Kućica u cveću

Devetom epizodom u utorak je na RTS-u okončana repriza najbolje domaće serije „Više od igre” po scenariju Slobodana Stojanovića i u režiji Zdravka Šotre snimljena 1976. godine. Bila je to prilika da se mlađi gledaoci uvere (ako takvi gledaju program u devet ujutro) a stariji podsete na igru velikana: Zorana Radmilovića, Slobodana Đurića, Pavla Vuisića...

Na žalost, iz te velike ekipe mnogi više nisu među nama.

Tim više je čudno da se niko sa javnog servisa nije setio da o tom vremenu i sećanjima na snimanje porazgovara sa Petrom Božovićem, Vesnom Malohodžić, Ljiljanom Dragutinović, Jelenom Žigon, Ivanom Bekjarevim, Vlastom Velisavljevićem... Da li urednici gledaju svoju televiziju? Ili smatraju da sve što je bilo pre njih treba da „prekriju snjegovi i šaš”? Bilo bi dobro da ponovo gledamo serije „Banjica”, „Roman o Londonu”, „Slom”... jer istorija je učiteljica života, a o toj učiteljici kruže razne priče po kraju...

U poslednje vreme bilo je nekoliko emisija i priloga koji su za temu imali kako pravilno vaspitavati i graditi odnos sa decom.

Sagovornici, pedagozi, psiholozi, vaspitači složni su u tome da decu ne treba kažnjavati a kao najveći problem je navedeno radno vreme koje sprečava ljude da se na kvalitetan način bave svojim decom.

Da li je samo to problem? Najverovatnije nije, jer ima mnogo roditelja koji nemaju radno vreme jer nemaju posao.

Šta je sa samohranim roditeljima? U svetu i kod nas je sve više razvedenih brakova. Matematički gledano, sve je više potencijalnih maćeha i očuha. I pastorčadi. Kako se izboriti sa tom situacijom?

Kako dete pripremiti za dolazak polubrata ili polusestre? Akteri vršnjačkog nasilja imaju roditelje, šta da rade, kako do se ponašaju prema mladom nasilniku u kući? Šta je sa preambicioznima čija deca svakodnevno idu na sport, u muzičku školu, uče strane jezike...

Sve rade, samo nemaju kad da razgovaraju sa roditeljima... Tu je i zavisnost od društvenih mreža (isprva su tate i mame oduševljene kako je dvogodišnjak vešt sa tabletom)... Kako prepoznati napade panike kod dece?

Babe i dede preuzimaju sve više obaveza oko unučadi, čuvaju ih i vaspitavaju. Uči li neko tu decu da im, kad porastu, vrate ljubav i pažnju? Kada ste poslednji put videli nekog tinejdžera da vodi dedu ili baku kod lekara, da im plati račune u pošti ili kupuje lek u apoteci? Uče li roditelji decu da osećaju empatiju? Duško Radović je rekao: „Ako rešite sve probleme svoje dece, ona neće imati drugih problema, sem vas”.

Mnogo je pitanja. Koliko odgovara daju televizije? Nimalo. Jer niko ne smatra da roditeljstvo i problemi mladih zaslužuju redovnu emisiju. U međuvremenu će o preuranjenim seksualnim odnosima među osnovnoškolcima (neretko zabeleženim snimkom na mobilnom telefonu) „glasno ćutati” i nastavnici i đaci. Bolje je praviti se da je sve „kućica u cveću”.

Televizije imaju obavezu da informišu. O politici, sportu, nauci, kulturi...

Ali, za sada im, u doba digitalizacije, HD tehnike i virtuelnih studija ne uspeva ni da gledaoca obaveste sa kim domaćin emisije razgovara. U prvim sekundama izgovore ime, prezime i zanimanje. I tu je kraj. Ako ste to propustili, ostaće vam tajna ko su ljudi sa čijim se stavovima slažete ili ne. Nema potpisa ispod slike. To se zove – aljkavost.