Bitka gradova za vodu

„Svetu prete novi sukobi zbog manjka pijaće vode – ne samo u zonama gde žeđ uveliko vlada (Sahel, Srednji istok, jugoistok Azije) već i po sve naseljenijim gradovima od juga Afrike, Latinske Amerike i Australije do severa planete. Budućnost će biti žedna”, zlokobno ovih dana najavljuje izveštaj eksperata Svetske banke simboličnog naslova „Na cedilu: klimatske promene, voda i ekonomija”.

Kriza vodosnabdevanja najveći je rizik koji svetu preti u sledećih 10 godina, smatra i Svetski ekonomski forum iz Davosa.

Činjenica da gotovo četvrtina stanovništva planete (1,6 milijardi ljudi) danas živi u zemljama u kojima vlada manjak pijaće vode, dok istovremeno svaki četvrti grad kuburi sa snabdevanjem vodom potkrepljuje strepnje stručnjaka Svetske banke i Svetskog ekonomskog foruma iz Davosa.

Istovremeno, skoro četiri milijarde ljudi (60 odsto današnjeg stanovništva sveta) živi u zonama permanentnog „stresa u snabdevanju vodom”, dok 275 rečnih basena na planeti protiče kroz više država. Kad žeđ potraje ili eskalira u budućnosti – kako će se političari i ostali koji kreiraju globalni poredak dogovoriti da vode bude za sve?

Uoči prvog globalnog humanitarnog samita UN (23–24. maja u Istanbulu), izveštaj Svetske banke upozorava da je upravljački establišment slabo proaktivan u pogledu rastuće krize vodosnabdevanja, posebno za najsiromašnije stanovnike urbanih celina i čitave regione u kojima uporna žeđ podstiče sve češće i masovnije migracije i sukobe.

U tekstu „Rat i mir i voda”, Laura Tak, zamenik predsednika Svetske banke za održivi razvoj, u prvi plan stavlja krizu vodosnabdevanja u Indiji, gde skoro četvrtina stanovništva nema dovoljno vode za svakodnevni život. Kriza vodosnabdevanja u drugoj najmnogoljudnijoj naciji sveta tolika je da je Vrhovni sud Indije prošlog petka optužio nadležne da pred oskudicom vode i razornim sušama drže „glavu u pesku”.

Naime, nestašica vode trenutno pogađa 330 miliona stanovnika u 13 od 29 federalnih jedinica Indije.

„Suše najviše pogađaju najsiromašnije”, upozorio je Vrhovni sud, naloživši vladi u Nju Delhiju da u roku od tri meseca oformi Fond za suše i definiše kada proglašava vanredno stanje zbog manjka vode ne samo u federalnim jedinicama već i u pojedinim regionima ili čak pojedinačnim selima, prenosi Rojters.

Kako će se Indija ili Etiopija – najmnogoljudnija nacija istočne Afrike (gde posledice suše danas ugrožavaju 10 odsto stanovništva) – izboriti sa posledicama tekuće suše ili na duge staze danas je neizvesno.

U međuvremenu, strepnje eksperata Svetske banke još su veće kad uzmu u obzir projektovani demografski razvoj čovečanstva u periodu ekstremnih klimatskih promena i oskudnog globalnog privrednog razvoja.

Sredinom veka na planeti će, prema očekivanjima stručnjaka, živeti devet milijardi stanovnika (dve milijarde više nego danas). Da nahrani i napoji sav taj narod, svetu će biti potrebno – uz današnje tehnologije – da od danas pa do 2050. svakih 12 meseci negde izgradi hidrobranu jedan i po put veću nego onu u Asuanu (Egipat). Istovremeno, broj ljudi koji živi u zemljama sa manjkom vode narašće na oko 3,2 milijarde, dok će se gradsko stanovništvo uvećati za 2,5 milijardi ljudi, ponajviše u Aziji i Africi. Na rovitom i klimatski ispošćenom Srednjem istoku u gradovima će 2050. godine živeti duplo stanovnika nego danas, računa se u izveštaju eksperata iz Svetske banke. Zbirno, među novim građanima sredinom veka 1,9 milijardi živeće u zonama visokog „vodnog stresa”. Rastuća urbanizacija povećaće potrebe gradova za vodom za 50–70 odsto i to usred sve oštrijeg nadmetanja poljoprivrede, industrije i naselja za raspoloživu slatku vodu.

Da li će novopridošli građani sveta naći posao u tim vodom ispošćenim naseljima i regionima? Hoće li se migrirati prema onim krajevima sveta gde voda pouzdanije kaplje iz slavina?

Eksperti danas nemaju odgonetku.

„Klimatske promene dodaju breme budućem razvoju gradova uz demografske pritiske i teškoće u snabdevanju, podstičući strah da bi oskudica vode povezana sa povremenim vremenskim katastrofama mogla izazvati velike društvene i ekonomske poremećaje”, navode analitičari Svetske banke.

U međuvremenu, pojedine afričke države na udaru najžešćih klimatskih promena i razornih posledica ovogodišnjeg delovanja faktora „El Ninjo” uveliko ulaze u nove aranžmane za rešavanje krize snabdevanja vodom.

Južnoafrička Republika i Iran su prošle sedmice potpisale sporazum o izgradnji postrojenja za desalinizaciju vode duž celokupne obale zemlje Rta dobre nade, koja se sada suočava sa najtežom sušom od 1904. godine, izvestila je britanska novinska agencija. Istovremeno, Etiopija i Italija su ovih dana potpisale sporazum o izgradnji hidroelektrane „Kojšo” snage 2.000 megavata na reci Omo na jugu istočnoafričke države.

I dok političarima ostaje da razmotre preporuke Svetske banke za reforme današnjeg menadžmenta vodnim resursima, graditelji uveliko vide silnu priliku za nove poslove u hidrogradnji.

Da zarade i sačuvaju vodu ožednelim kupcima, investitori će do 2030. godine povećati broj brana za 16 odsto, a količinu vode koju mogu da distribuiraju za 40 odsto, najavljuje Svetska banka.