Utorak, 28.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Malina će platiti cenu ćudljivog proleća

To u ariljskom kraju, vodećem srpskom malinogorju, procenjuju i najiskusniji stručnjak dr Svetislav Petrović i malinar rekorder Milomir Stojić
Прошле године произведено је више од 100.000 тона (Фото С. Јовичић)

Arilje – Sneg usred maja u brdima zapadne Srbije, posle dugotrajnih prolećnih kiša, bio je šok za malinjake. Zabelelo je i zahladnelo kad mu vreme nije, pa su mnogi malinari – a sve je više parcela pod ovim izvoznim voćem budući da malina ostaje jedna od retkih mogućnosti u ovim krajevima za kakvu-takvu zaradu – s nevericom gledali kuda ide sezona.

I mada je još rano suditi o ovosezonskom rodu i kvalitetu „crvenog zlata”, prognoze najpoznatijih stručnjaka i malinara u ariljskom kraju, vodećem srpskom malinogorju, idu u prilog oceni da će se teško ponoviti lanjska uspešna godina.

– Videćemo kakvo će biti leto, s tim što već sada mogu da procenim da će prinos maline od prošlogodišnjeg biti niži po jedinici površine, u to sam siguran. Lane je u Srbiji rod bio dobar, proizvedeno je preko 100.000 tona, u čemu je naša zemlja rekorder. Od tada je posađeno prilično novih zasada, ali ovakve vremenske prilike tokom sezone mogu nepovoljno da utiču na rod – kaže za naš list dr Svetislav Petrović iz Arilja, najiskusniji stručnjak zaslužan za veliki napredak ovdašnjeg malinarstva.

Petrović se još šezdesetih godina, kao mlad agronom, uključio u razvoj malinarske proizvodnje na ariljskom području. Potom dugo vodio i sa svojim stručnim timom unapredio ovdašnjeg najvećeg otkupljivača preduzeće „Jedinstvo”, da bi zatim postao profesor na fakultetu. Mnogima je savetima pomogao da otpočnu malinarsku proizvodnju i odole njenim izazovima. Tome je posvećen i sada, u penziji. Ovih dana izlazi mu nova knjiga o savremenoj proizvodnji malina, u koautorstvu sa dr Aleksandrom Leposavićem, zbog koje Svetislava već zovu s raznih strana.

– Ove sezone malina je suviše rano krenula, jer je rano stiglo proleće. A onda je nastupio kišni period, povremeno s niskim temperaturama. Evo sad i snega, s tim što je sreća da nema mraza. Ta hladnoća i vremenska kolebanja pogađaju malinu. Dugotrajne kiše ometaju pčele da je oprašuju, a oprašivanje je vrlo značajno u procesu proizvodnje ovog voća. Takve prilike svakako će nepovoljno uticati na ovogodišnji rod maline po jedinici površine, koji sigurno neće biti kao prošlogodišnji – procenjuje profesor Petrović.

Malinar Milomir Stojić iz ariljskog sela Mirosaljci nema profesorsko znanje, ali ima tri decenije dugo iskustvo u malinarskog poslu i zvanje svetskog rekordera u malinarskoj proizvodnji po ostvarenom prinosu, što mu govori da ovo verovatno neće biti dobra godina za malinu. On je u svom malinjaku u brdima iznad Mirosaljaca krajem prošle decenije proizvodio 30 tona „crvenog zlata” po hektaru, najviše u svetu. Već dvadesetak godina postiže izuzetne prinose, kod njega u leto malinu bere i do 100 berača, proizvede preko 10 vagona u sezoni. Ove godine pod tim voćem mu je šest hektara, sve pod mrežom i sistemima za navodnjavanje.

– Ovo proleće je prosto neshvatljivo, teško za malinu. Velike vremenske oscilacije, čas toplo, čas sneg, utiču loše na zasade. Malinu su u fazi cvetanja pogodile snežne padavine i niske temperature, a kiša ometa oprašivanje. Tek sada radimo podvezivanje koje je trebalo ranije obaviti, kao i čupanje zaperaka, zaštitu od truleži... Biće potrebno mnogo sunca da se malina povrati, potrebna je i veća zaštita nego uobičajeno. Očekujem manji rod nego prošle godine, pa možda i nešto lošiji kvalitet zbog nemogućnosti oprašivanja – rekao nam je Stojić.

On će za sezonu berbe ovog puta angažovati 60 sezonskih berača, s tim što se kod njega malina bere gotovo pola godine, jer uz vilamet i miker gaji i sortu polka koja kasnije uzreva. – Moguć je i nedostatak radne snage za berbu. Svuda su zasađene nove površine pod malinama, a berača nema dovoljno, pa predviđam da to s vremenom može postati jedan od ključnih problema u malinarstvu – ističe ovaj malinar rekorder.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.