, Kina, Francuska i Velika Britanija obavezale su se da će smanjiti i kasnije potpuno uništiti svoje nuklearne arsenale.

Od tada se svet nije mnogo nuklearno razoružao, jedino se Velika Britanija totalno odrekla taktičkog nuklearnog oružja i svoj atomski arsenal svela na nekih 200 bojevih glava na podmorničkim projektilima „trajdent”.

Naravno, SAD i Rusija su u međuvremenu smanjile svoje nuklearne arsenale. Samo od 1945. do 2000. godine SAD su proizvele 70.000 termonuklearnih bojevih glava, a SSSR, odnosno Rusija, 55.000 komada. Po sporazumu iz Moskve između Vladimira Putina i Džordža Buša iz 2002. godine dve strane su se obavezale da će do 2012. godine broj razmeštenih strateških nuklearnih bojevih glava biti sveden na po 1.700–2.200 komada. Umesto toga, svet već duže živi u nuklearnoj hipokriziji. Dok je za jedne atomsko oružje noćna mora, za mnoge druge je to san i statusni simbol države. Zapravo, nuklearno razoružanje danas je kao cilj dalje nego što je bilo na kraju hladnog rata. Jer, jedna škola razmišljanja smatra da je iluzorno očekivati opšte nuklearno razoružanje dok sve zemlje, koje nemaju atomsko oružje, ne počnu svoje tenkove, rakete, hemijsko i biološko oružje da pretvaraju u plugove. Ta škola zastupa tezu da je nuklearno oružje doprinelo održavanju mira u vreme hladnog rata i da je mišljenje kako bi današnji svet bio bezbedniji bez atomskih bombi neosnovano.

Druga škola mišljenja ističe kako je atomsko oružje ne samo zakonom predviđeno za otpad, stav Međunarodnog suda pravde iz 1996. godine, već je i s moralne tačke gledišta to oružje čudovišno. Ipak, pet prvobitnih nuklearnih sila nikada se nisu obavezale da će se svojih atomskih arsenala jednog dana i potpuno odreći. Zapravo, zvanične nuklearne sile ne sede samozadovoljno na svojim bombama. Amerika planira proizvodnju novih nuklearnih borbenih sredstava, specijalnih atomskih bombi za razbijanje duboko ukopanih bunkera, Vašington odbija da ratifikuje Opšti sporazum o zabrani nuklearnih proba, ni Kina još nije ratifikovala taj sporazum. Testiranje atomske bombe u Indiji 1998. godine, a zatim i u Pakistanu srušilo je sve nade da će nuklearno oružje izgubiti značaj u posthladnoratovskom svetu. Imajući sve to u vidu, može se reći da nuklearne sile takvim svojim ponašanjem obezbeđuju svojevrsno pokriće za one zemlje koje žele svoju atomsku bombu. Uza sve to ide i problematika zabrane proizvodnje fisionog materijala, posebno u kontekstu borbe protiv terorizma, pa problem kontrole smanjenja atomskih arsenala.

Nuklearna strategija i razoružanje suptilna su umetnost. Jedno je broj atomskih bojevih glava, drugo njihov raspored, treće njihova „žilavost”, odnosno mogućnost da „prežive” prvi udar, četvrto je način lansiranja tih bojevih glava. Logika nuklearnog razoružanja izrodila je svojevrsne nuklearne nemani, ako bi sve američke atomske podmornice na svakoj od svojih 24 rakete „trajdent-2” imale po 12 bojevih glava, onda bi Rusi mogli da unište 288 bojevih glava udarom na samo jednu američku podmornicu. Broj nuklearnih punjenja natrpanih u svaki skupi lanser, u uslovima ekonomske krize, prirodna je privlačnost atomske katastrofe. A bez ubedljivih odgovara na sve ove dileme, nema ništa od nuklearnog razoružanja.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.