Utorak, 19.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Koliko radnika je ateriralo na spisak zaposlenih aerodroma

Budžet za plate uvećan milijardu dinara, a broj putnika uvećan tri odsto

Uprkos tome što rukovodstvo Aerodroma „Nikola Tesla” nije potvrdilo navode antikorupcijskog portala „Pištaljka” da je tokom prošle godine zaposleno 778 radnika bez konkursa, finansijski izveštaj za 2015. pokazuje da je dodatnog angažovanja zaposlenih, ipak, bilo. Kako se navodi u ovom dokumentu, koji je javno dostupan na sajtu preduzeća, a potpisao ga je Saša Vlaisavljević, direktor aerodroma – troškovi za zarade su za samo godinu dana povećani za čak milijardu dinara. Na kraju 2014. izdaci za plate iznosili su 1,46 milijardi dinara da bi na kraju prošle godine dostigli čak 2,41 milijardu dinara.

U istom izveštaju može da se vidi kako se menjao broj, ali i struktura zaposlenih. Saša Vlaisavljević u ovom dokumentu navodi da je na kraju 2014. godine u ovom preduzeću bilo angažovano 1.682 radnika. Na kraju 2015. godine u kompaniji je ukupno bio angažovan 1.871 radnik. Tu su uključeni i oni koji su posao dobili preko omladinske zadruge, kao i zaposleni koji su bili angažovani na privremenim i povremenim poslovima. Kada se pogleda struktura, broj onih koji su zaposleni na određeno i neodređeno vreme uvećan je za tačno 778 radnika, kao što je „Pištaljka” i objavila.

Kako pokazuju podaci iz finansijskog izveštaja za 2015. godinu broj onih koji su zaposleni na neodređeno vreme za godinu dana uvećan je za 18 radnika. Najvećih promena bilo je u statusu onih koji rade na određeno vreme, pa je tako na kraju 2014. godine na određeno vreme bilo angažovano dvoje radnika, a na kraju 2015. godine 762 zaposlena bilo je u ovom statusu. Istina je da jedan deo novozaposlenih čine oni radnici koji su već radili na aerodromu, ali im je poslodavac bila omladinska zadruga. U izveštaju se vidi da je broj radnika angažovanih na ovaj način za godinu dana smanjen za 140. Smanjen je i broj onih koji su bili angažovani na privremenim ili povremenim poslovima. Broj ovih radnika je manji za 41.

Međutim, nije reč samo o prebacivanju zaposlenih iz jedne u drugu kategoriju. Jer, ukupan broj angažovanih radnika za godinu dana, kako pokazuje računica „Politike”, uvećan je za 189 radnika.

Istina, Aerodrom „Nikola Tesla” već treću godinu za redom beleži pozitivne poslovne rezultate. Bruto dobit je u 2015. veća za pet odsto u poređenju sa 2014. godinom, a neto dobit iznosi 3,29, milijardi dinara. Srpska vazdušna luka ugostila je prošle godinnj više od 4,77 miliona putnika, što je povećanje od tri odsto u odnosu na prethodnu godinu. Broj poletanja i sletanja aviona ostao je isti, a prevoz robe i pošte povećan je za 25 odsto.

Međutim, početkom ove godine je zabeležen pad broja putnika. Na osnovu podataka sa Beogradske berze, brokerska kuća „Vajzbroker” objavila je da je aerodrom tokom aprila 2016. uslužio 365.335 putnika što je smanjenje od 4,2 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine – i to uprkos rastu broja avio-operacija za 5,4 procenta.

– U prva četiri meseca, aerodrom je uslužio 1,2 miliona putnika što je pad od 2,7 odsto u odnosu na isti period 2015. Tokom aprila nastavljena je ekspanzija prometa robe koji je povećan za 64,2 odsto, dok je promet pošte uvećan za 17,4 odsto. Akcije aerodroma od početka godine predstavljaju jednog od najvećih gubitnika na Beogradskoj berzi sa padom vrednosti od oko 24 odsto – pokazuje analiza „Vajzbrokera”.

 

Novog zapošljavanja bilo je i tokom 2016. godine. To se vidi i iz odgovora koji je „Politici” dostavljen pre nekoliko dana, u kome se kaže da je u ovom trenutku na neodređeno zaposleno 498 radnika. To znači da je tokom prvih nekoliko meseci ove godine još sedmoro radnika ušlo u stalni radni odnos.

Formalno, prepreke za zapošljavanje nije bilo. Aerodrom je, kako tvrde, za ova angažovanja novih radnika dobio dozvolu vlade. Međutim, sporno je što se to dešava u trenutku kada se gromoglasno najavljuje reforma javnih preduzeća, koja podrazumeva i značajno smanjenje broja zaposlenih. Spisak prekobrojnih u nekim kompanijama u državnom vlasništvu već je napravljen. Tako, samo u toku ove godine iz „Železnica Srbije” treba da ode 2.700 radnika, a iz EPS-a najmanje 1.000 zaposlenih. Takođe, na snazi je i zabrana zapošljavanja. Po Zakonu o budžetskom sistemu ona važi sve do kraja 2016. godine.

Ovo nije prvi put da se aerodrom našao na udaru javnosti zbog načina na koji angažuje radnike. Tako je Državna revizorska institucija prošle godine zamerila ovom preduzeću što je omladinskoj zadruzi – OZB „Komerc”, sa kojom je ugovor sklopljen još 2005. godine, 2013. godine preplatila 700 miliona dinara za pružene usluge. Od ove zadruge kompanije je iznajmljivala radnu snagu, a kada su revizori pročešljali fakture, utvrdili su da je aerodrom zadruzi plaćao i usluge koje nisu pružene.

Aerodrom je bio poligon za stranačko zapošljavanje svake vlasti. Preduzeće je bilo i na udaru javnosti zbog isplate velikih bonusa krajem 2008. godine. U vreme dok je ministar ekonomije bio Mlađan Dinkić tadašnji direktor Bojan Krišto je smenjen jer je u jeku svetske krize sebi i rukovodiocima kompanije isplatio velike nagrade.

Sindikalci, sa druge strane, ovih dana horski opravdavaju potez direktora Saše Vlaisavljevića.

Demantuju da je reč o novozaposlenima, već je samo promenjen status zaposlenih koji na aerodromu rade i po dve decenije. Kažu, da su radnici dobili dvogodišnje ugovore čime je počeo da se rešava njihov status. Potvrđuju računicu „Politike” da je ukupan broj novoangažovanih radnika uvećan za 189 osoba. Sindikalci imaju i odgovor na pitanje zašto su izdaci za zarade astronomski porasli. Kako se navodi u njihovom saopštenju, koje prenosi Tanjug, sredstva su ista ali su do 2015. godine knjižena kao troškovi preduzeća, jer su „uplaćivana na račun OZB ’Komerc’ koji je za svoje usluge od aerodroma dobijao proviziju”. Tako je, navode oni, novac, umesto u budžet Srbije odlazio na račun privatne firme.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.