Trač po trač – rastegljiva istina

Kan – Što svet postaje gori to je više magije u koju verujemo, izjavio je u Kanu Stiven Spilberg tokom promocije filma „BFG”, raskošne bajke za decu, adaptacije romana najpopularnijeg britanskog pisca za decu Roalda Dala.

I sve bi sa groznim svetom današnjice i magijom kao slamkom spasa bilo u redu da ne bi izraelskog kolege Amira Kaminera („Jediot Ahronot”) i njegovog glasnog pitanja Spilbergu: „Zašto ste adaptirali Dalov roman kada je on bio poznati antisemita?”. Šta će kud će, tek Spilberg (koji je i sam Jevrejin i veliki pokrovitelj muzeja holokausta Jad Vašem) morao je da se pravda da tu činjenicu o Dalu nije znao. Ta njegova izjava postala je vest, a Kaminer, bar u tom danu, novinarska zvezda festivala.

Izvan svojih prepunih projekcionih dvorana Kanski festival je inače pravo leglo raznovrsnih filmskih tračeva i u letu zabeleženih izjava velikih američkih zvezda, koje posle one ili demantuju ili potvrde. Jedna od takvih potvrda stigla je iz usta američke glumice i aktivistkinje Suzan Sarandon. „Da, zaista sam rekla da mislim da je Vudi Alen seksualno napastvovao dete i da ne mislim da je to uredu”, izjavila je ona u Amerikancima dobrim delom potčinjenom Kanu. Džordž Kluni je potvrdio da je, odgovarajući na konstataciju iranskog novinara da ga je lako zamisliti kao budućeg predsednika SAD, izjavio: „To mnogo znači od momka koji stiže iz Irana.” I tako redom. Trač po trač u Kanu lako postaje rastegljiva istina.

Nije trač ako kažem da su belgijska braća Žan-Pjer i Lik Darden, inače dvostruki dobitnici „Zlatne palme”, ponovo napravili film koji će se rado gledati. Njihova „Nepoznata devojka” je realistička priča o mladoj doktorki Dženi koja će se sticajem neželjenih okolnosti upustiti u istragu identiteta crne devojke ubijene nadomak doktorkine ordinacije, svega nekoliko minuta pošto joj je zvonila na vrata.

Sve u ovom filmu već je poznato dardenovski, osim što je kamera mirnija. U pitanju je opet socijalno duboko angažovan film o običnim ljudima u neobičnim situacijama koje proizvodi nesigurno društvo puno brutalno isključenih ljudi. Lik doktorke Dženi Dardenovi grade veoma temeljno i duševno. Dženi na svoje pacijente ne gleda kao na zdravstvene slučajeve, već kao na jedinstvene osobe, a na taj način i filmski autori tretiraju svoje junake i samu temu. Dobar film, kupljen je za prikazivanje u Srbiji. Kanski kritičari će ga voleti, za žiri nisam sigurna. U svakom slučaju glumica Adel Henel, kao doktorka Dženi Davin, zaslužuje da bude u najužem izboru za nagradu.

I brazilska glumica Sonja Braga („Poljubac žene pauka”) može da se priključi tom uskom krugu, jer film „Akvarijus” Klebera Mendonka Filja nosi na svojim leđima veoma impresivno. Ovo je priča o odnosu između stanara i zgrada u kojima žive, o žestokoj borbi nekadašnje muzičke novinarke Klare (Braga) i građevinske kompanije koja po svaku cenu, pa i silom, želi da je primora da im proda stan. Ovo je i filmski komentar rapidnog društvenog raslojavanja modernog Brazila, ali i veoma topla studija dinamike unutar proširene porodice. Filjov „Akvarijus” se po broju glasova kritičara priključio vodećoj grupi od čak osam vrlo dobrih do sada viđenih filmova u ovogodišnjem glavnom takmičarskom programu.

I paralelni takmičarski program „Izvestan pogled” je ove godine baš jak. Moćnom egipatskom filmu „Sukob” priključili su se i filmovi: „Učenik” ruskog reditelja Kirila Serebrenjikova (mračna parabola o religijskom fundamentalizmu), „Šegrt” singapurskog autora Boa Jungfenga (tenzična zatvorska priča), „Psi” rumunskog debitanta Bogdana Mirike (na trenutke brutalni triler), ali i film „Posle oluje” plodnog japanskog maga Hirokazu Kore Ede (egzinstencijalistička porodična drama).

Na veliko zadovoljstvo i nezvanični paralelni program „15 dana autora” ove godine je povratio staru slavu i to ne samo zbog filma Marka Belokija „Slatki snovi” već pre svega zbog izvrsnog filma „Neruda” čileanskog scenariste i reditelja Pabla Larena („Toni Manero”, „No”, „Klub”). Laren svoj film gradi kao krajnje nekonvencionalnu dramu sa snažnim humornim notama, kao nebiografski film o slavnom poeti i političaru Pablu Nerudi i njegovim godinama posle Drugog svetskog rata. Ovo je više film o istorijskom nasleđu jednog slavnog umetnika ili, kako je to izjavio sam Laren: „Ovo nije film o Nerudi, već nerudinski film, fantazija fokusirana na umetnika koji je izmislio sopstvenu sudbinu kreirajući vlastiti mit.”

Laren posmatra svog junaka kao neuobičajenog „čuvara imaginarne granice”, sa pogledom na čileanske traume sedamdesetih godina prošlog veka i na mitsku ličnost Pabla Nerude, pesnika, pisca, komunističkog borca za radnička prava, a ne „salonskog komunistu” kakvim su ga protivnici smatrali. Ulogu Nerude odlično je odigrao Luis Gneko, a ulogu policajca koji ga prati meksički glumac Gael Garsija Bernal...

--------------------

Džarmuš: Ni „Ratovi zvezda” ni „Prohujalo sa vihorom”

Kan – U iščekivanju još jednog Džarmušovog filma, dokumentarca „Gimme Danger”, među filmskim profesionalcima u Kanu još uvek se živo govori o njegovom poetsko igranom filmu „Paterson” i glumcu Adamu Drajveru, poznatom po ulozi u „Ratovima zvezda”, koji je sada izvrsno odigrao lik vozača gradskog autobusa što u slobodno vreme piše divne pesme.

 Upitan da li će sada posle saradnje sa Drajverom konačno odgledati „Ratove zvezda”, Džarmuš je u svom stilu odgovorio: „Nijedan film iz serijala `Ratovi zvezda` nikada nisam video. Ne znam da li je to samo neka moja tvrdoglava pank-rok stvar u pitanju kada sam namerio da odem u grob bez da `Ratove zvezda`ikada vidim. Za utehu, nisam nikada gledao ni `Prohujalo sa vihorom`, tako da niko ne treba da se ljuti...”