Utorak, 28.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
DOSIJE: VREMENSKE (NE)PRILIKE

Bitka gradova za vodu

Sumorna prognoza Svetske banke: budućnost će biti žedna
Сао Пауло – Према истраживању Светског економског форума, најмногољуднији град Бразила (11,3 милиона становника) и јужне хемисфере, који иначе производи трећину државног БДП-а, има мање воде на располагању по глави становника, него традиционално сушни североисточни регион те латиноамеричке државе.(Фото Ројтерс)

„Svetu prete novi sukobi zbog manjka pijaće vode – ne samo u zonama gde žeđ uveliko vlada (Sahel, Srednji istok, jugoistok Azije) već i po sve naseljenijim gradovima od juga Afrike, Latinske Amerike i Australije do severa planete. Budućnost će biti žedna”, zlokobno ovih dana najavljuje izveštaj eksperata Svetske banke simboličnog naslova „Na cedilu: klimatske promene, voda i ekonomija”.

Kriza vodosnabdevanja najveći je rizik koji svetu preti u sledećih 10 godina, smatra i Svetski ekonomski forum iz Davosa.

Činjenica da gotovo četvrtina stanovništva planete (1,6 milijardi ljudi) danas živi u zemljama u kojima vlada manjak pijaće vode, dok istovremeno svaki četvrti grad kuburi sa snabdevanjem vodom potkrepljuje strepnje stručnjaka Svetske banke i Svetskog ekonomskog foruma iz Davosa.

Istovremeno, skoro četiri milijarde ljudi (60 odsto današnjeg stanovništva sveta) živi u zonama permanentnog „stresa u snabdevanju vodom”, dok 275 rečnih basena na planeti protiče kroz više država. Kad žeđ potraje ili eskalira u budućnosti – kako će se političari i ostali koji kreiraju globalni poredak dogovoriti da vode bude za sve?

 

Uoči prvog globalnog humanitarnog samita UN (23–24. maja u Istanbulu), izveštaj Svetske banke upozorava da je upravljački establišment slabo proaktivan u pogledu rastuće krize vodosnabdevanja, posebno za najsiromašnije stanovnike urbanih celina i čitave regione u kojima uporna žeđ podstiče sve češće i masovnije migracije i sukobe.

U tekstu „Rat i mir i voda”, Laura Tak, zamenik predsednika Svetske banke za održivi razvoj, u prvi plan stavlja krizu vodosnabdevanja u Indiji, gde skoro četvrtina stanovništva nema dovoljno vode za svakodnevni život. Kriza vodosnabdevanja u drugoj najmnogoljudnijoj naciji sveta tolika je da je Vrhovni sud Indije prošlog petka optužio nadležne da pred oskudicom vode i razornim sušama drže „glavu u pesku”.

Naime, nestašica vode trenutno pogađa 330 miliona stanovnika u 13 od 29 federalnih jedinica Indije.

„Suše najviše pogađaju najsiromašnije”, upozorio je Vrhovni sud, naloživši vladi u Nju Delhiju da u roku od tri meseca oformi Fond za suše i definiše kada proglašava vanredno stanje zbog manjka vode ne samo u federalnim jedinicama već i u pojedinim regionima ili čak pojedinačnim selima, prenosi Rojters.

Kako će se Indija ili Etiopija – najmnogoljudnija nacija istočne Afrike (gde posledice suše danas ugrožavaju 10 odsto stanovništva) – izboriti sa posledicama tekuće suše ili na duge staze danas je neizvesno.

U međuvremenu, strepnje eksperata Svetske banke još su veće kad uzmu u obzir projektovani demografski razvoj čovečanstva u periodu ekstremnih klimatskih promena i oskudnog globalnog privrednog razvoja.

Sredinom veka na planeti će, prema očekivanjima stručnjaka, živeti devet milijardi stanovnika (dve milijarde više nego danas). Da nahrani i napoji sav taj narod, svetu će biti potrebno – uz današnje tehnologije – da od danas pa do 2050. svakih 12 meseci negde izgradi hidrobranu jedan i po put veću nego onu u Asuanu (Egipat). Istovremeno, broj ljudi koji živi u zemljama sa manjkom vode narašće na oko 3,2 milijarde, dok će se gradsko stanovništvo uvećati za 2,5 milijardi ljudi, ponajviše u Aziji i Africi. Na rovitom i klimatski ispošćenom Srednjem istoku u gradovima će 2050. godine živeti duplo stanovnika nego danas, računa se u izveštaju eksperata iz Svetske banke. Zbirno, među novim građanima sredinom veka 1,9 milijardi živeće u zonama visokog „vodnog stresa”. Rastuća urbanizacija povećaće potrebe gradova za vodom za 50–70 odsto i to usred sve oštrijeg nadmetanja poljoprivrede, industrije i naselja za raspoloživu slatku vodu.

Da li će novopridošli građani sveta naći posao u tim vodom ispošćenim naseljima i regionima? Hoće li se migrirati prema onim krajevima sveta gde voda pouzdanije kaplje iz slavina?

Eksperti danas nemaju odgonetku.

„Klimatske promene dodaju breme budućem razvoju gradova uz demografske pritiske i teškoće u snabdevanju, podstičući strah da bi oskudica vode povezana sa povremenim vremenskim katastrofama mogla izazvati velike društvene i ekonomske poremećaje”, navode analitičari Svetske banke.

U međuvremenu, pojedine afričke države na udaru najžešćih klimatskih promena i razornih posledica ovogodišnjeg delovanja faktora „El Ninjo” uveliko ulaze u nove aranžmane za rešavanje krize snabdevanja vodom.

Južnoafrička Republika i Iran su prošle sedmice potpisale sporazum o izgradnji postrojenja za desalinizaciju vode duž celokupne obale zemlje Rta dobre nade, koja se sada suočava sa najtežom sušom od 1904. godine, izvestila je britanska novinska agencija. Istovremeno, Etiopija i Italija su ovih dana potpisale sporazum o izgradnji hidroelektrane „Kojšo” snage 2.000 megavata na reci Omo na jugu istočnoafričke države.

I dok političarima ostaje da razmotre preporuke Svetske banke za reforme današnjeg menadžmenta vodnim resursima, graditelji uveliko vide silnu priliku za nove poslove u hidrogradnji.

Da zarade i sačuvaju vodu ožednelim kupcima, investitori će do 2030. godine povećati broj brana za 16 odsto, a količinu vode koju mogu da distribuiraju za 40 odsto, najavljuje Svetska banka.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.