Jedinstvene divlje orhideje u Velikom blatu Palilule

Cvetna lepotica bez mirisa

Barska kalužđarka je višegodišnja biljka koja može da naraste do pola metra. Listovi su sivozeleni, a cvet sastavljen on osam do petnaest cvetova, okrenutih na jednu stranu, koji vise i bez mirisa su. Cveta od juna do avgusta.Kalužđarka je u našoj zemlji rasprostranjena na Fruškoj gori, u Deliblatskoj peščari, na Staroj planini, Jelašnici, Vlasinskoj visoravni, Pešterskom polju, Grmiji, Koritniku i na još nekoliko lokacija u Srbiji.U Velikom blatu raste na samo dvadesetak metara od kanala koji opasuje blato, i to stotinak metara od divlje deponije građevinskog otpada i nasute zemlje. Za sada ima oko 200 jedinki.

Na samo desetak kilometara od Knez Mihailove ulice kojom se šetkaju beogradske lepotice, u Velikom blatu u naselju Krnjača svoje mesto su našle lepojke druge vrste – dve strogo zaštićene divlje orhideje. Od trideset vrsta orhideja, koje su od vremena Josifa Pančića (1865. godina) do danas registrovane u prestonici, ove dve – barski veliki kaćunak i barska kalužđarka, mogu se naći u Beogradu samo na području oko Velikog blata, između Borče i Ovče. Jezero je ušuškano u pojasu trske i vlažnih livada nedaleko od Zrenjaninskog puta. Najveće je od četiri u Pančevačkom ritu. Ukupna površina jezera sa zaštitnim pojasom iznosi oko 300 hektara.

Dve cvetne lepotice su jedan od razloga što je ovaj deo Pančevačkog rita odlukom odbornika Skupštine grada proglašen za zaštićeno stanište treće kategorije.

– Ove orhideje su kao veoma retka i zaštićena vrsta biljaka i pod Konvencijom o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore. Kod nas nisu one ugrožene zbog korišćenja već zbog zatrpavanja staništa otpadom. Pre nekoliko godina, u uski pojas vegetacije oko jezera gde rastu orhideje, nepoznate osobe su počele da istovaraju šut i otpad. Zaključili smo da taj prostor kompletno možemo da zaštitimo ako ga damo nekom na upravljanje. Orhideje su bile „pokretač”, ali se onda ispostavilo da je ovaj prostor pravi mali raj za druge značajne biljne i životinjske vrste – objašnjava Verica Stojanović, botaničar u Zavodu za zaštitu prirode Srbije.

Veliki barski kaćunak uživa u vodenim kanalićima

Veliki barki kaćunak je višegodišnja biljka koja raste od 30 do 60 centimetara, jako je ljubičasta, pokrivena listovima do vrha. Cvetovi su mnogobrojni i ljubičasto-purpurno-crveni.U Velikom blatu kaćunak raste između busenova trave, gde je voda izgradila dublje ili pliće kanaliće.U Beogradu je prvi put nađena 1896. godine na Velikom ratnom ostrvu. Iako je ostrvo kasnije istraživano ne postoje podaci da je opet nađen. Ova vrsta orhideje spominje se i u jednom stručnom radu iz 1955. godine na Makišu, ali u poslednjem istraživanju iz 2001. godine ona nije nađena.Jedina tačka u Beogradu gde se može naći jeste Veliko blato.

U pojasu vegetacije koji je sada obuhvaćen zaštitom ukupno živi 191 vrsta biljaka, od kojih je 14 zaštićeno, tu je i 120 vrsta ptica, devet vrsta vodozemaca,

četiri vrste gmizavaca i jedna strogo zaštićena vrsta ribe.

– Mešovita kolonija čaplji – mala bela čaplja, žuta, crvena i siva čaplja i gak – pronađena je u šipražju i trsci. Ovo je najbliža mešovita kolonija čaplji u okolini Beograda. Kolege su na ovom prostoru pronašle i liske, vrance (mali i veliki), galebove (rečni i sinji), patke crnke (globalno ugrožena vrsta), gluvare, riđoglave, ćubaste, ali i orlove belorepane koji se ne gnezde u „blatu”, već ovde svraćaju na „ručak” – kaže Stojanovićeva i ističe da je ovo područje međunarodno značajno za zaštitu ptica, jer se ovde gnezde, migriraju, hrane.

– Jezero i prostor oko njega pogodan je za mrmoljke, žabe, guštere, zmije belouške i ribarice, ali i jednu strogo zaštićenu vrstu ribe (čikov) – napominje Stojanovićeva.

Brigu o tome da biljke i životinje budu zaštićene povereno je na upravljanje Šaranskom ribnjaku „Mika Alas” i ovo je prvi ribnjak u Srbiji, južno od Save i Dunava, koji je pod zaštitom.

Sredstva potrebna za zaštitu ovog područja obezbeđena su iz budžeta grada i iznose 500.000 dinara, a upravljač će posao obavljati u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije i Gradskim sekretarijatom za zaštitu životne sredine.

Dom za šarana, amura, smuđa…

Šaranski ribnjak „Mika Alas” postoji od 1961. godine, kada je počela proizvodnja ove ribe. Osim njega ovde se gaji i beli tolstolobik, amur, štuka, smuđ, som.

– Na ovom prostoru se nalazi takozvano tovilište koje se prostire na oko 180 hektara, dva mladičnjaka i dva jezera namenjena za sportsko-rekreativni ribolov. U velikom jezeru se gaji krupna riba i tu dolaze sportski ribolovci, dok je manje jezero više namenjeno da na njemu pecaju deca i amateri. Sva ulovljena riba se vraća u jezero. Dnevna dozvola na malom jezeru je 500 dinara, a na velikom 1.000 –  Bojan Đurđević, tehnolog u ribnjaku.

Jezera se napajaju vodom iz Dunava i podzemnim vodama. Dubina im je oko metar i po, a zimi se posle prodaje ribe prazne. Za kupanje ipak nisu, jer je na nekim mestima velika količina mulja objašnjava Goran Nešić, upravnik ribnjaka.

* Slike Barska kalužđarka i Barski veliki kaćunak preuzete iz Arhive Zavoda za zaštitu prirode Srbije