Subota, 03.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: ZLATKO VUJOVIĆ, predsednik Centra za monitoring i istraživanje

Harmonični odnosi Beograda i Podgorice samo su zatišje

Kako zaključiti ugovor između Crne Gore i Srbije o državnoj granici ako je Crna Gora zaključila sporazum o demarkaciji s Kosovom
(Фото А. Васиљевић)

Za razliku od mnogih koji ocenjuju da su trenutni odnosi Srbije i Crne Gore na uzlaznoj putanji, Zlatko Vujović, sa Fakulteta političkih nauka u Podgorici i predsednik Upravnog odbora Centra za monitoring i istraživanje (CEMI), smatra da je reč samo o zatišju. „Prema onome što se može videti spolja, izgleda da su odnosi Srbije i Crne Gore harmonični. Nema, makar u javnosti, značajnih otvorenih pitanja između zvaničnog Beograda i zvanične Podgorice. Međutim, meni se čini da je to, na neki način, samo zatišje, iz prostog razloga što su strateški interesi Srbije i Crne Gore u jednom delu u koliziji”, kaže Vujović.

Ovaj analitičar, koji je učestvovao na konferenciji „Odnosi između Srbije i Crne Gore deset godina nakon referenduma”, održanoj u Beogradu, kaže, u razgovoru za „Politiku”, da će sporna pitanja između dve države ponovo izaći na površinu kako se bude otvaralo neko od spornih pitanja, pre svega NATO integracija, i ako eventualno dođe do promene političkih snaga u Srbiji.

Ali moguća je promena snaga i u Crnoj Gori? Sledi rekonstrukcija vlade i predstoje izbori.

Niko nije večno na vlasti. Bez obzira na to što možda iz ove perspektive tako izgleda – da će Đukanović i Vučić biti dugo na vlasti – promene se dešavaju. Treba da budemo spremni za njih. Tako, bez obzira na izborni rezultat koji će se desiti, izgleda da će vlada u Crnoj Gori izgledati drugačije nego što izgleda danas.

Parlament u Srbiji već izgleda drugačije, u njega su ušle i partije koje nisu proevropske. Koliko će to uticati na odnose Srbije i Crne Gore?

Moguće je da će dolazak radikalnih političkih partija, kao što su SRS, Dveri, DSS, koje su na neki način bile označene kao partije koje veoma negativno gledaju na neke strateške prioritete Crne Gore, uticati na međusobne odnose. Pod njihovim pritiskom u parlamentu će možda i vladajući naprednjaci morati da promene makar svoj diskurs prema Crnoj Gori.

Kako će izgledati budući odnosi u svetlu činjenice da između Srbije i Crne Gore danas stoje tri, odnosno četiri nerešena pitanja – državna granica, manjine, položaj Srpske pravoslavne crkve i dvojno državljanstvo?

Neka od tih pitanja su veoma teška. Pitanje državne granice je veoma teško pitanje jer se tu nalazi status Kosova. Kako zaključiti ugovor između Crne Gore i Srbije o državnoj granici ako je Crna Gora zaključila sporazum sa Kosovom?

Ali ni ta granica nije do kraja utvrđena?

Ona jeste utvrđena, problem je što to neke snage osporavaju, u kosovskom parlamentu, Haradinaj i Samoopredeljenje. Međutim, i sami eksperti koji su radili evaluaciju te procene, odnosno demarkaciju, pokazali su da je to sve ispravno i očekujem da se to verifikuje, posebno zbog toga što Crna Gora ima podršku zapadnih partnera.

A šta je sa preostala tri pitanja?

Dvojno državljanstvo je takođe veoma značajno i teško pitanje za Crnu Goru zbog biračkog prava. To postaje vrlo problematično pošto ljudi lažno prijavljuju prebivalište u Crnoj Gori da bi vukli određene privilegije, ne samo glasačke – da bi mogli da biraju vlast – već i da izbegavaju poreze. Kada Crna Gora i Srbija budu ušle u EU, a nadam se da nećemo na to dugo čekati, onda će te informacije morati da se razmenjuju, to ko su državljani Srbije, a istovremeno su državljani Crne Gore i oni će, po našem zakonu, izgubiti crnogorsko državljanstvo. To, verovatno, izaziva strah kod Srbije – da učešće Srba u Crnoj Gori može znatno da se umanji.

Kad je reč o položaju Srba u Crnoj Gori, neki govore i da su Srbi „narod opozicija”. Slažete li se s tim?

Oni koji se izjašnjavaju kao Srbi u Crnoj Gori zarobljeni su u entitetskoj podeli i dominantno glasaju za one političke partije koje se nalaze u opoziciji. Oni glasaju za opoziciju zato što prate usmeravanje Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, koja jeste politički akter, i pre svega glasaju za one političke partije koje se zalažu za srpstvo. Moguće je i da će se nešto promeniti na predstojećim izborima, jer se vidi da one partije koje su, uslovno rečeno, jasno opredeljene kao prosrpske, kao što su one okupljene oko Demokratskog fronta i SNP, zajedno imaju svega 15 odsto, što je upola manje nego biračko telo srpske nacionalnosti.

U kom će se smislu promeniti?

Tako što će jedan broj srpskih birača početi da glasa za partije koje su bliže političkom centru i koje nemaju jasan politički predznak.

Srbija bi u EU, neće u NATO, ima dobre odnose sa Rusijom. Crna Gora bi, takođe, u EU, ali i u NATO, a pogoršani su odnosi sa Rusijom. Koliko će ti elementi uticati na buduće odnose?

Mislim da puna konsolidacija odnosa Crne Gore i Srbije može nastupiti kada i jedna i druga budu članice obe asocijacije. Koliko god sada zvučalo neverovatno da Srbiju možemo negde planirati u NATO-u, mislim da je to nešto što je realno. U toj varijanti, neopterećeni prošlošću, u kojoj nije sve bilo bajno i lepo, može se očekivati neka konsolidacija, da se Crna Gora ne oseća ugroženom od strane Srbije niti da se Srbija oseća zabrinuta za svoju nacionalnu zajednicu u Crnoj Gori. Ali, ono što će ostati možda kao najveće otvoreno pitanje u odnosima jeste status Srpske pravoslavne crkve.

Nazire li se tu neko rešenje?

Vrlo je teško naći pravo rešenje. Prvo, dolaskom na čelo SPC u Crnoj Gori Amfilohija Radovića, krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina, SPC više nije isključivo verska institucija. Ona je dominantno politička institucija, koja želi da učestvuje u političkim procesima. U poslednjih deset godina bilo je dosta upisa vlasništva u korist SPC, a da nema nikakvih dokumenata koja govore u prilog tome, što otvara potpuno pravnu dimenziju oko dokazivanja te imovine.

A kolika je opasnost od nacionalizma drugih u Crnoj Gori?

U Crnoj Gori se sada prelamaju interesi mnogih zemalja. Ono što je sve više vidljivo jeste da Turska ima sve veće ambicije da utiče na politiku u Crnoj Gori. Osnovni kriterijum njihove pomoći određenim područjima jeste da su ona naseljena dominantno muslimanskom zajednicom. A kad govorimo o nacionalizmima, crnogorski nacionalizam postoji, ali je blag i nerazvijen, više vezan u oblandu institucionalne zaštite onih na vlasti.

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.