Subota, 16.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Koliko udesno skreće Austrija

Na nedeljnim izborima za predsednika države u trci su kandidati ekstremne desnice i levice – Norbert Hofer i Aleksandar van der Belen
Двојац Слободарске странке: Норберт Хофер (десно) и Хајнц Кристијан Штрахе (Фото Ројтерс)

Austrijanci u nedelju biraju novog predsednika države. Reč je o drugom krugu glasanja, u kojem se birači opredeljuju za jednog dvojice kandidata koji su osvojili najviše glasova u prvom krugu izbora za šefa države.

U finalnoj trci su Norbert Hofer, predstavnik ekstremno desničarske Slobodarske stranke, koji je u prvom krugu pobedio sa 35 odsto glasova, i Aleksandar van der Belen, bivši lider Zelenih, koji je tada osvojio 21 odsto glasova. Na prvi pogled moglo bi se zaključiti da su se u finale predsedničkih izbora plasirali politički autsajderi – budući da u ovom izbornom nadmetanju nema predstavnika dve najveće političke snage u Austriji: Narodnjačke i Socijaldemokratske stranke – i da su, zbog toga, nedeljni izbori u alpskoj republici krajnje nezanimljivi.

Takav utisak je, međutim, potpuno pogrešan. U Austriji se birači, naime, birajući novog predsednika države, opredeljuju između kandidata ekstremne desnice (Hofer) i ekstremne levice (Van der Belen). To je istorijski presedan u alpskoj republici koji ukazuje na novu političku realnost u Evropskoj uniji – da ekstremna desnica dobija na snazi, polako potiskuje stare, tradicionalne stranke i sve je bliža polugama vlasti. Austrijski primer to najbolje potvrđuje – kandidat Slobodarske stranke ulazi u odlučujući izborni okršaj kao veliki favorit.

Ko će se, na kraju, useliti u predsedničke odaje u bečkom dvorcu Hofburgu? Austrijski politički analitičari i mediji gotovo da ni ne tragaju za odgovorom na ovo pitanje. Umesto toga, u prvi plan su „iskočile” procene da su obojica kandidata politički veoma „tanki”, da nijedan ne zaslužuje da se useli u Hofburg i šest godina prima predsedničku platu, dok se pojedini analitičari ne libe da zaključe da su Hofer i Van der Belen „sramota za Austriju”. Čuli su se i zahtevi da bi funkciju predsednika republike trebalo zapravo ukinuti jer šef države služi samo da pravi velike troškove.

Ovakve procene dobile su na snazi posle najnovijeg televizijskog duela pretendenata na položaj austrijskog predsednika, koji je organizovala privatna TV stanica ATF. Bilo je to nesvakidašnje sučeljavanje kandidata: u spartanski opremljenom sudiju (samo sto i dve stolice), bez voditelja i unapred dogovorenih tema Hofer i Van der Belen su gledaocima servirali brutalni obračun. Tokom 45 minuta razmenjene su najteže političke optužbe i diskvalifikacije, bilo je obostranih uvreda – nemački nedeljnik „Cajt” je za kandidate napisao da su ličili na „ratoborne petlove” – a gledaoci nisu mogli da čuju gotovo ništa ozbiljno i pametno (na primer, koji su njihovi planovi za rešavanje problema rekordne nezaposlenosti ili suočavanje sa migrantskom krizom).

Umesto toga razgovor se sveo na prizeman nivo.

„Vi ste kandidat bečke elite”, uzviknuo je u jednom trenutku Hofer, aludirajući na neke analize koje sugerišu da Van der Belen ima podršku visokoobrazovanih birača. „Za razliku od vas, ja sam kandidat naroda. Lažete da se nezavisni kandidat, imate podršku Zelenih.”

„To je svinjarija što govorite”, odbrusio je protivniku Van der Belen. „Mogao bih da vas tužim.”

„Pa tužite me”, uzviknuo je Hofer, koji se, prema ocenama medija, bolje snašao u ovoj razmeni udaraca bez rukavica.

Medijski dvoboj kandidata za predsednika Austrije svakako neće biti od neke koristi u konačnom opredeljenju birača. Očigledno je da će kod glasača prevladati već ranije stečeni utisci, zbog čega je kandidat Slobodarske stranke u prednosti. Hoferova pobeda može biti ugrožena jedino ukoliko protiv njega zajednički nastupe sve druge političke snage u Austriji i njihovi birači.

Krajnja desnica u Austriji, posebno Slobodarska stranka, poslednjih godina je u primetnom usponu. Njena politika – odbojnost prema strancima, posebno muslimanima, odlučno odbijanje migranata, otpor prema Evropskoj uniji i isticanje da za svakog Austrijanca Austrija treba da bude na prvom mestu – dobija sve veću biračku naklonost. „Slobodarci” su ponovo ugrozili dominaciju Narodnjačke i Socijaldemokratske stranke na austrijskoj političkoj sceni – poslednji put bili su u koalicionoj vladi prvih godina ovog veka – i ukoliko njihov kandidat postane predsednik države, postaće najozbiljniji kandidat da potpuno preuzmu vlast u Austriji.

Njihov lider, Hajnc Kristijan Štrahe, već je sasvim otvoreno najavio da je njegov naredni cilj fotelja austrijskoj kancelara koju može da osvoji na izborima u najskorijoj budućnosti. U takvom scenariju glavnu ulogu mogao bi da odigra Norbert Hofer – za njega se inače kaže da je glavni ideolog Slobodarske stranke – ukoliko postane šef države. Hofer je u predizbornoj kampanji najavio da će kao predsednik vladi dati šest meseci da učini nešto konkretno kada je reč o rešavanju nagomilanih državnih problema. Ukoliko, prema njegovoj oceni, bude neuspešna, najavljuje da će iskoristiti predsednička ovlašćenja i raspustiti i vladu i parlament.

U Briselu veoma pažljivo prate austrijska događanja. Strahujući od još većeg skretanja alpske republike udesno – nešto slično moglo bi da se kasnije dogodi u Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji – Beču se šalju jasni signali da bi trebalo sprečiti izbor ekstremnog desničara na položaj predsednika države.

„Izaberite za predsednika Aleksandra van der Balena”, poručio je iz Brisela austrijskim biračima predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker.

Ovakvi i slični apeli mogu da kod Austrijanaca izazovu neželjen rezultat. Tako nešto dogodilo se 1986. godine, kada je takođe biran šef države. Glavni kandidat bio čovek blistave biografije, bivši generalni sekretar UN Kurt Valdhajm, ali se priča okrenula za 180 stepeni kada je na videlo izašla njegova mračna prošlost. Istoričari i mediji otkrili su da je Valdhajm, tokom Drugog svetskog rata, bio oficir Vermahta i da je od 1942. do 1944. učestvovao u ratnim zločinima na prostorima bivše Jugoslavije. Materijalni dokazi, fotografije i mnogobrojna svedočenja nisu, međutim, pokolebali većinu birača i Kurt Valdhajm je izabran za predsednika Austrije. 

Komentari19
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.